Kompletan govor Vučića u UN: Šta je sve predsednik Srbije poručio svetskim liderima u Njujorku

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić obratio se na 80. zasedanju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, ističući značaj međunarodnog dijaloga, poštovanja Povelje UN i uloge Srbije u očuvanju stabilnosti u regionu i svetu. Predsednik je podsetio da svet danas prolazi kroz najteže konflikte i najdublje podele od osnivanja UN, sa sve većim brojem oružanih sukoba i rastućim izazovima u vezi sa dezinformacijama i narastajućim nepoverenjem među državama. 

Svet je podeljen, ne toliko ideološki, koliko emotivno, a posledice se vide u svakodnevnom životu običnih ljudi, istakao je Vučić.

Govoreći o unutrašnjim izazovima, Vučić je naveo da je Srbija proteklih meseci bila suočena sa nemirima i napadima na ustavni poredak, ali da je pokušao da čuje i razume poruke ljudi na ulicama.

"Dijalog između naroda i država nema alternativu. Ljudima koji misle drugačije ponudio sam bezuslovni razgovor na sve teme od značaja za naše društvo i potpuno sam siguran da ćemo u predstojećem periodu prevazići sve poteškoće", rekao je predsednik.

Kompletan govor predsednika Vučića u Generalnoj skupštini UN:

Gospođo predsednice Generalne skupštine,

gospodine generalni sekretaru,
ekscelencijo,
dame i gospodo,

Posebna mi je čast što imam priliku da vam se obratim na jubilarnom, 80. zasedanju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, u ime Republike Srbije, osnivača Ujedinjenih nacija, slobodarske i miroljubive zemlje i zemlje ponosne na svoju istoriju.

Ove godine obeležavamo osam decenija postojanja Svetske organizacije, a tokom tog perioda, Ujedinjene nacije pružile su okvir za dijalog, saradnju i solidarnost među narodima, bez kojih ne bi bilo moguće da se odgovori na izazove današnjice. Samo zajedničkim zalaganjima možemo da izgradimo budućnost koja će biti dostojanstvena i bezbedna.

Time dolazim, dame i gospodo, do pet osnovnih načela koja vode Srbiju i njenu spoljnu politiku i koja predstavljaju čvrst oslonac našeg delovanja na međunarodnoj sceni.

I Ujedinjene nacije nisu relikt prošlosti, već kompas za budućnost

Danas, 80 godina kasnije, ovo je vreme kako za razmišljanje, tako i za iskrenost.

UN ne bi trebalo da budu pozornica na kojoj se veliki bore, dok male zemlje zadržavaju dah. One bi trebalo da budu okrugli sto, za kojim svi imaju glas.

Prema zemljama poput naše, zemljama koje pripadaju Globalnom jugu, često se ophode kao prema šahovskim figurama. Vreme je da pokažemo da možemo da budemo inicijatori, inovatori i garanti saradnje.

Možda nismo najglasniji, ali često vidimo najjasnije – jer istovremeno vidimo i Istok i Zapad.

Naše angažovanje sa svim partnerima ne predstavlja slepu saglasnost. Ono podrazumeva poštovanje suvereniteta, teritorijalnog integriteta i veru da je dijalog snažniji od podela.

Srbija je pouzdan, predvidiv partner, ali, reciprocitet je važan. Branićemo svoju nezavisnost podjednako jako kao što branimo saradnju.

Povelja UN nije napisana da bi služila jednom trenutku u istoriji, već da bi izdržala iskušenja vremena. U svetu koji se suočava sa dubokim geopolitičkim podelama, Povelja UN ostaje jedini okvir koji nas može držati zajedno. Srbija nije tampon zona – ona je most. A, mostovi povezuju, ne dele. Zato, kao predsednik Srbije, po prvi put, želeo bih da ponudim da Beograd, glavni grad Srbije, bude mesto dijaloga u svim sukobima širom sveta. Verujem da ćemo ponuditi najbolje moguće gostoprimstvo i potpunu bezbednost učesnicima.

Svet se suočava sa najsmrtonosnijim talasom nasilja od Drugog svetskog rata. 2024. izbio je 61 oružani sukob u 36 zemalja; najveći broj u više od sedam decenija.

