"Brisel pokušava da se konsoliduje u novonastalim okolnostima": Šta čeka Beograd na putu ka EU?
Komentari13/05/2025
-15:32
Beograd je prva stanica balkanske turneje predsednika Evropskog saveta Antonija Košte, koji se u Palati Srbija sastao sa predsednikom Aleksandrom Vučićem. Tema razgovora bili su ključni aspekti odnosa Srbije i Evropske unije, kao i izazovi na evropskom putu zemlje. Sagovornici Euronews Srbija saglasni su da poruke iz Brisela nikada nisu bile jasnije, ali i da je manevarski prostor Srbije sve uži. Ipak, stručnjaci smatraju da je za napredak u evrointegracijama neophodna veća politička volja Beograda.
Vučić je rekao da je zadovoljan razgovorima koji podrazumevaju reformski proces koji treba da ispunimo, a da je politička volja Srbije da ubrza svoje integracije.
Košta je poručio da Evropska unija ostaje posvećena pristupanju Srbije i da je sada važno da se to brzo pretoči u konkretne akcije i ubrzanje reformi.
Sagovornici Euronews Srbija, politikolog Ognjen Gogić i Mijat Kostić iz organizacije Novi Treći put, saglasni su da su poruke iz Brisela jasnije nego ikada, ali i da je manevarski prostor Srbije sve uži.
Tanjug/Miloš Milivojević
"Činjenica da je Košta prvo došao u Beograd može se objasniti i logistički – najjednostavnije je organizovati posetu u glavnom gradu najveće zemlje regiona. Ali mislim da to nije jedini razlog. Reč je i o političkoj poruci", ističe Gogić.
Po njegovom mišljenju, Srbija se i dalje percipira kao ključna zemlja regiona koja ima značajan uticaj na tok evropskih integracija Zapadnog Balkana.
On podseća da se poseta odvija uoči Samita Evropske političke zajednice zakazanog za 16. maj u Tirani.
Povezane vesti
"I samo održavanje tog samita u Albaniji je politička poruka – to je deo novog pokušaja Evropske komisije i Saveta da daju novi impuls proširenju", kaže Gogić.
Šta EU očekuje od Srbije?
Mijat Kostić ocenjuje da je trenutak u kojem se obnavlja politika proširenja "ključan geostrateški“ za samu EU.
"Vidimo da EU pokušava da se konsoliduje u novonastalim okolnostima, pre svega nakon izbijanja rata u Ukrajini, ali i zbog najava povlačenja SAD iz evropskih bezbednosnih pitanja pod Trampovim vođstvom", objašnjava Kostić.
On dodaje da će borba protiv korupcije, sloboda medija i vladavina prava biti ključne teme tokom Koštine posete, kao i Poglavlje 35 – normalizacija odnosa sa Prištinom.
"U fokusu će biti i pitanje usklađivanja spoljne i bezbednosne politike sa EU, posebno nakon Vučićeve posete Moskvi“, ističe Kostić.
Euronews
Na pitanje da li Srbija može da isprati evropski zamah, Gogić odgovara: "Srbija svakako ima kapacitet, ali je pitanje političke volje."
On podseća da se godinama govorilo o zamoru od proširenja u EU, ali da se sada vidi pomak sa reči na dela.
Povezane vesti
Međutim, problem vidi u samoj Srbiji.
"Postoji više oblasti u kojima Srbija treba da ispuni obaveze – od izborne reforme i slobode medija, do usklađivanja sa spoljnom politikom EU. A tu je i poruka koju šaljete kad prisustvujete vojnoj paradi u Moskvi – u trenutku kada EU konačno otvara kapije za nove članice", ističe Gogić.
Diplomatija balansiranja – na izmaku?
U trenutku kada se očekuje i poseta predsednice Evropskog parlamenta Beogradu, nameće se pitanje da li je Srbija zaista u stanju da vodi politiku spoljnopolitičke neutralnosti.
Povezane vesti
Za Kostića, manevarski prostor se sve više sužava.
"Srbija nije uvela sankcije Rusiji, za razliku od Crne Gore i Albanije, koje su zbog toga sada i ispred nas na putu ka EU. Iako Srbija taktički balansira – glasajući za rezolucije u UN, ali ne uvodeći sankcije – to više nije održivo“, smatra on.
Sličan stav deli i Gogić.
"Tri godine je Srbija relativno uspešno balansirala, ali odlazak Vučića u Moskvu jeste čin koji mnogi u EU vide kao jasan signal svrstavanja. Posebno baltičke zemlje, Poljska, Švedska, Finska – one imaju pravo veta i mogu ozbiljno da koče srpski evropski put.“
Euronews
Oslabljena podrška javnosti za članstvo u EU takođe komplikuje situaciju.
"Ljudi su zasićeni. Godinama slušaju o perspektivi članstva, a ne vide konkretne pomake. Samo realni koraci – otvaranje klastera, dolazak evropskih sredstava – mogu povećati podršku", smatra Gogić.
Na pitanje da li Srbija vodi politiku čekanja – da vidi u kom pravcu će se globalni odnosi razvijati – Gogić odgovara: "Mi se opredeljujemo u hodu. I to je opasno. Imate jednu opciju koju je Vesli Klark nazivao – sakrijte se ispod kamena. Srbija radi suprotno – aktivno se uključuje u visoke rizike."
