Trojici Srba sa KiM zabranjen ulazak zbog zaposlenja u MUP-u: Macura za Euronews o sve težem položaju Srba u Pokrajini

Na administrativnom prelazu u Končulju uhapšen je M. Z, srpski policajac iz Velikog Ropotova kod Kosovske Kamenice. On je prebačen u imigracioni centar u selu Vranidol kod Prištine. Porodica mu je u Velikom Ropotovu, ima suprugu i dvoje dece.

To je, inače, četvrti policajac sa Kosova i Metohije na službi u centralnoj Srbiji koje vlasti u Prištini hapse na administrativnom prelazu. Prethodno uhapšeni su deportovani iz tzv. države Kosovo, oduzeta su im dokumenta i nemaju pravo da ulaze u ovu samoproglašenu državu, odnosno da dolaze svojim porodicama i kućama. Privedenim Srbima na teret se stavlja ugrožavanje nacionalne bezbednosti.

Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju, Petar Petković, saopštio je da je stupio u kontakt sa Milanom Zlatanovićem, koji je proteran sa Kosova i Metohije, kao i trojica njegovih kolega. Naveo je da je svim proteranim Srbima obezbeđena besplatna pravna pomoć i upozorio da takvi postupci Aljbina Kurtija nose ozbiljne posledice. Kancelarija za Kosovo i Metohiju prethodno je saopštila da je nezapamćeno da, pred očima međunarodne zajednice, Aljbin Kurti sprovodi politiku progona jednog naroda i etničkog čišćenja Srba.

Euronews Srbija

O položaju Srba na Kosovu i Metohiji i najnovijim slučajevima deportacije srpskih policajaca govorila je za Euronews ministarka bez portfelja zadužena za oblast rodne ravnopravnosti, sprečavanja nasilja nad ženama i ekonomskog i političkog osnaživanja žena Tatjana Macura koja se nedavno sastala sa predstavnicima Srba sa KiM u Raški. 

"Sama činjenica da nismo mogli da se sastanemo bilo gde na prostoru Kosova i Metohije, nego smo morali da tražimo neko alternativno rešenje, govori mnogo o tome kakva je situacija, odnosno kakav je položaj Srba i Srpkinja koji žive još uvek na prostoru KiM", rekla je Macura. 

Ona je navela da su Srbi sa KiM istakli da postoje aktivnosti usmerene protiv njih, koje ih primoravaju da razmišljaju o preseljenju u druge delove naše zemlje.

"Sada su progonu najčešće izloženi oni ljudi koji su nekada radili u institucijama, a koji su sada privremeno prisutni na prostoru centralne Srbije", kaže ministarka. 

Saglasna je sa Petkovićem i njegovim stavom da onemogućavanjem pristupa jednom članu porodice na teritoriji Kosova i Metohije, dovodite u pitanje egzistenciju cele porodice. Tako primoravate i ostale članove, u ovom slučaju suprugu i decu, da ga prate na mestu gde je čan porodice zaustavljen. 

Ona je rekla da je 11. juna imala sastanak sa predstavnicima Srba sa KiM. Povod za sastanak bilo je obeležavanje Nacionalnog dana rodne ravnopravnosti, a cilj je bio da se informiše o oblicima nasilja kojima su izložene žene na Kosovu i Metohiji, budući da je već imala informacije o problemima u vezi sa položajem žena na tom području.

Ona je navela primer zastrašivanja koje međunarodna zajednica i drugi akteri zaduženi za praćenje situacije na Kosovu i Metohiji možda ne prepoznaju kao problem.

"Recimo, jedna žena mi je na tom sastanku rekla da je do nedavno, do pre par godina, odlazila bezbrižno, odnosno koliko je to u okolnostima stalnog straha uopšte bilo moguće, peške na svoj posao i da je išla sama. Sada to više ne može da radi, već ide sa svojim kolegom kolima. Postoji bojazan da ih neko na putu do posla, odnosno nju konkretno, zaustavi i zastrašuje", kaže ministarka.

Kako kaže, to nije izolovan slučaj i mnogi na sastanku su podelili slična iskustva.  

"Recimo da policijski službenici u okviru kosovskih institucija zaustavljaju žene i decu i mlađu populaciju - studente, sa sve punom ratnom opremom na sebi i traže im dokumenta", podvlači ona konstatujući "grotesknost" same situacije. 

Govoreći o dokumentovanju navedenih situacije u kazuje na problem nepostojanja poverenja u kosovske institucije,

"Zato što oni u slučajevima nasilja, koji su ranije bili zabeleženi, ili su ga relativizovali, ili uopšte nisu odreagovali na isto", objašnjava Macura. 

Kako kaže, sa pozicije člana Vlade Srbije može da obavesti pripadnike institucija prisutnih na Kosovu i Metohiji, iako je sigurna da oni već poseduju ta saznanja.

"Mislim da se očigledno sve opravdava nekim višim političkim ciljevima, što je potpuno nekorektno. Na prostoru Srbije živi preko 40 nacionalnih manjina, od kojih 23 ili 24 imaju svoje nacionalne savete. Dakle, Srbija itekako prepoznaje značaj nacionalnih manjina, i ukoliko je sada takva situacija na Kosovu, potpuno je nekorektno da jedna manjina, koja je u ovom trenutku manjina, ima ovakav status i živi u stalnom strahu“, objašnjava ministarka. 

Ona je imala prilike da razgovara i sa ljudima koji žive u severnoj Kosovskoj Mitrovici

"Nakon što su naši ljudi izašli iz institucija, tamo se potpuno promenila situacija kada je u pitanju odnos Srba i Albanaca", kaže ministarka i dodaje da je čula kako ekstremni deo populaciji kupuje lokale u Kosovskoj Mitrovici i da situacija više nije prijatna. 

Ceo prilog pogledajte u video klipu na početku teksta