Kako da Zapadni Balkan uspe u energetskoj tranziciji?

Novi set američkih carinskih tarifa i geopolitička nestabilnost očekivano dovode do nižih globalnih prognoza rasta, što utiče na nacionalne budžete, a samim tim i na investicione prioritete. U tom smislu, opravdano je pitanje da li i dalje moguće zadržati fokus na energetskoj tranziciji. 

Širom sveta udeo izvora energije sa niskim emisijama ugljenika dostigao je rekordnih 40% prošle godine (Ember). Solarna energija postala je pokretačka snaga globalne energetske tranzicije, postavljajući nove standarde. Međutim, porast temperature doveo je i do veće potrebe za hlađenjem, zbog čega je globalna potrošnja električne energije porasla za 4%. Time su i emisije iz elektroenergetskog sektora porasle su za 1,6%, dostigavši rekordnih 14,6 milijardi tona ugljen-dioksida (CO₂). 

Integracija regionalnog energetskog tržišta 

Na Zapadnom Balkanu korišćenje obnovljivih izvora energije u 2024. godini variralo je u odnosu na zemlju, pri čemu je Albanija prednjačila. Ipak, region i dalje u velikoj meri zavisi od fosilnih goriva, posebno lignita, što ga svrstava među one sa najvećim zagađenjem vazduha u svetu. Ovaj problem zahteva dalju integraciju regionalnog energetskog tržišta i sprovođenje dodatnih inicijativa za dekarbonizaciju. 

Integrisano energetsko tržište omogućilo bi balansiranje energetskog miksa kroz izvoz i uvoz i dalo veću sigurnost investitorima. Doslednost u regulatornim okvirima i pojednostavljene procedure takođe bi mogle smanjiti percepciju rizika. Integracija obnovljivih izvora energije u većoj meri zahteva fleksibilne, proširene i efikasne elektroenergetske mreže, više međuveza, kao i uvođenje rešenja za skladištenje. 

Smanjenje gubitaka i povećanje efikasnosti među prioritetima 

Potrebna su značajna unapređenja zastarelih energetskih mreža kako bi mogle da izdrže ekstremne vremenske i temperaturne promene. Od 1970. godine prosečna godišnja temperatura u regionu porasla je za 1,2°C, a projekcije ukazuju na dodatni porast od 1,7°C do 4,0°C do kraja veka. Svetska banka procenjuje da je regionu potrebno 37 milijardi dolara investicija u narednoj deceniji kako bi se zaštitili ljudi i imovina od klimatskih uticaja. Međutim, dostizanje klimatske neutralnosti do 2050. godine, uključujući i energetski sektor, zahtevaće dodatne 32 milijarde. 

Gubici električne energije trenutno iznose oko 10% u regionu, ali u nekim slučajevima idu i do 30%. Njihovo smanjenje je ključno. Kako bi doprinela tome, Evropska investiciona banka (EIB Global) usmerena je na podršku investicijama u distributivne mreže. Na primer, Banka finansira ugradnju 400.000 pametnih brojila u Srbiji, što će dovesti do veće energetske efikasnosti, optimizovanih tarifa, pouzdanijeg snabdevanja električnom energijom, kao i povećanog kapaciteta za integraciju obnovljivih izvora u mrežu. Mnogo toga može se učiniti i na poboljšanju energetske efikasnosti u javnim zgradama i privatnim stambenim jedinicama. 

CBAM: Potencijalna prekretnica 

Uvođenje Mehanizma za prekogranično prilagođavanje ugljenika u EU (CBAM) koje se očekuje u januaru 2026. godine moglo bi transformisati lokalna tržišta. Industrije sa visokom emisijom ugljenika suočiće se sa značajnim izazovima ako ne ispune nove izvozne propise EU. Bosna i Hercegovina, na primer, mogla bi da izgubi više od 220 miliona evra godišnje zbog izvoza električne energije zasnovane na fosilnim gorivima. Svetska banka predviđa da će CBAM smanjiti izvoz Severne Makedonije u EU, pri čemu se očekuje da će industrije poput aluminijuma i čelika zabeležiti pad od skoro 2%. Ovi potencijalno negativni efekti mogu se izbeći usvajanjem održivih i ekološki prihvatljivih praksi. Na taj način, preduzeća mogu ublažiti klimatske rizike i povećati konkurentnost u okviru održivih globalnih lanaca vrednosti. Zelena tranzicija nije samo neophodna kao odgovor na klimatske promene; ona je i racionalan izbor sa ekonomske tačke gledišta. 

@The Region/Zoran Petrovic

U ovom smislu region bi mogao da ima značajne benefite od finansijskih i tehničkih resursa EU za strateške energetske projekte. Novi Plan rasta stvara dodatne mogućnosti za javni i privatni sektor, podstičući zelenu transformaciju kroz inovacije, javno-privatna partnerstva i održive prakse. Međunarodne finansijske institucije poput Evorpske investicione banke imaju ključnu ulogu u unapređenju ovih incijativa. 

Savetodavne usluge za veću održivost preduzeća 

Kao klimatska banka EU, EIB Global podržava sprovođenje Zelene agende EU za Zapadni Balkan, sa ciljem modernizacije energetskog sektora, jačanja snabdevanja i smanjenje njegovo uticaja na životnu sredinu. Pružamo podršku velikim infrastrukturnim projektima u energetici, kao što su solarne elektrane i vetroparkovi, kao i stručnu pomoć kroz različite programe za analizu klimatski rizika, sprovođenja održivih praksi i investicija. Time pomažemo firmama da razviju zelenije modele poslovanje, smanje troškove i poboljšaju svoju poziciju na globalnom tržištu. Na primer, energetska efikasnost u fabrikama i zgradama može smanjiti potrošnju energije između 5% i 20%. 

Uprkos vidljivom napretku regionu, stvaranje pogodnijeg tržišta za zelene investicije i energetsku tranziciju zahteva jaču političku volju i stratešku posvećenost. U saradnji sa Evropskom komisijom i partnerima iz javnog i privatnog sektora, EIB Global je ostaje posvećen mobilisanju dodatne podrške za region Zapadnog Balkana kako bi pravedna zelena tranzicija uspešno sprovela u korist ljudi i preduzeća.