Garčević: Pravo na protest nije pravno na blokadu studiranja, društvo skup različitih ljudi sa različitim interesima
Komentari01/09/2025
-13:12
Dok javni skupovi i protesti sve više prerastaju u borbu za simboličku dominaciju, postavlja se pitanje ko određuje granicu između legitimnog otpora i političke instrumentalizacije. O tome ko određuje legitimnost otpora i gde prestaje borba za prava, a počinje politička instrumentalizacija, za Euronews Srbija govorio je podkaster Srđan Garčević.
Govoreći o jučerašnjim skupovima građana koji se protive blokadama organizovanim u stotinu mesta širom Srbije , Garčević je rekao da je reč o jasnom potezu vlasti kojim želi da pokaže kako i dalje uživa široku podršku u narodu.
Sagovornik posebnu pažnju obraća na upotrebnu termina "građani" koju društveno-politički akteri nastoje da aproprijiraju kao simbolički kapital.
"Kada su krenule blokade, sve su bili samo studenti i građani, nikad aktivisti ovih ili onih stranaka, iako se vrlo često dešavalo da oni baš budu ti koji su predstavljali i plenume", kaže on.
S tim u vezi, dodao je da je deo društva koji se deklarisao kao "neutralan“ bio izložen pritiscima od strane onih koji zagovaraju blokade.
Svako društvo skup različitih ljudi s različitim interesima
U kontekstu obezbeđivanja slobode kretanja, prava na rad i drugih sloboda koje su bile deo zahteva jučerašnjih javnih skupova, on ističe da je za ostvarenje tih zahteva neophodna politička kultura.
"Čini se da je u obezbeđivanju toga najvažnije da naša politička kultura i politika uopšte prepoznaju da ne možemo koristiti totalitarizujuće izraze tipa: 'građani su izašli', 'studenti su izašli', već da se shvati da je svako društvo, pa i srpsko, skup različitih ljudi s različitim interesima — i da je potpuno normalno da svako, želi da njegova deca idu u školu u normalnim uslovima, bez političkog opterećenja“, ističe on.
Povezane vesti
Euronews
Navodi da na proteste, koje – kako kaže – organizuje opozicija, dolazi sve manji broj ljudi. Dodaje da je apsurdno očekivati veliku žrtvu od građana, dok se predstavnici opozicije usavršavaju u inostranstvu.
"Ako neko može da se školuje u Berlinu ili Londonu, da polaže ispite na Pravnom fakultetu, a istovremeno koristi druge ljude tako što im blokira pravo na obrazovanje – ljudima koji možda nisu sami odlučili da ne idu u školu, već im se to onemogućava – onda je jasno da se tim blokadama uskraćuje pravo da se neko obrazuje, bilo kao učenik, profesor. Sve to, samo da bi ti ljudi, na neki način, bili iskorišćeni kao svojevrsno topovsko meso", kaže Garčević.
Govoreći o tome ko daje legitimitet protestima, ali i o tome na kome je odgovornost za to da li će školska godina početi bez problema, kaže da je najveća odgovornost na institucijama sistema.
"Odgovornost je prvenstveno na institucijama sistema — ministarstvu, direktorima škola, prosvetnoj inspekciji, a u krajnjem slučaju i tužilaštvima — da obezbede jednaka prava svim građanima Srbije, uključujući pravo na obrazovanje i slobodu kretanja", kaže on.
Saglasan je da je jedno od prava građana pravo na protest, ali "pravo na protest nije pravo na blokadu studiranja, učenja", pogotovo ne maloletnih lica.
Blokade nisu nešto što svako podržava
Kaže kako je konstatovao da je naša politička kultura u velikoj meri degradirala, odnosno da ne postoji razumevanje jedne strane prema potrebama druge strane.
"Ono što je najsmešnije je to što strana koja sebe smatra vrlo empatičnom i punom razumevanja ne može da shvati da njihova politika, ili izabrane političke mere — blokade — nisu nešto što svako podržava“, kaže on.
Povezane vesti
Sa druge strane, ističe potrebu roditelja osnovaca da se njihovo dete školuje, ali i želju samih đaka da se usavršavaju u cilju karijernog razvoja. Problem ga posebno zabrinjava jeste to što ljudi sa veoma važnim društvenim funkcijama — univerzitetski profesori, nastavnici u srednjim i osnovnim školama, vaspitači — često zauzimaju stav da njihove profesionalne dužnosti nisu toliko bitne, pa čak i da su manje važne od njihovog političkog angažmana. A upravo ta pozicija nosi veliku odgovornost u modernom društvu.
"Ono što jeste problem je ukoliko imate sistem u kome je moguće da tako odgovorna pozicija bude držana od strane ljudi koi je ne poštuju i koji ne shvataju, ili ne žele da shvate, zašto je bitno da, ipak, vi, koliko god vaša politička viđenja bila opravdana — ipak morate da zadržite taj neki minimum rada", kaže on.
Euronews
"U krajnjemm slučaju i štrajk u prosveti ipak zahteva neki rad, ne blokadu", kaže on.
Konstatuje postojanje određene kulture pretežno zastupljene na liberalnom spektru koja podrazumeva veru u sopstvenu potpuno nepogrešivost koja ne stvara stvaran dijalog iako postoji cela priča kako je to narod došao, što je, kako kaže, tužno.
"Ako vi želite da imate to da vas narod podrži, vi mortate da razumete da ljudi imaju različite interese, pogotovo oko fundamentalnih stvari kao što je pravo na obrazovanje. I čini mi se da će tu biti potrebno ovi ljudi koji kažu da žele da njihov život normalno protiče, da se malo osokole u smislu da možete da kažete 'ne' nekoj vrsti moralnih ucena od dva dinara i da možete da tražite od suprotne strane da vas razume kao jednakog, a ne kao nekoga ko mora da se tu pokorav", kaže on.
Govoreći o dijalogu između suprostavaljenih strana, kaže da je to propuštena šansa.
"Ja mislim da bi bilo vrlo politički pametno da opozicija — gde ubrajam i studente, i razne aktiviste— prihvati dijalog, jer bi to moglo da ih dovede ka nekoj artikulaciji realnog političkog programa koji je neophodan da bi vas ljudi podržali.
S tim u vezi, navodi kako je neophodno predstaviti program kako bi vas neko podržao.
"Da bi vas ljudi podržali, vi morate nešto da im ponudite. Morate da im ponudite neku viziju budućnosti. Takođe, morate da im ponudite i listu ljudi koji tu viziju budućnosti kredibilno mogu da iznesu. Ako se hvalite velikim brojem eksperata, obrazovanih ljudi — zašto ne biste izašli sa njihovim biografijama, njihovim personama, kao s nekim kome može da se veruje?", pita sagovornik.
Celo gostovanje pogledajte u video prilogu na početku teksta.
Komentari (0)