Širenje dezinformacija, naročito putem digitalnih platformi, raspiruje nepovjerenje među zemljama, imajući za cilj izbore, trgovinske pregovore i osećanja javnosti.

Srbija veruje u pragmatičnu saradnju: pronalaženje zajedničkog imenioca, čak i kada nesuglasice istrajavaju.

Širom sveta, ljudi su nezadovoljni vladama i firmama i žele bolju budućnost za sebe i svoje porodice. Najbolji način da se to omogući je kroz saradnju među narodima.

Živimo u vreme najtežih sukoba i najdubljih podela u okviru država, kontinenata, regiona od uspostavljanja UN. Ono što posebno zabrinjava jeste činjenica da, različitim faktorima izazvano, imamo najdublje i najteže podele unutar svakog društva, sa najčešće izraženo nasilnim posledicama međusobnog nerazumevanja, nedostatka komunikacije i udaljavanja od onoga što je nekada bilo prihvaćeno kao elementarna pristojnost i vaspitanje, kako u međudržavnim, tako i u međuljudskim odnosima.

Svet je podeljen, verovali ili ne, manje dubinskim ideološkim razlikama, mnogo više emocionalnim, izazvanih rušenjem država, društava i elementarnih moralnih vrednosti. U svakom selu i zaseoku širom sveta, a posebno kod pripadnika građanske elite, bar je to bilo nekada, ko god da umre prirodnom smrću, a posebno ako strada u nesreći ili bude ubijen, najveći deo društva osećao je obavezu da oda poštu stradalom licu, pa čak i oni koji ništa dobro o tom čoveku za njegovog života nisu mislili.

Danas, prisustvujemo čudu neviđenom, bolesnom izražavanju radosti što je izvršen zločin nad nevinim čovekom. Primer Čarlija Kirka to najbolje potvrđuje. Mučki je streljan samo zato što se njegovom ubici nisu dopale njegove ideje. Streljali su ga i posle smrti oni isti koji su pripremali politički i medijski teren za njegovo ubistvo. I ne čudite se što govorim o ovome više nego o velikim svetskim sukobima, jer upravo je ovakav odnos onaj koji najdublje, najjasnije razara svetsku političku zajednicu mnogo više od sukoba u kojima su akteri jasni i vidljivi.

U eri društvenih mreža, u eri slobode, stigli smo do najvećih nesloboda i nedvosmislenog ograničavanja sloboda drugih. Kako je moguće da Džimi Kimel, novinar ABC televizije, dobije veću medijsku pažnju u SAD nego pokušaj atentata na, recimo, predsednika Trampa? Ko su ti vladari iz senke koji utiču na ključna politička kretanja i žele da upravljaju svetom i svakom zemljom pojedinačno i, gotovo po pravilu, bez narodne volje i legitimiteta? Oni upravljaju svim procesima i svima nama jer su Bogom dani, kako sami kažu, elita, a ne narod koji je, valjda, nesposoban da bira svoj put. To su strašno opasne stvari, koje će voditi daljem rastakanju naših društava i naših zemalja, ali i sveukupne svetske politike.

Ovde se najviše govorilo o Palestini i Izraelu. Prijatelji su nam i jedni i drugi. I ne mogu, sa lakoćom, a zbog više lajkova na društvenim mrežama, niti hoću, da se opredeljujem za strane i da govorimo o dobrim i lošim ljudima, samo zato što nam to donosi dnevno-politički poen. Ali, kada govorimo o tome, vratiću vas na početak ovog mog dela izlaganja. U Italiji su za vikend održane velike pro-palestinske demonstracije. Ljudi su uzvikivali „Gaza, Gaza“, ali, bar u Milanu, neki od njih na Gazu nisu ni pomislili. Razmišljali su samo o rušenju i paljenju onoga što je italijanski narod vekovima stvarao i sve zbog toga što je popularno biti protiv vlade i učestvovati u nekakvom nasilju. I kada, inače veoma uzdržana, premijerka Italije Đorđa Meloni takve huligane, s pravom, nazove bitangama, svi se pitamo koji je to sledeći stadijum i šta je to što nas još čeka.

