Macut: Od 1.770 škola, blokirana samo Peta beogradska gimnazija, dve u štrajku, svi fakulteti rade
Komentari16/10/2025
-17:50
Premijer Srbije prof. dr Đuro Macut izjavio je danas da sve visokoškolske ustanove u Srbiji rade, dok je od 1.770 osnovnih i srednjih škola jedna u potpunosti blokirana - Peta gimnazija u Beogradu, dok su časovi skraćeni u dve srednje škole.
"U 1.770 škola, osnovnih i srednjih, imamo praktično samo jednu školu blokiranu, to je Peta beogradska gimnazija koja je u potpunosti blokirana. Imamo dve srednje škole u Srbiji koje su u štrajku, odnosno odvija se nastava, ali u skraćenom obliku. Znači, ukupno tri, a jedna je ta koja je u potpunosti blokirana", rekao je Macut na sednici Skupštine Srbije.
Kako je dodao, što se tiče rada fakulteta, svi rade.
"Sve visokoškolske ustanove na teritoriji Republike Srbije rade, odvijaju se nastavni procesi i prema dogovoru koji sam postigao u razgovoru sa rektorima državnih univerziteta i sa prorektorima, a od pre nekoliko dana i sa dekanima matičnih državnih univerziteta, sprovodimo ono što je bio dogovor, da se održi nastava u obimu od šest nedelja, da se zatim krene sa instrumentima upisa novih studenata", naveo je premijer.
Macut je istakao da se rokovi sprovode i da je izuzetno zadovoljan prvim rokovima koji su predstavljali junske rokove u kojima su, kako je rekao, studenti bili izuzetno dobri.
Kako je naglasio, postoji velika većina studenata koji stvarno rade i uče i pored svih situacija koje su ih zadesile.
"Imali smo jako dobre kandidate na prvom ispitnom roku ove godine, bar na Medicinskom fakultetu, ali mislim da je ista situacija bila i na većini drugih univerziteta", kazao je Macut.
Povezane vesti
Navodeći da je na privatnim školskim ustanovama školska godina počela 1. oktobra, Macut je kazao da postoji dogovor da svi državni krenu 3. novembra.
Dodaje da je dobra vest ta da na Univerzitetu u Kragujevcu nastava počinje 20. oktobra.
"Stvari se odvijaju apsolutno u željenom pravcu i to je nešto na šta sam zaista ponosan u radu naše vlade u ovom sastavu", kazao je premijer.
Kada je reč o popunjenosti univerziteta, Macut je kazao da se posle prvog i drugog upisnog roka, procenti upisa kreću od 62 do 75 odsto.
Na Beogradskom univerzitetu ostalo je oko 15.000 slobodnih mesta, a upisna stopa je 75 odsto, kazao je Macut i dodao da prednjače Arhitektonski fakultet i Fakultet organizacionih nauka sa 100 odsto popunjenosti.
Veliki državni univerziteti u Srbiji - Novi Sad, Niš i Kragujevac, imaju nižu stopu, između 62 i 67 odsto i otprilike su negde ujednačeni.
"Ono što je za analizu jeste preostali broj mesta i kvalitet upisa po pojedinim grupacijama, odnosno pojedinim fakultetima. Ono što mene lično brine, jeste smanjen interes za nastavničke fakultete i fakultete prirodnih nauka, znači kategorije prirodno-matematičkih fakulteta, ali i učiteljske fakultete, odnosno tu nastavničku grupaciju koja nam je neophodna da bismo zapravo održali kvalitet nastave i u srednjim školama", istakao je Macut.
Povezane vesti
"Država dobija pravnu sigurnost, građani raspolaganje imovinom"
Donošenjem zakona kojim se omogućava upis prava svojine na nelegalnim objektima, država će dobiti pravnu sigurnost i evidenciju nepokretnosti, dok će građani dobiti mogućnost raspolaganja svojom imovinom, ocenio je Macut.
"U okviru infrastrukture, pred nama je zakon (Zakon o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima) koji je od istorijskog značaja, jer omogućava da se evidentiraju nepokretnosti koje su godinama i decenijama bile predmet nepostojanja, odnosno nevidljivosti u sistemu.
Ovo je problem generacijski i iza ovoga sledi i jako puno situacija gde se ljudi suočavaju sa nemogućnošću prenošenja svoje imovine koja ne postoji, faktički nije uvedena u katastar. Država na ovaj način dobija pravnu sigurnost, uređeno zemljište, evidenciju nepokretnosti i na taj način omogućava planiranje", rekao je Macut.
