Ni šest meseci posle izbora, Kosovo nema parlament: Privremene mere suda na snazi do 8. avgusta, šta sledi posle toga?
Komentari28/07/2025
-21:24
Kosovo nema parlament ni šest meseci posle izbora. Zbog nedostatka parlamentarne većine, nije izabran predsednik i njegovi zamenici, a trenutno su na snazi privremene mere koje je odredio Ustavni sud i to do 8.avgusta. Nema zasedanja do tada, odnosno do nove sudske odluke.
Sednica za konstituisanje kosovskog parlamenta počela je 15. aprila, ali su čak pedeset četiri pokušaja da se izabere rukovodstvo najvišeg zakonodavnog tela, bili neuspešni.
"Arogancija Aljbina Kurtija i njegove stranke je veća od Kosova i demokratije", rekao je Memlji Krasnići iz Demokratske partije.
Opozicione stranke su više od 40 puta odbile da predlože člana komisije za promenu načina glasanja, sa javnog na tajno kao i da glasaju za formiranje te komisija, tvrdeći da se time krši Ustav. Prethodno nije bilo ni većine da se za predsednicu izabere Aljbuljena Hadžiju, ministarka pravde iz Kurtijeve prethodne vlade.
"Jedini zahtev je bio da glasanje bude javno i da se promeni kandidat za predsednika skupštine. Vidim da ćemo uskoro ići na nove izbore", ističe Daut Haradinaj iz Alijanse za budućnost Kosova.
A da bi se išlo na nove izbore, potrebno je raspustiti skupštinu koje nema, pa su sve oči kosovske javnosti sada uprte u Ustavni sud, koji je tokom sage o kosovskoj skupštini doneo dve odluke: prvu - da je rok 30 dana da se dođe do političkog dogovora i izabere rukovodstvo, drugu, ako se do 26. jula ne konstituiše skupština, sledi obustava sednica do 8. avgusta.
"Videli smo da su poslanici opozicije još jednom odbili da ispune svoju ustavnu obavezu da glasaju", naveo je Hekuran Murati iz Pokreta Samoopredeljenje.
Povezane vesti
Vljora Čitaku iz Demokratske partije Kosova kaže da su kosovske institucije taoci "tvrdoglavosti" Aljbina Kurtija.
"Ponudili smo naše kompromise, ali nažalost imamo lidera vladajuće stranke koji odbacuje ideju o saradnji. Kosovo i njegova budućnost su mnogo važniji od karijere Aljbina Kurtija i Aljbuljene Hadžiju", rekla je ona.
Nakon isteka privremenih mera, Ustavni sud može dati još jednu šansu najbrojnijoj stranci, Pokretu Samoopredeljenje lidera Aljbina Kurtija da obezbedi većinu za izbor predsednika skupštine, može to pravo dati stranci koja je druga po broju glasova, Demokratskoj partiji lidera Memljija Krasnićija, a može naložiti oduzimanje mandata aktuelnim poslanicima i raspisivanje izbora. Potrebno je tačno tumačenje onoga šta piše u ustavu, ali je najveći problem, što u Ustavu mnoge stvari ne pišu.
Rapajić: Cela ova situacija odgovara Samoopredeljenju
Upravo o mogućem raspletu za Euronews Srbija je govorio Aleksandar Rapajić iz Centra za zastupanje demokratske kulture. On kaže da su izbori najverovatniji ishod, kao i da je najverovatnije da će se oni poklopiti sa lokalnim zakazanim za 12. oktobar.
Euronews
"Ustavni sud je doneo svoju odluku, tačnije, promenio je ono što piše u zakonu, tako da je odlučio da skupština nije formirana dok se ne završi ta konstitutivna sednica. Znači da skupština nije uspela da se formira u roku od 30 dana. I najlogičniji sled događaja je sada da predsednica proglasi vanredne izbore koje mora onda da se održe u roku od 45 dana", rekao je on.
Na pitanje kome odgovara ova situacija i kome odgovaraju istovremeni parlamentarni i lokalni izbori, Rapajić kaže da to odgovara Pokretu Samoopredeljenje.
"Cela ova situacija najviše odgovara Samoopredeljenju iz više razloga. Prvi razlog je što ova aktuelna vlada Aljbina Kurtija preko svog mandata od pune četiri godine i dalje nastavlja da vlada. I očigledno je da će vladati do kraja 2025. A i ona ne vlada kao tehnička vlada, nego vlada kao da je na izborima, znači troši sredstva, donosi neke odluke koje su onako, da kažem, problematične, raspisuje tendere, znači ne vlada kao da je tehnička vlada. I takođe, Samoopredeljenju odgovara da parlamentarni izbori i lokalni izbor idu zajedno, zbog toga što je na prošlim lokalnim izborima Samoopredeljenje veoma loše prošlo, zbog toga što oni nemaju veliku strukturu, oni imaju nekoliko poznatih ljudi koji su u vladi, dok na lokalu nemaju toliko poznate ljude, tako da oni očekuju da će s spajanjem parlamentarnih i lokalnih izbora, možda ta podrška koju imaju na parlamentarnom nivou da se prenese i na lokalne", rekao je.
Povezane vesti
Kada je reč o odluci Ustavnog suda, Rapajić kaže da sud nije tumačio rad skupštine.
"Oni su tumačili samo ustavne norme koje regulišu rad skupštine. Odluka da je Skupština formirana kada se imenuju poslanici, kada poslanici prihvate mandat, Ustavni sud je doneo mišljenje da to nije dovoljno da skupština bude formirana, nego se skupština formira kada se verifikuju mandati i izaberu predsedavajući i zamenici predsedavajućih. Znači, oni su samo dali jedno tumačenje ustavnih i zakonskih normi bez da se upliću u rad skupštine", istakao je on.
Komentari (0)