Tokom proteklih meseci, Srbija se suočavala sa nemirima i napadima na ustavni poredak. Uprkos nasilju koje su sprovodili demonstranti, pokušao sam da značajan deo krivice pronađem u sebi i nama koji vodimo zemlju. Želeo sam da čujem i razumem poruke ljudi na ulicama. Zbog toga, baš kao i ovde, u Ujedinjenim nacijama, verujem da dijalog između naroda i država nema alternativu, ljudima koji misle drugačije ponudio dijalog, bezuslovni razgovor na sve teme od značaja za naše društvo i potpuno sam siguran da ćemo u predstojećem periodu prevazići sve poteškoće iz proteklih meseci.

Napredak u globalnim izazovima je nejednak, finansije su u opadanju, budžet UN je ograničen, a manji narodi često nemaju pristup instrumentima i podršci koju uživaju bogatije zemlje, naročito kada je reč o energetskoj tranziciji.

Klimatske promene nisu samo statistika za Srbiju i Balkan – to je realnost u kojoj živimo, praćena sušama, poplavama i energetskom nesigurnošću.

Održivi ekonomski rast je od suštinske važnosti, nije stvar izbora, kada govorimo i o klimatskoj otpornosti i blagostanju.

Za nas su partnerstva definisana obavezivanjem, ne hijerarhijom. Mi smo mesto na kojem Istok i Zapad sarađuju na konkretnim projektima, od čiste energije do infrastrukture i digitalne transformacije i nastavićemo da dalje gradimo na ovim temeljima.

U vreme kada UN streme da na globalnom nivou nadahnu poverenje, ova praktična partnerstva, vođena rezultatima, jačaju poverenje i u zemlji i u inostranstvu.

Uvažene kolege,

Republika Srbija, u zajedništvu sa mnogim državama članicama, posebno onima koje ne spadaju u red velikih sila, istrajno ističe koliko je važno dosledno i u potpunosti poštovati temeljne vrednosti i principe na kojima počiva Povelja UN. Danas ponavljam ono na šta smo se zajednički obavezali pre osam decenija: pravila i principi Povelje moraju jednako važiti za sve države, bez obzira na njihovu veličinu, političku moć ili stepen razvoja.

Sa osećajem dubokog ponosa ističem da moja zemlja postojano ostaje privržena doslednoj primeni međunarodnih normi, uprkos činjenici da se i sama suočava sa posledicama njihove neujednačene primene i dvostrukih merila. Republika Srbija je više puta, u rečima i delima, potvrdila svoje čvrsto opredeljenje za poštovanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta svih država članica UN, što predstavlja jedno od osnovnih načela Povelje. Istovremeno, očekujemo da i sve ostale članice jednako poštuju suverenitet i teritorijalni integritet Republike Srbije, a sa zadovoljstvom ističem da većina država to i čini, na čemu im upućujem iskrenu i duboku zahvalnost. Dozvolite mi da i ovom prilikom, kao i u godinama koje su iza nas, jasno i nedvosmisleno ponovim: poštovanje Povelje UN nije stvar izbora – to je univerzalna i obavezna dužnost svih nas.

II Teritorijalni integritet nije princip koji se meri prema moći. To je mera koja obuzdava moć.
Ako se princip teritorijalnog integriteta primenjuje selektivno, on prestaje da se primenjuje uopšte. Njegovo kršenje na jednom mestu postaje opravdanje za sukob svuda. Njegovo podrivanje ne stvara izuzetke, već, kao u slučaju Srbije, stvara presedane. Opasne presedane.

Srbija zna koliko je visoka cena kada se međunarodno pravo i multilateralizam zanemare. Pre dvadeset i šest godina nad mojom zemljom je izvršena brutalna agresija od strane NATO. Time je otvorena svojevrsna Pandorina kutija, čime su beskrupulozno narušeni osnovni postulati međunarodnog prava i doveden u pitanje princip poštovanja teritorijalnog integriteta. Posledice takvog postupanja, sprovedenog od strane onih koji su tada sebe smatrali nedodirljivima, osećaju se i danas.

