Mediji i autonomija univerziteta kao alati politike: Šta su rezultati političkih tenzija osam meseci kasnije?
Komentari22/07/2025
-16:51
Političke tenzije u Srbiji se nastavljaju kroz proteste, koji su nižeg inteziteta i blokade univerziteta koje su uslovljene nastavkom školske godine i ispitnim rokovima koji se održavaju na većini fakulteta. Najnovija dešavanja uključuju napade na privatnost javnih ličnosti, posebno u Novom Sadu, kroz "posete" stanovima, pre svega političkih funkcionera.
U svemu tome svoju ulogu imaju i mediji, koji često, umesto da informišu, postaju oruđe političkih aktera, podstičući verbalno nasilje i polarizaciju. Na kraju, posebno se ističe i uloga univerzitetskih uprava, čiju sposobnost da očuvaju autonomiju univerziteta mnogi dovode u pitanje.
Gost Euronews Srbija Vladimir Vuletić, profesor Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu je komentarisao aktuelnu političku situaciju u zemlji, s fokusom na eskalaciju tenzija.
Da li mediji izveštavaju ili kreiraju sliku stvarnosti?
Mediji igraju ključnu ulogu u oblikovanju javnog mnjenja, a posebno tokom protesta. Ipak, često doprinose polarizaciji društva, u čemu je saglasna velika većina poznavalaca političke i sociološke teorije.
Profesor Vuletić ističe da su mediji prestali da budu ogledalo stvarnosti, već aktivno stvaraju sliku i služe kao političko oružje.
"Mediji su postali ne više ogledalo stvarnosti, ono što smo mi navikli, što očekujemo od medija, da nas naprosto informišu, da nam predstave šta je to što se dešava. Nekada su mediji zapravo to pokušavali da budu, i koliko je medij uspešan, cenilo se na osnovu toga koliko verno odražava ono o čemu govori. Sada mediji zapravo najčešće i stvaraju sliku stvarnosti", kaže on i dodaje:
"I druga stvar koju vidimo to je da, kao nekada smo mi to zvali kada smo bili mali, onih gluvih telefona, ali sada se vrlo često dešava da mediji jedni od drugih prepisuju, najbolje ako je to doslovno, ali često se zapravo komentarišu već postojeći komentari", rekao je Vuletić.
Euronews Srbija
Povezane vesti
On naglašava da su mediji postali instrumenti političkih grupa, podstičući verbalno nasilje i produbljujući društvene podele.
"Ono što se međutim sada dešava, i kod nas, ali ne samo kod nas, žutu štampu imate svuda, nismo je mi izmislili. Ali ovo više nije ni žuta štampa, ovo su sada i portali i listovi koji su jednostavno instrumenti u rukama određenih političkih aktera i to je sada tako jasno. Sećam se da sam komentarisao još negde nakon 2000. godine, kako su to sada postali svojevrsne zidne novine političkih stranaka, sada su više od toga. Sada su zapravo instrumenti, oružje u rukama različitih političkih grupa, koji naravno podstiču, stvaraju tu medijsku klimu verbalnog nasilja, sukobljavanja sa drugima", objašnjava Vuletić.
On upozorava da mediji, posebno putem društvenih mreža, nameću informacije građanima, često potvrđujući njihove predrasude umesto da nude objektivnu sliku.
"Jedan od razloga zašto ljudi sve ređe i uzimaju medije je taj, ali s druge strane mediji, pre svega zahvaljujući društvenim mrežama, telefonima, nas napadaju. Ne možemo da ih izbegnemo. Uvek imate i protivotrov, to je da pokušate da se medijski opismenite. Neki od ključnih saveta su da kada vidite neki naslov, nešto što vam deluje neverovatno, zaista morate da pre nego što to prihvatite zdravo za gotovo, vidite da li postoji u drugim izvorima i kako se to tumači i u tim medijima koji nam nisu bliski", dodaje Vuletić.
Blokade univerziteta i ugrožena autonomija istih zbog politizacije unutar obrazovnih ustanova
Studentske blokade fakulteta, posebno na Beogradskom univerzitetu, izazvale su debate o autonomiji univerziteta i ulozi uprava u eskalaciji protesta. Vuletić smatra da su uprave fakulteta zakazale, prebacujući odgovornost na studente i nastavno-naučna veća.