Dodao je da, sa druge strane, građani dobijaju mogućnost da raspolažu svojim imovinom, da mogu da je stave u transakcije, u nasleđivanje.
Govoreći o predlozima zakona iz oblasti poljoprivrede, ocenio je da se njima Srbija približava propisima EU i podsetio da je cilj Srbije da se usaglasi do 2026. godine.
"Ubrzaćemo čitav put da do kraja 2026. godine pokušamo da se usaglasimo u visokom procentu sa standardima EU i zakonodavstvom, koje je u ovom trenutku usklađeno u nivou od 60 odsto. Poljoprivreda se brzo usklađuje ovim zakonom i na taj način omogućava otvaranje klastera 5, koji govori o resursima i poljoprivredi", rekao je Macut.
Govoreći o zakonima iz oblasti pravde, naveo je da Zakon o izvršenju i obezbeđivanju ima cilj da zaštiti najsiromašnije građane i one kojima imaju jedinu nepokretnost sa kvadraturom od 60 kvadrata.
"Ostavlja se jedan izuzetno i fer, ali i jedan potpuno humani odnos prema ljudima koji žive u takvim nepokretnostima, gde im se ne oduzima pravo da tu žive", rekao je Macut.
On je zahvalio ministrima Aleksandri Sofronijević, Draganu Glamočiću i Nenadu Vujiću na doprinosu u pisanju zakona u oblastima infrastrukture, poljoprivrede i pravde.
U zdravstvu ove godine kumulativno povećanje plata od 19 odsto
Premijer Srbije izjavio je da su plate u zdravstvu ove godine kumulativno povećane više puta te da kumulativna stopa iznosi 19 odsto i dodao da ta stopa pokazuje da postoji stalni trend povećanja plata u toj oblasti.
Macut je u Skupštini Srbije kazao da je plata lekara-specijaliste od oktobra ove godine na nivou od 168.000 dinara u proseku, lekara opšte prakse negde oko 135.000, a medicinskih sestara oko 90.000.
"To su prosečne, osnovne plate bez dodatnih zaduženja, odnosno dodatnih aktivnosti lekara konkretno ili noćnog rada, odnosno dežurstava. Vlada je ostala apsolutno posvećena držanju standarda i ja kao neko ko dolazi iz zdravstva znam kako to izgleda i mislim da su plate značajno poboljšane, bar ako govorimo o lekarima, ali isto tako i svim drugim kategorijama koje rade u zdravstvenom sektoru", rekao je Macut.
Govorio je i o rezultatima i aktivnostima koje se sprovode na nacionalnom programu za prevenciju lečenja šećerne bolesti.
Tanjug/Jadranka Ilić
Kako je naveo, krenulo se sa aktivnostima u tom pravcu koji pokrivaju oko 700.000 stanovnika Srbije, gde spadaju i građani koji imaju dijabetes prevashodno tipa 2, ali otprilike i jedan veliki broj neprepoznatih dijabetičara, odnosno onih koji ulaze u tu kategoriju, a to su ljudi sa pred dijabetesom, gojazne osobe i one koje imaju sklonost da dobiju dijabetes.
Saradnjom Ministarstva zdravlja, Republičkog fonda za zdravstvenu zaštitu i Ministarstva finansija tim programom se obezbeđuje pacijentima najbolja moguća kontrola bolesti, kazao je Macut ističući da je to zato što se zapravo deluje preventivno.
"Sve ovo što mi radimo u mnogim oblastima od obrazovanja pa do zdravstva je preventivni rad i to moramo da stvarno cenimo i da poštujemo, ali da radimo proaktivno na tome. Mi moramo sprečiti komplikacije konkretno u dijabetesu, pa je onda i omogućavanje senzora, malih elektronskih uređaja koji treba da određuju nivo šećera, a mogu značajno da doprinesu smanjenju komplikacija u ovoj grupi. Primena inovativnih terapija je jako bitna da se poboljša kvalitet lečenja ili primena, recimo, insulinskih pumpi", kazao je premijer.
Prema njegovim rečima, s tim u vezi je i briga o novorođenčadi gde za prvo dete postoji dodatak od 500.000 dinara, za drugo dete 600.000 dinara.
"To je najveća stopa ovakvog davanja u ovom delu Evrope. Takve mere populacione politike su stvarno za divljenje za zemlju koja je u okolnostima u kojima smo mi i sa stepenom razvoja ili željom da se razvijamo kao što smo mi", naveo je.
Macut je dodao da postoje i dečiji dodaci i istakao da je ono što je bitno odnos prema majkama.
Komentari (0)