Čak iako je Srbija mala u odnosu na globalne sile, to nas ne odvraća od odlučne posvećenosti principima međunarodnog prava. Dosledno insistiramo da se oni poštuju u svakoj situaciji, bez izuzetaka i bez selektivnosti. Kao što uporna kapljica može da oblikuje kamen, tako i naša istrajnost u odbrani univerzalnih normi doprinosi njihovoj trajnosti. Srbija će i dalje biti postojan zagovornik tih principa, jer u njima vidimo jedini pouzdan put ka miru i stabilnosti.

Koristim ovu priliku da ukažem da nikada nećemo zaboraviti niti se odreći svoje istorije, svojih svetinja i svog naroda. Kosovo i Metohija su neraskidivi deo Srbije – glavni stub našeg identiteta, kulture i duhovnog nasleđa. Za nas Srbe to nije samo teritorija, već kolevka naše duhovnosti i vekovnog postojanja.

Nažalost, naša briga nije samo moralna i istorijska – ona je i duboko humanitarna. Sa teškim srcem moram da vas upoznam sa dramatičnim okolnostima u kojima danas žive Srbi na Kosovu i Metohiji. Svakodnevno se suočavaju sa uskraćivanjem osnovnih ljudskih prava: pravo na život, slobodu kretanja, prava na obrazovanje i zdravstvenu zaštitu, pristup radnim mestima i imovini. Žive u izolaciji, snabdevanje osnovnim namirnicama i lekovima je često otežano, a deca odrastaju u atmosferi straha i neizvesnosti. Takva situacija nije samo lokalna kriza, to je pitanje savesti čitave međunarodne zajednice i test spremnosti sveta da stane u zaštitu nevinih i bespomoćnih.

Obrise etničkog nasilja koje Srbi trpe vidimo gotovo svakodnevno i to u zastrašujućim oblicima. Beležimo fizičke napade, sistematska zastrašivanja, nezakonita hapšenja, konfiskaciju imovine, ograničavanje prava na jezik, obrazovanje i kulturni izraz. Prilikom toga se često sprovodi i diskriminatorna administrativna praksa kojom se otežava život u srpskim sredinama – od ukidanja osnovnih usluga do nametanja visokih taksi i prepreka. Sve ovo stvara atmosferu straha i pritiska sa jasnim ciljem: da se promeni demografska slika i da srpski narod bude primoran da napusti prostor Kosova i Metohije. Zbog toga Srbija zahteva da međunarodna zajednica preduzme konkretne i odlučne mere, kako bi se nasilje zaustavilo i kako bi se obezbedila sigurnost i prava svih ljudi na teritoriji Kosova i Metohije. Reči saosećanja nisu dovoljne – potrebna su dela i jasni mehanizmi zaštite.

Uprkos svemu, želim da naglasim da Srbija, i pored stalnih, otvorenih i eklatantnih kršenja Rezolucije SB 1244, ostaje čvrsto posvećena dijalogu pod okriljem EU. Razgovor nema alternativu i da je iskren, odgovoran dijalog jedini put ka pravednom i održivom rešenju u skladu sa međunarodnim pravom i uz puno uvažavanje svih dogovorenih obaveza. Srbija je i do sada dokazala da se za mir bori strpljivo, argumentovano i u dobroj veri, i tako će činiti i ubuduće.

III. Balkan više ne sme biti pozornica za ambicije drugih, već prostor za zajedničku odgovornost
Trideset godina nakon sukoba, stabilnost je postala naša najviša vrednost. Narodi Balkana zaslužuju pravo da oblikuju svoju budućnost bez spoljnog mešanja, kroz saradnju, međusobno poštovanje i regionalno vlasništvo.

Poštovane kolege,

Saradnju, dijalog i međusobno poverenje Srbija vidi kao glavne poluge međudržavnih odnosa i na regionalnom nivou. Smatramo da naš region mora biti okrenut budućnosti i da na dobrobit svih građana nastavimo da posvećeno radimo na međusobnom ekonomskom povezivanju. Da parafraziram Indiru Gandi, „Ne možete se rukovati s clenutom pesnicom“ – ponavljam da će Republika Srbija nastaviti sa politikom „pružene ruke“ – ona koja seže preko podela i granica, koja je posvećena postizanju stabilnosti i prosperiteta za sve i koja se zasniva na pozitivnoj agendi i viziji zajedničke evropske budućnosti.

