Marđonović za Euronews Srbija: Iz ženske perspektive, ovaj svet nije doživeo ni Dan pobede, ni Dan mira
Komentari08/05/2025
-14:51
Naslovne strana dnevne štampe bave se ključnim domaćim i međunarodnim temama, od kojih se izdvaja predlog ruskog predsednika Vladimira Putina za primirje u Ukrajini, koji zapadni lideri doživljavaju kao taktički manevar usmeren na dobijanje vremena. Takođe, u fokusu je i poseta predsednika Srbije Aleksandra Vučića Moskvi povodom obeležavanja 80. godišnjice pobede nad fašizmom, uz prepreke poput zatvaranja vazdušnog prostora nekih evropskih zemalja.
Ono što privlači pažnju je i eskalacija globalnih sukoba, uključujući rat u Gazi, tenzije između Indije i Pakistana i strah od nuklearnih pretnji.
Gošća segmenta "Prelistavanje štampe" na Euronews Srbija, književnica i doktorantkinja političkih nauka Minja Marđonović, analizirala je ove teme iz društvenog, humanističkog i feminističkog ugla, sa naglaskom na dublje implikacije za globalnu i lokalnu zajednicu.
Globalne tenzije i kolektivna nemoć čovečanstva da se suprotstavi nasilju
Centralna tema naslovnih strana je obeležavanje Dana pobede u Moskvi, gde će predsednik Srbije Aleksandar Vučić prisustvovati paradi povodom 80. godišnjice pobede nad fašizmom.
Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov je rekao da je sramotno što su evropske zemlje ometale putovanje, sve je dodatno politizovano u kontekstu trenutnih globalnih tenzija.
Marđonović u svojoj analizi preispituje značenje Dana pobede iz ženske i feminističke perspektive, upozoravajući na odsustvo pravog mira i politizaciju istorije.
"Moja politička, ideološka, perspektiva je vrlo jasna, ženska i feministička. Kada bismo govorili u nekim feminističkim krugovima, rekli bismo da ova istorija koju danas promišljamo jeste muška istorija, predstavljena kao univerzalna istina. Iz ženske perspektive, ovaj svet nije doživeo ni dan pobede, ni dan mira. Da li je fašizam umro? Da li je sloboda došla narodu? Rekla bih da ne, jer dan mira bi značilo da rata više neće biti. Kada gledamo istorijski, svakih 50 godina nešto eskalira. Bio to Hladni rat ili 'vreo'", kaže Marđonović.
Euronews
Povezane vesti
Ona, govoreći o toj "ženskoj perspektivi", primećuje da mira nema, uprkos proslavama "mira".
"Upravo iz te ženske istorijske perspektive, naprimer da je ovoga jutra možda bila čuvena naša istoričarka Ivana Pantelić, koja je zapravo i doktorirala i bavila se Jugoslavijom ili predratnom ili ratnom ili postratnom, mogla bi najbolje da nam kaže šta je taj Dan pobede iz ženske perspektive", kaže ona i nastavlja:
"Žene ginu, deca ginu, ne samo u ratu, nego i u svojim domovima, na ulicama. Živimo u permanentnom ratnom stanju. Kada govorim o Danu pobede, i u ime mojih baka i deka i u ime moje mame i mog tate koji su živeli u tom nekom periodu i istasavali u tom ratnom i postratnom periodu mogu da kaže da postoji razočaranje, jer mira nema. Vapim za mirom, jer tamo gde ima ljubavi, ima mira, a toga definitivno nema", kaže ona.
Takođe, ona govoreći o svetskim sukobima govori o ceni koja je plaćena, da danas i dalje ne bi bilo mira.
"Pa sad su to sve i demonstracije sile i moći i opet ona igra ko je jači i ko ima kakvu poruku da pošalje, a referišući se na Dan pobede. Mi govorimo o Danu pobede, o miru, to jeste plaćena visoka cena u ljudstvu, slobodi i pravdi za mir, ali mira nigde – Gaza, Ukrajina, Pakistan. Problemi su veliki i duboki. Ova civilizacija je možda nastala na krvi, i možda je tu problem. Možda kad nestane, kad dođe neki bolji svet bez ljudi, videćemo", smatra Marđonović.
