Može li Vašingtonski sporazum da "oživi": "Na širem planu ovaj region je dobro rešenje da se puste deca da se igraju"

Pre tačno pet godina, 4. septembra 2020. godine, u prisustvu predsednika SAD Donalda Trampa, predsednika Srbije Aleksandra Vučića i tadašnjeg premijera vlade u Prištini Avdulaha Hotija potpisana su dva odvojena sporazuma. Danas često možemo da čujemo da je ništa, ili vrlo malo iz Vašingtonskog sporazuma sprovedeno, a jedno od pitanja koje se postavlja je da li će nova Trampova administracija pokušati da ga oživi? 

Istraživač studija bezbednosti Nikola Vujinović je, na pitanje da li je išta iz Vašingtonskog sporazuma sprovedeno, rekao: "Nije. To je najprostiji odgovor".  

Međutim, ističe da su uspostavljeni diplomatski odnosi između Izraela i tzv. države Kosovo, odnosno da je Izrael priznao Kosovo kao nezavisnu državu. Takođe, ukazao je i na početni period posle postizanja sporazuma, kada je Srbija imala moratorijum na kampanju za otpriznavanje Kosova, a kada je kosovska vlada imala moratorijum na apliciranje za članstvo u međunarodnim organizacijama. 

Taj moratorijum je produžavan jedno vreme dok nisu na vlast u Prištini došli Aljbin Kurti i Samoopredeljenje, pa su zatim aplicirali za članstvo u Savetu Evrope. 

"Tada je i naša država izašla sa tim da više neće poštovati taj moratorijum i onda je krenula u neke pregovore, možemo da vidimo da oni i dan danas traju, pre svega sa afričkim državama", rekao je Vujinović.  

Kako je istakao, to je bio pre svega sporazum o ekonomskoj normalizaciji jer su Donald Tramp i američka administracija svesni težine tog pitanja za Republiku Srbiju. Iako politička pitanja postoje, kaže sagovornik Euronews Srbija, suština je u ekonomiji i razvoju infrastrukture. 

profimedia

"U pitanju je železnička pruga koja je trebalo Srbiju i Kosovo da poveže sa Jadranom. Tada je bila dilema da li bi to bio Drač ili Lješ. Zatim, tu je auto-put mira. Sve to su bili neki ekonomski projekti koje je trebalo da finansiraju SAD. Oni su sebe obavezali da će da kreditiraju infrastrukturu u Republici Srbiji i na tzv. Kosovu", rekao je Vujinović.

Šta bi bilo da je tada Tramp pobedio na izborima?

Vujinović je napomenuo da bismo o sudbini sporazuma možda drugačije govorili da je na izborima nekoliko meseci kasnije Donald Tramp ponovo izabran za predsednika. 

"Možda bi onda i sudbina sporazuma bila nešto više od mrtvog slova na papiru", rekao je. 

Osim toga, i Hoti je uskoro izgubio vlast, a došli su Kurti i Samoopredeljenje. 

"Došao je i gospodin Džo Bajden sa nekim drugim prioritetima. A mi vidimo da je jedno od pitanja dolaskom nove administracije, od januara ove godine, da li će to pokušati da se relativizuje", naveo je.  

Vujinović primećuje da imam manjak američkih ambasadora u regionu i smatra da nam to govori da u ovom trenutku, zbog svih geopolitičkih pitanja kao što su Ukrajina i Pacifik, SAD možda prepuštaju normalizaciju odnosa Evropskoj Uniji.  

Instagram/buducnostsrbijeav

"Možemo da vidimo nedavni dolazak gospodina Sorensena, novog posrednika EU u pregovorima Srbije i Kosova, verovatno na nekom temelju prethodnih razgovora", ukazao je.  

Kako je naveo, ono što je možda posredan uspeh Vašingtonskog sporazuma jeste da je u tom trenutku uspeo da pomeri određene razgovore s mrtve tačke, pre svega one koji se tiču normalizacije svakodnevnog života.  

"Na tehničkom planu SAD su izuzetno aktivne"

Na pitanje da li bi teška politička pitanja ponovo mogla da budu na Trampovoj agendi, Vujinović je rekao da je skeptičan.  

"Bojim se da u tom širem geopolitčkom planu pokušaja da se EU zadrži kao izvesni politički akter u međunarodnim odnosima, nažalost, naš region predstavlja veoma dobro rešenje da se ‘puste deca da se igraju’", rekao je i dodao da su Vašington i Priština nedavno potpisali petogodišnji sporazum o infrastrukturi.  

Veruje da su infrastrukturni planovi u suštini planovi NATO-a da premreži Balkan logističkim putevima za budući konflikt, verovatno sa Rusijom, jer nema sa kim drugim. I ističe da je to nešto što traje.  

"Dakle, u tom tehničkom i operativnom smislu su SAD izuzetno aktivne. U političkom smislu, bojim se da će,kao što sam rekao i možda je ružno to reći, ovo biti igralište za EU", naveo je Nikola Vujinović. 

Čeka se razrešenje velikih geopolitičkih pitanja

On kaže da svi čekaju razrešenje većih geopolitičkih pitanja i da vide šta će biti na dnevnom redu velikog razgovora o rešenju konflikta u Ukrajini koji je, kako je rekao, samo simptom šireg konflikta između nečega što se može nazvati kolektivni Zapad i između nečega što je kolokvijalno naziva BRIKS, a to su države koje žele da se ponovo preraspodeli moć u međunarodnim odnosima.  

Kaže da će mnogo toga zavisiti od tih rešenja i dogovora, ali da je on pre zastupnik mišljenja da će u ovom trenutku ovaj region biti prepušten Evropskoj Uniji u punoj meri.  

"Od njih će se očekivati, kao njihov doprinos svetskom miru, da se odnos između Srbije i Kosova normalizuje. A možemo da vidimo i da EU ima najviše instrumenata", rekao je sagovornik Euronews Srbija i podsetio na Poglavlje 35 u pregovorima sa Srbijom.