Vukadinović, Antić i Čomić u emisiji "Direktno": Srbija i njeni građani 35 godina posle višestranačkih izbora

Srbija i njeni građani nisu mnogo napredovali u odnosu na prve višestranačke izbore, izjavio je u emisiji "Direktno sa Minjom Miletić" analitičar Đorđe Vukadinović uz ocenu da se u pojedinim elementima demokratičnosti nazadovalo. Kako kaže, dobar deo građana i elite opoziciju ne shvataju kao deo političkog sistema, već ih percipira kao neprijatelje. Profesor na Filozofskom fakultetu Čedomir Antić navodi da je 1990. godina bila istovremeno početak demokratije i novog oblika političke dominacije, dok nekadašnja ministarka u Vladi Srbije Gordana Čomić smatra da je najveća greška postpetooktobarske vlasti bila što nije dobro upravljala očekivanjima. 

Vukadinović: Dijalog u politici gotovo da ne postoji, a to je ključ za demokratiju

Vukadinović se na početku osvrnuo na značajne razlike između prvih višestranačkih izbora u Srbiji i današnjeg izbornog sistema, ističući da je osnovna promena u načinu glasanja. 

"Prvi izbori bili su većinski, po principu 'pobednik nosi sve', i doneli su apsolutnu pobedu vladajuće stranke. Danas imamo drugačije modele, koji, iako inspirisani zapadnim, posebno britanskim, praksama, više ne odgovaraju realnosti jer se kod nas ne primenjuju u istom kontekstu", objašnjava Vukadinović. 

On dodaje da je jednokružni većinski sistem nepravedan i da favorizuje najjače političke subjekte, dok ostali praktično ne učestvuju u raspodeli moći.

Vukadinović ističe da lična personalizacija izbora može biti korisna, ali da postoje adekvatniji prelazni modeli koji bi omogućili poštenije predstavljanje građana. 

"Važnije je, međutim, videti šta se nije promenilo. Dijalog u politici gotovo ne postoji, a to je ključ za funkcionalnu demokratiju. Ljudi više vole da gledaju slike i kratke sažetke nego da čitaju i analiziraju činjenice. To je realnost današnjeg političkog života, koju su naučili i lideri i oni koji vode kampanje", kaže analitičar.

Euronews Srbija

Posebno kritikuje odnos vlasti i građana prema opoziciji. 

"Kod nas nije prihvaćeno da opozicija ima legitimno mesto u političkom sistemu. Propaganda i ranije i sada često ih prikazuje kao neprijatelje ili izdajnike. Kada su opozicionari slabiji, spominje se dijalog, ali kada su jači, cilj je neutralizacija protivnika“, naglašava Vukadinović.

Govoreći o periodu nakon dolaska SNS na vlast, Vukadinović upozorava na pogoršanje stanja demokratije u zemlji. Prema njegovim rečima, "poverenje u demokratiju dramatično je opalo u Srbiji i u svetu".

"Globalne elita, posebno zapadne, kompromitovale su demokratiju primenom brutalnih ekonomskih i političkih metoda, poput gašenja banaka i likvidacije firmi, što je dodatno razočaralo građane“, objašnjava Vukadinović.

Analitičar takođe ukazuje na greške domaće političke elite posle 2000. godine, posebno destruktivne sukobe između tadašnjeg Demokratske stranke i DSS-a, koji su, prema njegovim rečima, ugrozili šanse za demokratsku tranziciju u zemlji. 

Čomić: Srbija ne voli dijalog, prezire ga, ljudi više vole interpretacije

Tri i po decenije nakon prvih višestranačkih izbora u Srbiji, politička kultura u zemlji se, prema rečima bivše ministarke Gordane Čomić, gotovo nije promenila. Dodaje da se promenilo praktično sve, osim volje za ulaganje u dijalog u društvu, koji je osnovni alat demokratije. 

"Tamo gde dijaloga ima, vi možete da merite demokratičnost društva – u institucijama, medijima, među partijama, o razvoju, analitički, politički, kakav god hoćete. Srbija ne voli dijalog, prezire dijalog. Ljudi više vole interpretacije jer za interpretacije ne morate ništa da čitate“, ističe bivša ministarka i dodaje:

"Samo kada bismo napravili taj dodatni polukorak i odustali od interpretacija, ušli u dijalog sa činjenicama koji je orijentisan na ishode – jedan, dva, tri, oko kojih se dogovaramo – mogli bismo da napravimo promene koje društvo stvarno očekuje".

Euronews Srbija

Kada je reč o političkoj eliti, Čomić ocenjuje da su političari, u suštini, ostali isti. 

"Naučili su ono što su morali, ali poslednjih deset godina kampanja civilnog društva i akademika pokušava da nametne ideju da nam političke stranke nisu potrebne. To je unazadilo procese neophodne za dijalog i funkcionalnu demokratiju", upozorava bivša ministarka. Po njenim rečima, političari su često predmet kritike, ali upravo stranački pluralizam omogućava da se teme i odluke javno razmatraju i da se društvo razvija.