Stabilnost našeg regiona je od vitalnog značaja za Republiku Srbiju. Kao potpisnica i garant Dejtonskog mirovnog sporazuma, čiju smo tridesetogodišnjicu obeležili ove godine, Srbija će uvek insistirati na njegovoj punoj primeni i na poštovanju prava sva tri konstitutivna naroda u Bosni i Hercegovini – Srba, Bošnjaka i Hrvata. Uvereni smo da jednostrani potezi i zloupotreba ovlašćenja koja odstupaju od duha i slova Sporazuma nisu doprinos miru, već izvor novih tenzija. Samo dogovor naroda i entiteta u okviru Bosne i Hercegovine može garantovati stabilnost i funkcionalnost te zemlje.

Svako odsustvo dijaloga i jednostrana inicijativa bez saglasnosti svih zainteresovanih strana, a posebno one kojima se zloupotrebljavaju međunarodne organizacije, vidimo kao pokušaj vraćanja u bolnu prošlost i stvaranje novih podela. Svim diplomatskim sredstvima ćemo se suprotstaviti ovakvim aktivnostima, koje podrivaju regionalni dijalog, proces pomirenja i razumevanja. Nastavićemo da budemo pouzdan partner u promociji regionalne stabilnosti kao doprinosa globalnoj bezbednosti.

Već tačno 30 godina, i u ovom visokom domu, i na svim drugim mestima, vodi se lažna kampanja kako protiv Republike Srbije, tako i protiv Republike Srpske, entiteta u BiH. Svuda u svetu, na svakom mestu, bezbroj puta, mogli ste da čujete kako su govorili, iz „dobro obaveštenih izvora“, kako je samo pitanje dana kada će Srbija da napadne nekog u regionu i kada će Republika Srpska i njeno rukovodstvo da naruše teritorijalni integritet BiH. I sve vreme, to je bila laž, prava dimna zavesa, kako bi se iza nje neizabrani od naroda međunarodni predstavnici obračunavali sa legitimnim predstavnicima srpskog naroda, jednog od tri konstitutivna naroda u BiH, uvodeći protiv njih sankcije, smejujući ih sa mesta na koja ih je narod izabrao i vodeći krivične postupke i donoseći osuđujuće presude zbog izgovorenih reči, zbog verbalnog delikta.

Tako ste svi svedoci i činjenici da tri i po godine od početka sukoba u Ukrajini slušamo priče kako ćemo, kao „ruska marioneta“, napasti nekoga u regionu, što se, naravno, nije dogodilo i neće se dogoditi. Jedino što nikada nismo čuli je izvinjenje od onih koji su takve neistine širili i sasvim je izvesno da ga nikada nećemo čuti. Da ponovim, Srbija je slobodna, nezavisna i suverena zemlja, koja samostalno donosi svoje odluke. Posvećeni smo svom evropskom putu, ne planiramo nikoga da napadamo, ali, jednako tako, nikom drugom nećemo dozvoliti da ugrozi našu slobodu i našu zemlju.

IV. Svet se menja, a Ujedinjene nacije moraju da evoluiraju kako bi ostale stub globalne stabilnosti
Reforma UN nije samo institucionalni zadatak, već moralna dužnost da se zaštiti budućnost globalnog mira i pravde. Svesni smo neophodnosti reforme UN i revitalizacije sistema Ujedinjenih nacija, koji će doprineti unapređenju kredibiliteta Organizacije i multilateralizma i učiniti Organizaciju efikasnijom, pravednijom i bližom potrebama država članica.

Takođe, Savet bezbednosti mora postati efikasniji u realizaciji svog primarnog zadatka, očuvanja međunarodnog mira i bezbednosti, i bolje prilagođen kako bi reflektovao stvarnost savremene međunarodne zajednice. Posebno skrećemo pažnju da Afrika, najmlađi kontinent na svetu sa 54 države, mora biti bolje predstavljena.

Mnoge zemlje se uzdaju u UN kada je reč o tehničkoj stručnosti, finansiranju razvoja i smernicama kako bi se postigli Ciljevi održivog razvoja.

Smanjenje finansija ili pristupa programima UN predstavlja rizik po produbljivanje jaza između bogatih i zemalja u razvoju.