Svetski sukobi i tenzije se negativno odražavaju i na našu zemlju
Teza koja se često postavlja je da sve ono što se dešava u svetu neminovno utiče i na nas, a pitanje je kako se nosimo sa tom društveno-političkom krizom na svetskom, i na domaćem planu.
"Jako teško. Mislim da je produbljujemo svi zajedno. Mislim da se sada vidi koliko smo nespremni i nismo stasali za dijalog. Dijalog nije šala, nije igra i nije floskula. Za dijalog su potrebni ljudi. Više od jednog čoveka je važno da postoje, da bi se dijalog odvijao i da bi on postojao", kaže Marđonović i dodaje:
Povezane vesti
"Ja kao studentkinja osećam odgovornost i sigurno jesam od onih kojI podržavaju studentsku pobunu, ali nisam ona koja podržava produbljivanje upravo te tenzije, slobodno mogu reći, jedne više nimalo skrivene mržnje i isključivanja onog drugog. Ali opet se vraćamo na to da je sve nastalo u tom smislu kao prvo tako što je moralo da satire i podriva ono drugo", kaže ona.
Govoreći o trenutnoj situaciji u zemlji, Marđonović ističe potrebu za dijalogom.
"Čitam jednu sjajnu knjigu koja se zove 'Prorok' libanskog filozofa i pesnika, i on kaže da ukoliko želite da srušite bilo kakvu tiraniju, morate da počnete od onih stubova tiranije koji su u vama samima. Negde bi možda poenta bila da smo mi svi tirani, što bi rekao Njegoš: 'Čovek je čovek tiranin, a kamoli duši blagorodnoj', pesničkoj. I u tom smislu ja osećam vrlo jaku tenziju", kaže ona i nastavlja:
Euronews
Povezane vesti
"U njoj se snalazim tako što imam vrlo jasne političke stavove, ali nisam od onih političkih aktera ili akterki koja ima priliku da to artikuliše, da li kroz stranku, da li kroz pokret. Ja sam slobodni strelac i pokušavam kroz svoj umetnički rad da dam neki doprinos, a to je doprinos dijalogu. I da probamo da izađemo iz tih ličnih animoziteta i da pružimo ruku, jer drugo društvo nemamo, druge nas nemamo, to nam je što nam je i u tome u čemu smo sada i što imamo mi moramo baratati time i iz toga iznedreti odgovarajuće rešenje", kaže ona.
Pitanje koje se postavlje je i da li znamo za sebe da napravimo najbolje, da pružimo ruku, da napravimo kompromis.
"Ne znamo mnogo štošta, ali to se uči. Meni bi negde bio fokus obrazovanje i ja bih volela da se svi građanski svesni, osvešćeni ljudi udruže kada se cela ova gungula završi, da mi vidimo koliko u ovoj zemlji živi nepismenih ljudi. Kad kažem nepismenih mislim funkcionalno nepismenih ljudi koji poznaju slovo, ali ne znaju šta će s njima. I da napravimo jednu dositejsku misiju i da krenemo mi da to svoje rodoljublje i taj svoj patriotizam pokažemo tako što ćemo izbrojati i te brojeve smanjiti", kaže ona i dodaje:
"Ne samo broj nepismenih, nego na primer kada govorimo i o femicidu, nadam se da će i to biti tema ovog jutra, da su to stvari koje potiču iz obrazovanja i iz edukacije. Ja bih volela da s jedne strane i država, ali i svi nevladini politički akteri zajedničkim snagama odrede opšte ciljeve. Sad, da li je to moguće u ovom trenutku? Nije. Ni zbog globalne, ni zbog lokalne tenzije. Ali tenzija mora da se reši. Godina je izgubljena. A šta ćemo da vratimo, povratimo i kako ćemo da saniramo posledice? Vidim da studenti traže izbore i ja mislim da je to možda i najbolji i jedini put u demokratskom društvu da se stvari probaju promeniti", kaže Marđonović.
Gostovanje Minje Marđonović u celosti pogledajte u video prilogu.
Komentari (0)