Politički vakuum u Prištini: Sve izvesniji novi izbori, međunarodna podrška Kurtiju slabi

Višemesečna parlamentarna kriza na Kosovu i Metohiji, odluka Vašingtona da zamrzne strateški dijalog sa Prištinom, zatim niz upada u srpske institucije i zatvaranje njihovog rada, kao i početak iznošenja odbrane bivših lidera "OVK" u Hagu, osumnjičenih za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti. Sve su to teme koje dominiraju društvenim i političkim životom na Kosmetu u poslednjih nekoliko meseci.

Govoreći o višemesečnoj parlamentarnoj krizi, urednik sajta RTS-a Rade Marojević rekao je za Euronews Srbija da je sve izvesnije da će usled trenutnog političkog zastoja doći do novih izbora na Kosovu i Metohiji.

"Gomila ljudi na Kosovu misli da ovo vodi u nove izbore. Da će Kosovo pre ili kasnije, možda čak i do kraja ove godine ili početkom sledeće, imati nove izbore", rekao je Marojević i objasnio da je razlog za to gubitak međunarodne podrške koju je vlada premijera Albina Kurtija do sada imala, pre svega od strane Sjedinjenih Američkih Država.

"Amerika je od početka bila nezadovoljna, čini mi se još od kada je Kurti izabran. Taj problem se vuče još od pre 15-ak godina i demonstracija pokreta Samoopredeljenje, kada su ozbiljno povredili američku ambasadorku. Tada su ga Amerikanci skrajnuli kao politički faktor".

Iako je Kurti danas lider najjače partije na Kosmetu, Marojević napominje da to nije dovoljno da se formira nova vlada i konstituiše parlament.

"Nemoguće je da opozicija napravi bilo kakav dogovor koji bi bio kontrateža. Ovo je politički vakuum koji može da traje nepregledno dugo", kaže Marojević i dodaje da trenutno ne vidi značajan interes spolja da se ta situacija reši.

Na pitanje da li bi novi izbori mogli doneti promene ili bi rezultati bili slični onima iz februara, Marojević ističe da postoje dva moguća scenarija.

"To bi moglo da bude ozbiljan udar za Kurtijevu partiju, koja se pokazala kao nesposobna da iskoristi dobijeno poverenje. Ili, s druge strane, da se to predstavi kao spoljni pritisak, pa njegova popularnost dodatno poraste. Teško je reći. U suštini, nije prvi put da Kosovo izgubi godinu dana. To je proces koji traje već 25 godina", ističe on.

Pogoršani odnosi Vašingtona i Kurtija

Osvrćući se na zamrzavanje strateškog dijaloga između Vašingtona i Prištine, Marojević pravi jasnu distinkciju:

"Nisam siguran da su pogoršani odnosi između Vašingtona i Prištine. Pogoršani su odnosi između Vašingtona i Albina Kurtija", objašnjava i dodaje da je zamrzavanje dijaloga diplomatski način da se kazni Kurtijeva vlada, ali ne i Kosovo kao entitet.

"Amerikanci su mnogo svog prestiža uložili u to da Kosovo danas ima status kakav ima. Bilo kakav otklon od toga značilo bi da su prethodne administracije pravile greške, a oni to neće priznati. Ali će zato gledati da kazne Kurtija na svaki mogući način", kaže Marojević.

Kao potvrdu tog stava navodi i nedavne posete prištinskih lidera SAD-u.

"Kurtijev odlazak u Ameriku, bez susreta sa ijednim zvaničnikom administracije u Vašingtonu, ozbiljan je udar za njegov diplomatski prestiž. Isto važi i za Vjosu Osmani. Kosovo ove godine nije bilo u fokusu Generalne skupštine UN i niko se nije protivio stavu Amerike prema Kurtiju", ocenjuje Marojević.

Zatvaranje srpskih institucija i simbolički gestovi

U poslednjih godinu dana vlasti u Prištini sprovode mere kojima se zatvaraju institucije koje funkcionišu po sistemu Republike Srbije – Pošta Srbije, Uprava za trezor, filijale Narodne banke, a poslednja u nizu je kancelarija PIO fonda.

Pored toga, pojavljuju se i simbolički akti poput skidanja ćiriličnih natpisa i farbanja murala u severnom delu Kosovske Mitrovice.

"To je politički potez koji drži hardlinere na Kosovu uz Kurtija. On gubi međunarodnu podršku, ne uspeva da obuzda ekonomsku krizu, političku nestabilnost i iseljavanje mladih. I onda traži nišu u kojoj može da očuva popularnost. U tome i jeste srž njegove snage – među biračima kod kojih nema konkurenciju, jer mu je glavni rival na suđenju u Hagu", objašnjava Marojević.

Suđenje bivšim liderima "OVK"

Suđenje bivšem predsedniku tzv. države Kosovo Hašimu Tačiju i ostalim liderima "OVK", koje se vodi u Hagu, ušlo je u fazu iznošenja odbrane. Među svedocima su se našle i bivše visoke američke diplomate koje u svojim izjavama nastoje da rasterete Tačija od odgovornosti.

"Odbrana pokušava da predstavi sliku političkog stanja na Kosovu u periodu na koji se odnosi optužnica. Dakle, da je to bio prostor u kome nije postojala efikasna vlast, da Tači nije imao mogućnost da naredi ili spreči zločine", kaže Marojević.

Među svedocima su Džejm Rubin, izaslanik Medlin Olbrajt, Pol Vilijams, savetnik albanske delegacije u Rambujeu, i Džok Kovi, zamenik šefa UNMIK-a, koji su svedočili u prilog tvrdnji da Tači nije imao efektivnu kontrolu nad komandantima operativnih zona "OVK".

"To je sada složena situacija u kojoj se pokušava da se stvori pravni okvir i narativ da Tači nije mogao da bude odgovoran za konkretne zločine koji su se dešavali, jer nije imao kontrolu nad izvršiocima", zaključuje Marojević.

Ceo intervju pogledajte u videu iznad teksta.