Čomić takođe ukazuje na ključnu grešku koja je uticala na percepciju promena u Srbiji – loše upravljanje očekivanjima i nedovoljna komunikacija vrednosti promena.

"Čak i tamo gde su promene bile očigledno dobre, nisu dočekane sa optimizmom. Jedan ilustrativan podatak je da je prva mirna primopredaja vlasti u Srbiji bila tek 2004. godine, dok su izbori između različitih opcija održani još 1990. godine. Do 2025. mirna primopredaja između predsednika Srbije još uvek nije standard", navodi Čomić.

Bivša ministarka smatra da bi političke stranke trebalo da koriste ove podatke da unaprede kulturu dijaloga i mirne primopredaje vlasti. 

Antić: Demokratija u Srbiji je počela 1990, ali uz nasleđene rigidnosti i duboke autoritarne obrasce

Profesor Filozofskog fakulteta Čedomir Antić kaže da je 1990. godina bila istovremeno i početak demokratije i početak novog oblika političke dominacije. Kako objašnjava, Srbija jeste ušla u proces promena, ali u okolnostima koje nisu bile povoljne za razvoj demokratskih institucija.

"Činjenica je da je Srbija ušla u taj vihor promena nešto ranije. Nažalost, po našu demokratiju, taj vihor se dogodio u jednoj partiji koja je bila prilično rigidna i koja je dobila predsednika koji je mlad, a vrlo privržen idejama koje su 1988. i 1989. godine već bile poražene u Evropi", kaže Antić. 

Naglašava da je razvoj demokratije nemoguć dok se ne reši nacionalno-državno pitanje, a jugoslovensko iskustvo samo je dodatno komplikovalo procese.

Podseća i da su Srbija — koja je imala određene demokratske tradicije — i Crna Gora, koja ih je imala znatno manje, bile poslednje jugoslovenske republike koje su organizovale višestranačke izbore.

Govoreći o ključnim momentima u razvoju višestranačja, Antić ističe da je politički sistem praktično formiran već 1990. godine, kada je državna partija — SPS — nasledila ogromnu imovinu Saveza komunista i Socijalističkog saveza radnog naroda. To je, kaže, stvorilo neravnopravne uslove koji su trajno oblikovali političku scenu.

"Drugi važan trenutak je početak međunarodnih sankcija 1992. godine. Tu je zemlja narednih osam godina bila osuđena na jednu partiju i neku vrstu ratne vlasti", objašnjava profesor.

Euronews Srbija

Preokret iz 1996. godine vidi kao istorijski – "tada je većina građana postala opoziciona". Potom dolaze 2000. i 2001. godina, i, kako kaže, jedan od najvažnijih političkih rezova – 2008.

"Tu je, na neki način, završeno vreme od 1990. do 2008. godine. Tranzicija je, po meni, završena 2012. godine. Ne mislim da smo se vratili unazad, ali mislim da je pokazano da je demokratija ideal i da je način na koji je mi primenjujemo preuzet iz zemalja sa drugačijom istorijskom sudbinom", navodi Antić.

Autoritarni obrasci i "monarhijska politička kultura"

Profesor posebno ukazuje na duboko ukorenjene autoritarne tendencije u društvu, ali i u političkom sistemu.

"Mi smo monarhijski narod. Kod nas, kada padne predsednik republike, pada i vlast. To je činjenica. A nisu naši ljudi za tradicionalnu monarhiju, nego neku drugu", kaže Antić i podseća da je i Tito bio "apsolutni doživotni vladar, ustavom tako određen".

Navodi da se u poslednjim godinama jasno vidi dve paralelne krize: autoritarnost većine i nedemokratski impuls dela proevropskih elita.

"Imate narodnu većinu koja ne veruje u česte smene vlasti, i možda oni bolje osećaju dubine društva. A s druge strane, u našem demokratskom delu postoji segment koji više nije demokratski – veruju da može bez stranaka, da se totalitarnim sredstvima stvar uredi, pa da se onda stavi neka demokratska šminka", objašnjava profesor.

 Govoreći o greškama demokratskog bloka posle 5. oktobra, Antić smatra da je ključna bila nespremnost da se napravi minimum zajedničkih pravila.

"Najveća greška je što nije postignut neki minimum 2001. godine. Ali tada se razvilo uverenje da će DS i DSS biti jedna konzervativno-liberalna stranka i da će se boriti među sobom. Međutim, videlo se da je biračko telo mnogo dublje i složenije od toga", ističe.

 
Antić ocenjuje da se kriza demokratije ne događa samo u Srbiji. Iako su izazovi veliki, profesor Antić tvrdi da su promene moguće — ali nikada lake.

"Lako je reći da su promene neminovne, jer je to Benjamin Dizraeli napisao. Teško je te promene sprovesti, posebno kada treba da se odreknete nečega svog".

Kompletnu emisiju "Direktno sa Minjom Miletić" pogledajte u video prilogu.