Mi smo spremni da budemo domaćini bilo kom od tela, institucija i agencija UN sa najboljim mogućnostima da nastavimo da budemo most između razvijenih i regiona u razvoju.

Srbija se nalazi na raskrsnici Evrope, lako je dostupna i sa Istoka i sa Zapada, a kada je reč o pristupačnosti, možemo da ponudimo niže operativne troškove u poređenju sa Ženevom, Njujorkom i drugim velikim centrima.

Beograd nudi modernu infrastrukturu, pouzdano povezivanje i dokazani kapacitet da bude domaćin velikim međunarodnim događajima, kao što je na primer, EXPO 2027.

Ukoliko bi Beograd bio domaćin nekoj od Agencija, to bi osnažilo prisustvo UN u Jugoistočnoj Evropi, regionu sa iskustvom u tranziciji i razvoju, koje je relevantno za globalne prioritete.

Time bi se produbio geografski pečat UN, i omogućilo da agencije budu zastupljenije i bolje raspoređene.

V. Srbija će ostati nezavisna, prevazilazeći unutrašnje izazove snagom svoje državnosti i čvrsto usmerena na izgradnju otporne budućnosti

Istinski suverenitet danas ne znači izolovanost. To je dostojanstvo izbora – da kažemo da, pod sopstvenim uslovima, i da koristimo taj izbor u cilju saradnje.

Naša nezavisnost nije data privilegija, već suvereno pravo koje koristimo. Naš suverenitet nije situacioni, već je temeljan.

Uprkos brojnim globalnim izazovima, Republika Srbija je uspela da sačuva stabilnu makroekonomsku situaciju i da ostvari kontinuiran privredni rast, što samo pokazuje kako se posvećenim reformama i odgovornom politikom mogu postići veliki rezultati.

Danas je Republika Srbija prepoznata kao atraktivna destinacija za investicije, zahvaljujući čemu smo uspeli da otvorimo veliki broj novih radnih mesta, osnažili konkurentnost naše privrede i omogućili našim građanima bolji kvalitet života. Ulaganje u infrastrukturu, energetsku tranziciju i digitalizaciju potvrđuju našu posvećenost održivom razvoju i ciljevima Agende 2030.

Posебno bih želeo da istaknem da će Republika Srbija 2027. godine biti domaćin Specijalizovane izložbe EXPO, koja će okupiti države iz svih delova sveta. Pod motom „Igra(j) za čovečanstvo: Sport i muzika za sve“, ovaj događaj će biti prilika da pokažemo snagu kulture, sporta i kreativnosti kao univerzalnog jezika koji prevazilazi razlike. Biće to trenutak kada će Srbija, zajedno sa partnerima iz celog sveta, graditi mostove saradnje i prijateljstva, promovisati razumevanje i otvarati nove horizonte saradnje.

Put Srbije je put razvoja, napretka i prosperiteta. Naše strateško usmerenje ka punopravnom članstvu u Evropskoj uniji ostaje jasno i nepokolebljivo, a istovremeno nastavljamo da unapređujemo i produbljujemo saradnju sa državama iz svih krajeva sveta. Uveren sam da ćemo, sa jednakom posvećenošću, čuvati i negovati naša tradicionalna prijateljstva i već uspostavljena poverenja. Posебnu vrednost pridajemo daljem jačanju sveobuhvatnih bilateralnih veza sa ključnim akterima međunarodne zajednice, kao i sa našim evropskim partnerima.

Sa zadovoljstvom mogu da istaknem da Srbija poslednjih godina podiže nivo saradnje sa brojnim prijateljskim državama Afrike, Azije i Latinske Amerike, čime potvrđuje svoju ulogu odgovornog i pouzdanog partnera na globalnoj sceni. Siguran sam da će tradicionalna povezanost naših naroda, utemeljena na međusobnom uvažavanju i iskrenom prijateljstvu, nastaviti da bude snažan oslonac našim budućim odnosima.

Dame i gospodo,

Okrenuti budućnosti, posvećeni dijalogu i razumevanju, mi u Srbiji verujemo da je mir najviša vrednost i najsigurniji temelj svakog razvoja. Srbija će i dalje ulagati u energiju, znanje i volju da svet koji gradimo bude pravedniji, sigurniji i dostojan generacija koje dolaze.