Stanković u Plenumu: Ministarstvo prosvete ne uvodi monopol, cilj je formiranje svesti i kritičkog mišljenja učenika

Ministar prosvete Dejan Vuk Stanković u emisiji Plenum detaljno je objasnio izmene Zakona o udžbenicima nacionalnog značaja, koje su usvojene 3. decembra u Narodnoj skupštini. On je naglasio da ministarstvo nema nameru da uvodi monopol u oblasti štampanja udžbenika, već da želi da doprinese formiranju nacionalne svesti kod učenika i mladih, bez ugrožavanja njihove radoznalosti i kritičkog mišljenja.

Urednica emisije Dragana Pejović podsetila je da su određene nastavničke grupacije kritikovale zakon jer su inicijalni predlozi predviđali da Zavod za udžbenike izdaje sve udžbenike od nacionalnog značaja, dok su konačnim amandmanima obuhvaćeni samo udžbenici iz istorije i geografije.

"Očigledno nisu pročitali ni konačnu verziju zakona, a nisu se informisali ni o amandmanima. Poluinformacije su pretvorene u dezinformacije i korišćene kao osnov za kritiku Ministarstva. Ministarstvo je po prvi put uspelo da usvoji Zakon o udžbenicima nacionalnog značaja, kojim se ekskluzivno daje pravo javnom izdavaču da štampa udžbenike relevantne za formiranje nacionalne svesti, a to su udžbenici iz istorije i geografije", rekao je Stanković.

On je naglasio da zakon uključuje i druge predmete koji su važni za nacionalni identitet: srpski jezik, književnost, umetnost u okviru likovne i muzičke kulture. Svi ti sadržaji biće objedinjeni u obrazovni almanah, koji će biti dostupan i u digitalnoj formi, kako bi se mladima omogućilo da se putem interneta upoznaju sa sadržajem relevantnim za formiranje nacionalnog identiteta.

"Ne uvodimo nikakav monopol. S jedne strane, neki tvrde da uvodimo monopol, a s druge strane da odustajemo. Mi smo odabrali istoriju i geografiju jer smatramo da su to predmeti preko kojih se može uspostaviti jedinstveni sadržaj za obrazovni proces mladih. Cilj nam je da različite interpretacije budu dostupne učenicima, kako bi mogli da se suoče i sa drugim čitanjima istorijskih i kulturnih procesa, kada već imaju osnovnu formiranu svest", objasnio je Stanković.

Otvoren obrazovni proces i kritičko mišljenje

Stanković je posebno istakao da zakon ne ugrožava predmete koji razvijaju kritičko mišljenje, poput filozofije, logike, sociologije ili građanskog vaspitanja.

"Cilj nam je da mladi ne budu hermetično zatvoreni u jednom sadržaju, već da imaju otvoren obrazovni proces sa akcentom na nacionalni identitet. U vreme globalizacije, kada identiteti izmiču i formira se univerzalni konzumeristički stil života, želimo da vratimo mlade ka svojim korenima i nacionalnom biću, uz uvažavanje multikulturalnog karaktera naše zajednice", rekao je Stanković.

On je dodao da će javni izdavač dobiti šansu da se ekonomski i kreativno razvije, što će omogućiti autorima da kvalitetno doprinesu obrazovnom procesu.

Primer netačnih informacija u udžbenicima

Stanković je naveo i praktične primere iz Kletovog udžbenika geografije za šesti razred, gde je netačno pisalo da Republiku Kosovo priznaje 110 članica UN, dok je stvarni broj znatno manji. 

"Odgovornost za sadržaj udžbenika leži na stručnim organima, recenzentima i autorima. Ministar ne propisuje sadržaj udžbenika, jer bi to bio ministarstvo istine. Cilj je da učenici budu upoznati sa različitim interpretacijama istorijskih događaja, uključujući i one koje ne favorizuju Srbiju, ali koje postoje kao konstanta u globalnoj politici", objasnio je Stanković.

Prema njegovim rečima, zakon omogućava formiranje nacionalnog identiteta, ali uz očuvanje slobode mišljenja i kritičkog pristupa.

"U našem obrazovnom sistemu postoje predmeti i kursevi, poput filozofije, logike i geopolitike, koji razvijaju kritičko mišljenje. Ništa od toga nije ukinuto. Udžbenici nacionalnog značaja ne služe indoktrinaciji, već omogućavaju učenicima da razumeju sopstvenu kulturu, jezik, istoriju i umetnost, a paralelno se razvijaju i građanske vrline i kritičko mišljenje", rekao je Stanković.

Euronews Srbija

On je dodao da je formiranje jedinstvenog sadržaja važno zbog različitih interpretacija istorijskih događaja u postojećim udžbenicima i da će stručni organi selektovati informacije koje su ključne za razumevanje nacionalne istorije, čime se sprečavaju nesporazumi i netačne interpretacije.

"Sve selekcije i izbor sadržaja vršiće stručni organi, a ne ministar. Ministar ne bi smeo da potpisuje udžbenik sa netačnim informacijama. Na primer, netačne tvrdnje o Kosovu ili NATO-u moraju biti ispravljene, u skladu sa zvaničnom državnom politikom i činjenicama. Jedino na taj način možemo formirati samosvesnog građanina koji poznaje različite interpretacije istorijskih događaja", istakao je Stanković.

"Ne možemo da prihvatimo NATO verziju istorije"

Prema njegovim rečima, izmene Zakona o udžbenicima nacionalnog značaja predstavljaju balans između formiranja nacionalne svesti, očuvanja multikulturalnog karaktera obrazovanja i razvijanja kritičkog mišljenja kod mladih, dok istovremeno omogućavaju transparentnost, stručni nadzor i ekonomski razvoj javnog izdavača.

"Mi ne možemo da prihvatimo NATO verziju istorije, ali mi moramo da upoznamo sve, da postoji takva verzija istorije. I da jedino što u realnoj politici se računa, u krajnjoj liniji, što bih rekao, Makijaveli jesu ishodi. Ishod je da imamo suprotstavljene narative o tome što se desilo na Kosovu. Ako želimo na nekim višim nivoima školovanja da napravimo jednog samosvesnog građanina, mi njemu moramo da prikažemo različite interpretacije nekog događaja. I ja uopšte sada ne favorizujem NATO interpretaciju, niti smatram da treba da je poreknem. Ona postoji kao konstanta, bez obzira što nama ne odgovara i što protiv nje mi imamo dobre argumente".

Kompletnu emisiju Plenum pogledajte u video prilogu.