"Bukvalno smo stalno u strahu": Život Srba "iza linije" - zaustavljanje, deportacija i oduzimanje dokumenata
Komentari19/06/2025
-09:38
Na administrativnim prelazima sa Kosovom i Metohijom, sve su češća upozorenja kosovskih policajaca građanima koji imaju lične karte izdate od policijskih uprava sa Kosova izmeštenih u centralnu Srbiju, da sa tim dokumentom više neće moći da putuju i da moraju da imaju lična dokumenta izdata od institucija u Prištini. Ali, na osnovu njihove uredbe, veliki broj građana ima problem da taj dokument dobije.
Zvanične zabrane od strane kosovskog MUP-a za lične karte izdate od izmeštenih policijskih uprava MUP Srbije, nema, ali građani koji nemaju kosovske lične karte su zabrinuti.
"Bukvalno smo stalno u tom strahu. Da li će nam dozvoliti da se vratimo ili će nas zaustaviti i vratiti nazad. A pritom, tu su nam deca, o kojima mi brinemo", Ivana Joksimović iz Kosovske Mitrovice.
Zakon o dobijanju kosovskog državljanstva predviđa da se ono stiče rođenjem, naturalizacijom, kao i da se državljanima Kosova smatraju sve osobe koje su 1. januara 1998. godine bile državljani tadašnje Jugoslavije i koje su tog datuma imale stalno prebivalište na KiM. U praksi nije tako.
"Kaže, vi nikada nećete moći da izvadite ličnu kartu. Zašto kada sam rođena ovde, ovde sam išla u školu, ovde sam se udala, zemlja je bila Srbija?", kaže Jevtić Danica iz Leposavića
Zašto ljudi kao Danica ne mogu da dobiju kosovska dokumenta, iz kosovskog MUP-a nema odgovora, osim da sve rade po zakonu. A u tom zakonu nema kategorije usvojenih osoba i rođenih u centralnoj Srbiji. Ima, ako na KiM žive duže od pet godina, ali ni to se ne sprovodi u praksi.
"Mi smo ćerku usvojili 2000. godine i Centar za socijalni rad je izdao rešenje, na osnovu njega smo dobili sva srpska dokumenta, izvod i ona je regularno ovde živela sve vreme….. Oni kažu da rešenje koje je izdao naš centar za socijalni rad ne priznaju, samim tim, traže otpusnu listu iz bolnice. Pošto ona nema tu otpusnu listu, kažu, ne možemo da rešimo", objašnjava za Euronews Srbija Petar Subotić iz Kosovske Mitrovice.
Povezane vesti
Joksimović dodaje da su joj tražili sijaset stvari, na primer, izvod rođenih sa apostolskim pečatom.
"Apostilski pečat ja ne mogu dobiti, jer Srbija ne priznaje Kosovo….. tražili su mi bankovni račun da otvorim ovde u kosovskoj banci, međutim, ja taj bankovni račun ne mogu da otvorim, zato što nemam kosovska dokumenta…. Tražili su mi na mesečnom nivou određenu svotu novca i na godišnjem nivou određenu svotu novca, s tim što oni ne priznaju naše institucije, pod kojima mi Srbi radimo", objašnjava sagovornica Euronews Srbija.
Zbog uzajamnog nepriznavanja dokumenata, brakovi sklopljeni, na primer u Kraljevu, u Leposaviću to nisu i obrnuto, novorođenčad prijavljena u Gračanici, ne postoje u Nišu, izvod umrlih izdat u Beogradu ne važi u Štrpcu. Za sve je potrebna dupla registracija… ako je uopšte moguća.
Srpske NVO na KiM traže nezavisnu istragu o proterivanjima Srba iz pokrajine
Organizacije civilnog društva koje deluju u srpskoj zajednici u AP KiM izrazile su u otvorenim pismom duboku zabrinutost zbog nedavnih postupaka ministarstva unutrašnjih poslova privremenih prištinskih institucija, koje je sprovelo niz proterivanja građana srpske nacionalnosti sa stalnim prebivalištem na KiM i pozvale na nezavisnu istragu i ocenu zakonitosti tog postupka.
U otvorenom pismi nevladinih organizacija koje je upućeno ombudsmanu u Prištini, kancelarijama Saveta Evrope i EU u Prištini, Kancelariji Visokog komesara UN za ljudska prava (OHCHR), Visokom komesaru OEBS-a za nacionalne manjine (HCNM), UNMIK-u i organizaciji za zaštitu ljudskih prava (Civil Rights Defenders), ističe se da je u svim slučajevima reč o licima koja imaju i državljanstvo Republike Srbije, što je, kako sen ističe, dozvoljeno ustavom i zakonima privrmenih prištinskih isntitucija.
"Prema informacijama dostupnim javnosti, Ministarstvo svoju odluku obrazlaže primenom člana 24. Zakona o državljanstvu iz 2014. godine koji omogućava oduzimanje državljanstva onima koji, bez prethodne dozvole Kosova, obavljaju službu u stranim bezbednosnim strukturama", navedeno je u otvorenom pismu.
Organizacije civilnog društva izražavaju ozbiljnu zabrinutost zbog načina na koji je ta odredba primenjena i ukazuju da proterivanje tih građana bez odluke suda predstavlja direktno kršenje ustava i međunarodnih konvencija koje garantuju pravo na pravično suđenje i zabranjuju proterivanje sopstvenih građana.
Povezane vesti
Dodaje se da je tim građanima uvedena zabrana ulaska na KiM u dužem vremenskom periodu bez sprovođenog suđenja i pravosnažne sudske odluke, čime se krši pravo na slobodu kretanja, što je suprotno članu 2. Protokola 4 uz Evropsku konvenciju o ljudskim pravima. "Postupci su sprovedeni bez efektivnog pravnog leka sa suspenzivnim dejstvom, što je suprotno pravima garantovanim članovima 6. i 13. Evropske konvencije o ljudskim pravima", ističe se u otvorenom pismu.
Komentari (0)