Smena gradonačelnika pod znakom pitanja: Srbi sa KiM tvrde da je nemoguće da na referendum izađe dovoljan broj ljudi

Komentari

Autor: Euronews Srbija/Anđelka Ćup

16/04/2024

07:09

Euronews TV

veličina teksta

Aa Aa

Centralna izborna komisija Kosova raspisala je glasanje za smenu gradonačelnika u četiri opštine sa srpskom većinom na severu Kosova za 21. april. Srpske političke partije pozivaju na bojkot. Eksperti smatraju da je glasanje nezakonito, prištinski zvaničnici da je sve u okviru Ustava, dok međunarodni predstavnici zbog čitave nejasnoće izražavaju zabrinutost pozivajući da se proces nastavi.

Umesto ostavke gradonačelnika opština na severu Kosova, na koje je u početku pozivala i međunarodna zajednica, doneto je administrativno uputstvo o njihovoj smeni. Prvi korak, na osnovu te uredbe - peticija sa potpisima 20 odsto upisanih birača je učinjen. Sledi glasanje za smenu, za koje je potrebno da se izjasni 50 odsto plus jedan birač, pa tek onda izbori.

"Pitanje je ne samo terminološko, nego i esencijalno. Suštinski je, dakle, pitanje diskutabilno i odnosi se na to da li zaista ima pravo Centralna izborna komisija, pa i ministarstvo koje je donelo to administrativno uputstvo da organizuje nekakav referendum", rekao je profesor ustavnog prava Mazljum Baraljiu.

U administrativnom uputstvu piše glasanje za smenu, za eksperte je to referendum za koje Kosovo nema zakon, a za kosovske vlasti sve je regularno i u dogovoru sa međunarodnim partnerima.

"U okviru našeg zajedničkog rada proces menjanja gradonačelnika četiri opštine sa severa Kosova odvija se u skladu sa procedurama utvrđenih zakonom i administrativnim uputstvom, kako bi građani severnih opština mogli da iskoriste svoje pravo garantovano zakonom o lokalnoj samoupravi", rekla je kosovska predsednica Vjosa Osmani.

Ministar za lokalnu samoupravu kosovske vlade Eljbert Krasnići kaže da ne vidi nijednu zakonsku prepreku u zakonskom okviru Kosova, koja bi onemogućila da se održi ovo glasanje.

"I onda ćemo u zavisnosti od ovog glasanja imati prevremene izbore. Da li ćemo ih imati ili ne, zavisi od glasanja u Skupštinama opština", rekao je.

Ukoliko neko pokrene pitanje zakonitosti administrativne uredbe ili glasanja o smeni gradonačelnika, tj. referenduma, ceo proces bi mogao da propadne, ali nije to jedini problem.

"Najveći problem jeste što ti referendumi neće, tj. ta glasanja za smenu, neće nužno biti uspešni. I radi se o tome da će se to glasanje zasnivati na biračkim spiskovima koji su neažurirani. Mislim da Priština je svesna da to nije realno i da ona je računala sa tim da će oni da dožive neuspeh. Pritom i oni ljudi koji tamo žive pitanje da li će želiti da učestvuju na tom glasanju, prvo je zbog bezbednosti, a drugo je zbog opšte razočaranosti u čitav proces", rekao je politikolog Ognjen Gogić.

Politički predstavnici Srba, samo dve nedelje pre održavanja glasanja za ili protiv smene gradonačelnika na severu Kosova, pozvali su na bojkot, ocenivši da broj birača od preko 46.000, koliko je utvrdila Centralna izborna komisija u Prištini, ne odgovara stanju na terenu. Kao razloge za bojkot navode i uvođenje kamera na biračkim mestima, lošu bezbednosnu situaciju i neformiranje Zajednice srpskih opština.

"Bilo jasno da se radi o kupovini vremena"

Kako za Euronews Srbija objašnjava Milica Andrić Rakić iz Nove društvene inicijative, bilo je jeasno da se radi o kupovini vremena, raspisivanje izbora je bio zahtev Evropske unije prema kosovskoj vladi kako bi se ukinule kaznene mere. I najbrži način da se to postigne, što je u suštini signalizirala Evropska unija, bile su ostavke gradonačelnika.

Euronews TV

"Vlada Kosova nije odabrala taj put. Krenula je putem izrade podzakonskih akata koji bi uredili tu proceduru koja bi faktički tražila od građana da smene gradonačelnike i tu se dakle na prvu videlo da sa strane Prištine nema volje da se gradonačelnici uklone na najbrži i najefikasniji način", rekla je ona.

Dalje kaže da se videlo da se najpre se ignorisala činjenica da su brojni pravni eksperti govorili o tome da to administrativno uputstvo na osnovu koga uređena procedura nije legalna, nije u skladu sa zakonom i da zapravo takva neka stvar mora da bude definisana na nivou zakona, ne podzakonskih akata.

"Onda smo u decembru i januaru videli brojne opstrukcije lokalnih vlasti prema inicijatorima peticije gde su nedeljama izmišljali neki dodatni uslovi za podnošenje inicijative za peticiju, nakon peticije signalizirali su neki pripadnici međunarodne zajednice da je odmah nakon peticije trebalo da dođe do ostavke gradonačelnika. Ni to se nije desilo. Krenulo se sa insistiranjem na sprovođenje glasanja na sam dan glasanja, a ono što je ključno, što se nije uradilo je revizija biračkog spiska koji je prenaduvan. To sad ne bi bio toliki problem da standard za uspešan opoziv nije 50 odsto plus 1 upisani birač, dakle ne od broja izašlih da 50 odsto glasa za ostavku, nego mora da izađe 50 odsto plus 1 upisanih birača i od njih naravno većina mora da glasa za smenu", rekla je ona.

Kako dodaje, to su brojevi koji su nedostižni budući da prema kosovskom biračkom spisku na severu Kosova ima 46.000 glasača.

Na pitanje da li je međunarodna zajednica mogla da učini više, Andrić Rakić odgovora da se odnos snaga promenio nakon Banjske.

"Oni više nisu mogli toliko da insistiraju, svakako da jesu mogli to ozbiljnije da traže, ali bar iz perspektive EU oni ne vide šta mogu više da urade od već postojećih mera koje su uvedene protiv Kosova, koje će se ukloniti tek kada se budu raspisali lokalni izbori, tako da iz njihove perspektive nema toga šta su više mogli da urade. Za građane, naravno, utisak je da mnogo toga moglo da bude urađeno, ne samo po pitanju ove teme, nego brojnih drugih, ali čini se da jednostavno nema dovoljno fokusa bitnih birokrata u EU ni na situaciju na Kosovu i zbog toga i ne možemo preko tri godine da izađemo iz ciklusa krize", rekla je ona.