Kostić dodaje da vlasti u Beogradu možda računaju na novi globalni poredak.
"Možda se veruje da će doći do nove alijanse Tramp-Putin, u kojoj će Evropa biti marginalizovana. To je opasna kalkulacija.“
"Ovo je najbolji trenutak za napredak"
U kontekstu posete Kosovu, Košta će, prema oceni sagovornika, svakako ponoviti da EU očekuje sprovođenje postignutih sporazuma.
"Ali, ni tamo nema sa kim da razgovara – vlada je u tehničkom mandatu. Dakle, on će morati prvo da apeluje da se formiraju institucije u Prištini“, kaže Gogić.
Kostić dodaje da se uz aktuelnu dinamiku u regionu, Poglavlje 35 mora ponovo staviti u fokus.
Euronews
"Moguće je da Košta upravo tim posetama pokušava da reaktivira dijalog i omogući neki realni napredak u pristupnim pregovorima", dodaje on.
I dok Antonio Košta iz Beograda šalje poruke o ubrzanju evropskih integracija, jasno je da se EU trenutno zaista okreće Zapadnom Balkanu. Ali pitanje koje ostaje jeste – da li Srbija tu priliku vidi kao realnu ili kao još jednu epizodu evropske diplomatske rutine.
"Ovo je najbolji trenutak za napredak Srbije ka EU, ali sve zavisi od političke volje“, zaključuje Kostić.
Pavković: Poseta Košte donela umereni optimizam
Miloš Pavković iz Centra za evropske politike smatra da je poseta Košte u Beogradu donela umereni optimizam, jer je ponovo potvrđena evropska perspektiva Srbije.
"Košta je ponovio da Evropska unija ostaje posvećena pristupanju Srbije, ali je jasno stavio fokus na neophodnost sprovođenja reformi, posebno borbe protiv korupcije i usvajanja medijskih zakona“, rekao je Pavković za Euronews Srbija, objašnjavajući da su ti koraci ključni za otvaranje klastera 3.
Pavković je komentarisao da je poseta Košte u Beogradu važna, ali da nije donela drastične promene u pristupu EU prema Srbiji.
"Ono što je bitno jeste da su sada evropski zvaničnici jasno poslali poruku – lopta je u rukama Srbije“, rekao je Pavković.
Tanjug/Miloš Milivojević
"Srbija mora da pokaže konkretne rezultate u sprovođenju reformi kako bi nastavila sa napredovanjem u procesu evropskih integracija.“
Razgovori su, prema analizi Pavkovića, ukazali na promene u dinamici regiona, posebno u vezi sa Crnom Gorom i Albanijom, koje su se ubrzano približile EU.
Zašto Srbija kaska za Albanijom?
Pavković ističe da je Albanija, u poslednjih nekoliko meseci, napravila značajan napredak u procesu pristupanja, otvarajući tri klastera.
"Albanija je otvorila tri klastera za osam meseci, dok Srbija nije otvorila nijedan klaster u poslednje tri i po godine“, podseća Pavković.
"Ovaj napredak Albanije jasno pokazuje da je u ovom trenutku ispred Srbije.“
Uprkos tome što Srbija još uvek ima 22 otvorena poglavlja, Pavković smatra da EU sada smatra Crnu Goru i Albaniju liderima u procesu integracija.
"EU je sve jasnije stavila do znanja da su Crna Gora i Albanija sada u grupi zemalja koje prednjače. To je postalo vrlo jasno i iz izjava evropskih zvaničnika, uključujući Koštu, Martu Kos i Kaju Kalas“, izjavio je Pavković.
Euronews Srbija
"Za Srbiju je ovo upozorenje da se, ako ne ubrza reforme, može naći van ove grupe zemalja koja se smatraju najbližim članicama EU.“
Pavković dodaje da postoje specifični problemi koji usporavaju napredak Srbije, a to su pre svega politička pitanja poput statusa Kosova i usklađivanje sa spoljnom politikom EU.
"Za razliku od Albanije, koja nije imala ovakve teške političke prepreke, Srbija mora da se nosi sa pitanjem Kosova, što usporava njen proces integracija“, ističe Pavković.
"Ali, ono što je još veći problem, su tehničke reforme koje kasne, kao što su borba protiv korupcije, reforma medijskih zakona i revizija biračkog spiska, a te reforme nisu započete ili su u vrlo ranoj fazi.“
Nedostatak političke volje
Kada je reč o iskrenosti posvećenosti Srbije evropskom putu, Pavković podseća da su prošle godine doneti važni reformni planovi, ali da njihova implementacija kasni.
"Kada pogledamo prošlu godinu, vidimo da je Srbija u oktobru usvojila reformske agende, ali su kasnili sa implementacijom tih mera. I sada, šest meseci kasnije, još uvek nemamo konkretne rezultate", rekao je Pavković.
"Ovo pokazuje nedostatak političke volje da se te reforme sprovedu u praksi, a to stvara sve veće nepoverenje između Beograda i Brisela.“
Pavković zaključuje da EU sada šalje jasnu poslednju poruku Beogradu.
"Sada je poslednji trenutak da Srbija pokaže stvarnu posvećenost reformama, jer ako to ne učini, neće biti napretka u procesu pristupanja“, naglašava Pavković.
Ceo razgovor pogledajte u videu ispod.
Komentari (0)