Ambasadorka Danske: Diskusije o evropskim integracijama teške, Srbija treba da napreduje
Komentari
13/11/2025
-15:55
Ambasada Danske, u partnerstvu sa Delegacijom Evropske unije u Srbiji, organizovala je danas panel "Pogledi iz Srbije na reforme EU uoči proširenja, a panel je otvorila ambasadorka Danske u Srbiji Pernile Daler Kardel i istakla da su diskuje o evropskim integracijama komplikovane i teške, ali da se ubrzavaju i da svi koji su uključeni mogu da rade i stvaraju zajedno kako bi bili u samom procesu.
Govoreći o najnovijem izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije na putu ka EU, Kardel je rekla da Srbija treba još da napreduje u oblastima vladavine prava, slobode medija i fundamentalnih reformi da bi i ostale stvari mogle da napreduju.
"Prošle godine, kada sam radila na poslednjem panelu o integraciji, saznala sam koliko je to složeno pitanje. I svaki put kada okrenete novu stranicu, postoje nove složenosti i teškoće. Zato sam veoma srećna što smo u rukama stručnjaka koji mogu da govore o nekim zamršenostima toga", rekla je Daler Kardel.
Istakla je da će se evropska agenda pomeriti napred na veoma važne načine u veoma teškom vremenu.
"Svet u kojem danas živimo ne dozvoljava nam da samo kažemo možda mogu ovo, možda mogu ono. Zaista je važno da se mi Evropljani držimo i radimo zajedno, jačamo našu evropsku povezanost i krećemo napred zajedno.
Istakla je i da se nada da će do kraja predsedavanja biti "pomeranja i po pitanju Srbije", kao i napretka u investicionom paketu.
"Momentum je tu, proces se kreće, i važno je da sve države kandidati, uključujući Srbiju, iskoriste taj trenutak", rekla je ambasadorka Danske.
Povezane vesti
Ona je istakla da 27 zemalja javno pregovara o stvarima koje su izuzetno važne i osetljive, kao što je pitanje Ukrajine i dodala je da je ona zemlja kandidat, jer, kako je rekla, napredak u vezi sa Ukrajinom stvara snagu.
Ivana Radić Milosavljević sa Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu istakla je da je u pitanju veoma važna tema, o budućem proširenju i o tome kako reformisati nove sporazume kako bismo se pripremili za aranžmane, za šta je, kako je rekla, dobar trenutak.
"Ako se samo setite iskustva zemalja Centralne i Istočne Evrope, proces reforme ugovora je trajao najmanje šest ili sedam godina i odmah su počeli razgovori o reformama ugovora, odmah nakon što su ove zemlje zapravo potpisale i zaključile svoje sporazume o pridruživanju. Za nas je to već duga istorija otkako smo zaključili ove sporazume, a tek sada počinjemo da govorimo o potencijalnim reformama EU. Ipak, dokument koji imamo pred sobom, iako navodi da je proširenje EU strateški interes, još uvek je nejasan", rekla je Radić Milosavljević.
Ona je rekla da dokument zapravo odražava neku vrstu neodlučnosti, uglavnom država članica i saveta, a ne i neodlučnost komisije.
"Komisija zapravo, kao što vidimo, želi nešto da uradi, ali u datom okviru i u datim ograničenjima koje postavljaju i drugi akteri. Dakle, istovremeno, dokument govori o budućim državama članicama, ali i o postepenoj integraciji i reformama potrebnim za uključivanje kandidata u politike pre pristupanja. Moramo napraviti razliku između dva koncepta. Jedan je postepena integracija, a drugi je postepeno pristupanje", istakla je Radić Milosavljević.
Ona je dodala da bi postepeno pristupanje značilo zvanično članstvo.
"Možda ne sa punim pravima i obavezama kakve poznajemo. Ali, postepena integracija bi značila uključivanje kandidata u neke programe i politike pre samog pristupanja", rekla je Radić Milosavljević.
Povezane vesti
Milena Mihajlović Denić iz Centra za evropske politike istakla je da ugovori o pristupanju sami po sebi treba da odražavaju i rešavaju samo pitanja koja su relevantna za pristupanje određene zemlje EU, a ne opštija pitanja funkcionisanja EU.
"Ali u razgovorima sa zvaničnicima u Briselu bilo je očigledno da su oni razmatrali ovu mogućnost da zapravo koriste ugovore o pristupanju, kao neku vrstu zadnjih vrata za rešavanje pitanja koja se tiču unutrašnjeg funkcionisanja EU. Ne znam u kom će se pravcu ovo odvijati u budućnosti, ali je važno upozoriti da ako opteretimo pristupne ugovore previše stvarima, posebno stvarima koje su sporne za određene države članice, rizikujemo da onda te pristupne ugovore neće ratifikovati određene države članice, ne zato što ne žele da se zemlja X pridruži EU, već zato što se ne slažu sa drugim elementima ovog pristupnog ugovora", navela je Mihajlović Denić.
Ona je dodala da postoje i pitanja koja se mogu poboljšati i dalje razvijati u novoj generaciji pistupnih ugovora, koji se u osnovi nadovezuju na prethodna iskustva, jer su svi prethodni prisutpni ugovori imali privremena odstupanja i prelazne periode, a imali su i zaštitne klauzule.
Dakle, model faznog pristupanja stvara neku vrstu dogovora, neku vrstu pogodbe između kandidata i država članica EU. Predložili smo da države članice EU prihvate davanje zemljama kandidatima prava i beneficija u pretpristupnom procesu koje obično ne bi imale. Takođe smo tražili veće institucionalno učešće i strukturiranije institucionalno učešće kandidata u radu institucija EU u pretpristupnom periodu. A zauzvrat, kandidati bi pristali da im se određena prava i beneficije ograniče na ograničen vremenski period nakon pristupanja", rekla je Mihajlović Denić.
Vladimir Međak iz Evropskog pokreta u Srbiji rekao je da je nemoguće trajno promeniti funkciju EU ugovorom o pristupanju.
"Prvo, pravno gledano, ugovori o pristupanju su dogovoreni i ratifikovani na određeni način i mogu se menjati na određeni način. A ako pokušate da to promenite ugovorom o pristupanju, onda će najverovatnije neke zemlje to videti kao zaobilaženje prvobitnog načina usvajanja osnivačkih ugovora i neće tražiti isti tretman ugovora o pristupanju, što onda stavlja pritisak na zemlju koja prelazi, što nije fer, sa pravne tačke gledišta", rekao je Međak.
On je dodao da je sve predmet pregovora.
"Strukturna politika, cela strukturna politika je izmišljena kako bi veće zemlje zapravo obezbedile novac budžetu, kako bi budžet onda mogao da plati siromašnim zemljama troškove stvaranja unutrašnjeg tržišta. Dakle, uvek je to neko davanje i uzimanje. Uvek morate nešto dati da biste nešto dobili zauzvrat", istakao je Međak.
On je ukazao da ako je to način da se države članice senzibilišu da dozvole nove države članice, to je pregovaračka pozicija.
"Ali za to dobijate nešto drugo. Sa ove tačke gledišta, za nas je to članstvo ili nečlanstvo. I ako je ovo karta za članstvo sa ovom vrstom uslovljenosti, to je mnogo više od nečlanstva. Jer trenutno, kakav je naš uticaj na politike EU? Nula. A kakav je uticaj politika EU na Srbiju? Veliki", zaključio je Međak.
Komentari (0)