"Teško je uopšte govoriti o bilo kakvoj normalizaciji kada ovo nisu normalne okolnosti. Ne možete vi da govorite o normalizaciji nastave ako imate onlajn nastavu tokom leta", kaže on i dodaje:
"Mi smo imali ta razmišljanja, recimo, i to je dosta apsurdno, da se postavljalo pitanje da li nastavno-naučno veće uopšte može dva puta da glasa. Dakle, da li je to po statutu i po zakonu. A niko se nije pitao da li opšte po statutu nastavno-naučno veće glasa o tome da li ćemo da držimo nastavu ili ne. Naprosto to nije u nadležnosti nastavno-naučnih veća", rekao je Vuletić.
Euronews Srbija
Povezane vesti
On ističe da su fakulteti postali politički akteri, što ugrožava njihovu autonomiju, koja ne podrazumeva samo nezavisnost od države, već i odsustvo politizacije unutar univerziteta.
"Zato su zapravo zakazale pre svega uprave fakulteta, pokušale su da na neki način prebace odgovornost malo na studente, malo na nastavno-naučna veća, da ustvari dobiju podršku, a zapravo su sami morali da obave ono što zakon nalaže i propisuje. Nažalost, ne samo da se to nije dešavalo, nego upravo je reč o tome da su, bar kada je reč o pojedinim fakultetima, uprave fakulteta bili ključni akteri koji su onda uspeli da studente uključe u nešto što su bile zapravo njihove ideje", objašnjava Vuletić.
On razlikuje proteste od blokada, naglašavajući da su blokade kontraproduktivne i da nisu isključivo studentske inicijative.
Povezane vesti
"Često se navodi da je reč o studentskom protestu. Niti je većina studenata u tome učestvovala, niti kada je reč o onome što vidimo na ulicama, većinu tih ljudi koji blokiraju, bojkotuju čine studenti. Ali nekako ta etiketa studentska još uvek nosi samo nekakav značaj i samo plašim se da će se tim izgubiti upravo taj pozitivan imidž koji studenti generalno imaju u javnosti", kaže Vuletić.
Politički motivi i efekti "poseta" političkim funkcionerima u Novom Sadu
Protesti, uključujući okupljanja ispred kuća funkcionera, poput onih u Novom Sadu, koja sami demonstranti nazivaju "posetama", izazivaju pitanja o njihovim ciljevima i efektima. Vuletić smatra da ove akcije nemaju jasan politički cilj i da produbljuju društvene podele bez značajnog uticaja na promenu vlasti.
"Ne bih ja to nazvao protestnim šetnjama. To je protest protiv čega, u osnovi? To je ponašanje koje nije u skladu i niko ne bi voleo da njemu bilo ko dođe na vrata", kaže on i dodaje:
"I nekada imam utisak da je to sada situacija u kojoj nekome nešto padne na pamet, dakle da su to takozvane akcije bez nekog jasnog cilja i vidljivog utvrđenog razloga, nego je tako nekome nešto palo na pamet i evo održavamo, pa možda se nešto dogodi što bi opet dovelo do eksplozije ili do mobilizacije onih koji su protiv vlasti", rekao je Vuletić.
Euronews/Emil Čonkić
On upozorava da protesti nisu promenili stavove birača vladajuće stranke i da su imali ograničen efekat, uglavnom aktivirajući pasivne birače.
"Ono što jeste postignuto, ali to su postigli pre svega studentski protesti, da jedan deo birača, odnosno građana koji je bio nezainteresovan za politiku, sada se aktivirao. Međutim, i to je imalo određeni rok trajanja. Zato često i kažem da su studentski protesti da bi imali svoj pun politički efekat, morali negde da budu završeni pre početka drugog semestra", kaže on i dodaje:
"Pokazalo se da i kada ste imali takvu situaciju kao što je bio 15. mart, gde je zaista bio veliki skup, rezultat toga je bio ništa. I kada je bio pokušaj da se to ponovi 28. juna, rezultat je ponovo bio ništa", objašnjava Vuletić.
Vuletić zaključuje da je potrebna promena političke kulture ka demokratskijem pristupu, jer trenutna "prevratnička" kultura ne dovodi do stabilnih promena.
"Ako zaista hoćete stvarne promene, ako hoćete i promenu sistema, onda morate da imate drugačiji pristup. A taj pristup imaju zemlje u kojima dominira demokratska politička kultura. Ovde je shvatanje politike, od Karađorđa pa naovamo, bar kada je reč o tome kako se vlast menja, mi suštinski nikada u ovih dvesta i nešto godina Srbi nismo imali normalne smene vlasti. Ili su to bili pučevi, ili su to bile revolucije, ili su to bila ubistva kraljeva", zaključio je Vuletić.
Gostovanje profesora Vladimira Vuletića u celosti pogledajte u video prilogu.
Komentari (0)