Nova imena, stari problemi: Kako se menjao EU tandem u dijalogu Beograda i Prištine

Kaja Kalas, visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost i Peter Sorensen, novi specijalni predstavnik EU za dijalog Beograda i Prištine poslednji su tandem u nizu posrednika u pregovorima Beograda i Prištine, dijalogu dugom sada već više od dve decenije. Kalas i Sorensen, prošle godine zamenili su Žozepa Borelja i Miroslava Lajčaka. Pomaka u dijalogu, gotovo i da nema, a najviše zbog izborne 2025. godine.

Peter Sorensen, novi specijalni predstavnik EU za dijalog Beograda i Prištine, preuzeo je početkom 2025. godine ulogu Miroslava Lajčaka sa izazovom da revitalizuje razgovore između Beograda i Prištine, dok region i dalje balansira između političke neizvesnosti i geopolitičkih pritisaka. Diplomata sa bogatim iskustvom na Balkanu sada mora da pronađe prostor za nove runde dijaloga i visoko-politička rešenja, ali njegov uspeh zavisi od situacije u Prištini i spremnosti Beograda.

Sve oči, trenutno su uprte u Prištinu, koja bi u prvim danima ove godine trebalo da konačno dobije vladu. Sagovornici portala Euronews Srbija navode da dijalog jeste zamro, da je Sorensen nekako u senci visoke predstavnice EU za spoljnu politiku i bezbednost, ali da je u pitanju čovek sa iskustvom koji vrlo dobro poznaje region.

Nekadašnja ambasadorka Srbije, Branka Latinović kaže da je Sorensen u ovom kratkom vremenskom periodu nije imao stvarne političke domete na terenu kako bi mogao da deluje. 

"Mislim da je on ostao u senci Kaje Kalas. Kalas je imala tu posetu u Beogradu i Prištini koja nije imala neke spektakularne rezultate u smislu da je učinila neki odlučujući pritisak na vladu u Prištini, vladu u ostavci, da intenzivira te svoje obaveze koje ima za ispunjavanje obaveza iz briselskih sporazuma. Ali to se treba razumeti kao preokupaciju, odnosno glavno angažovanje same briselske administracije na sve ovo što se dešava na istoku, odnosno sa ratom u Ukrajini i ovih napora EU da bude sastavni deo tog pregovaračkog poduhvata, odnosno pregovora koju vodi Trampova administracija sa Rusijom i svog tog nastojanja da se da podrška Ukrajini i iznalaženje tih modaliteta", navela je Latinović.

Upravo zbog toga, kako je objasnila, pažnja je bila usredsređena većim delom na ta pitanja, a s obzirom da je "pitanje Kosova i Metohije pod kontrolom", onda tu nisu imali nekog većeg vremena za angažovanje.

Tanjug/AP/Fred Sierakowski

"Što se tiče Sorensena tu on treba da ima uslova za delovanje, a ti uslovi su pre svega u Prištini i formiranje nove vlade. Očito da oni nemaju ambicija da troše vreme u uslovima kada je bilo neizvesno kako će se ići sa formiranjem, konstituisanjem novih organa, odnosno sada izbore i da će oni sačekati nove izbore i videti kako će se stvari dalje odvijati. Mislim ovo sada dinamiziranje i revitalizacija pregovora zavisi pre svega od toga šta će se dešavati u Prištini", navela je ona.

Miloš Pavković iz Centar za evropske politike podseća da je Sorensen službovao u Beogradu i Prištini na različitim međunarodnim misijama, te da veoma dobro poznaje region.

"Zbog toga je postavljen na tu poziciju, ali on nije političar i neko sa političkom karijerom, neka vrsta teške kategorije u tom smislu, kao što je bio Lajčak ili kao što je Kaja Kalas. Njegov mandat je vrlo ograničen i još je ograničeniji bio situacijom na terenu. Cele godine nismo imali vladu u Prišini, Beograd je bio zaokupljen unutrašnjim pitanjima. Imali smo sastanak Komisije za nestala lica sad u decembru i manje-više situacija je bila stabilna tokom ove godine", naveo je Pavković za portal Euronews Srbija. 

Iako mu formalno mandat ističe u februaru, Pavković očekuje da on bude produžen, budući da se po istom principu produžavao i mandat Miroslava Lajčaka. 

"Onda će u 2026. imati više manevarskog prostora za nešto više, za nove runde dijaloga i glavnih pregovarača, a potencijalno da se organizuje i na visokom političkom nivou, na nivou predsednika i premijera i da će to verovatno biti cilj, ali sve će to zavisiti od drugih okolnosti", naveo je Pavković.

A ko je sve do sada učestvovao u posredovanju?

Kaja Kalas

Krajem novembra 2024. godine Kaja Kalas je izabrana za novu visoku predstavnicu za spoljnu i bezbednosnu politiku Evropske unije. Kalas, nekadašnja premijerka Estonije, tokom saslušanja pred poslanicima Evropskog parlamenta rekla je da su u narednih pet godina potrebni jasni rezultati kada je reč o proširenju EU i poručila je da će blisko sarađivati sa komesarkom za proširenje, Slovenkom Martom Kos, radi postizanja tog cilja.

Tanjug/AP/Omar Havana

Sorensena je Kalas predložila 19. januara za specijalnog izaslanika EU, a na tu funkciju izabran je 1. februara.

"Srdačno pozdravljam Petera Sorensena kao specijalnog izaslanika za dijalog. Pred nama je važan posao. Potpuna normalizacija odnosa je jedini način da Kosovo i Srbija uđu u EU", napisala je Kalas na mreži X.

Peter Sorensen

Karijerni diplomata Peter Sorensen ima veliko iskustvo kada je reč o Zapadnom Balkanu. On je naime, od 2006. do 2010. godine bio lični predstavnik u Beogradu tadašnjeg visokog predstavnika EU, a u Prištini je od 2002. do 2006. obavljao funkciju potpredsednika Stuba IV (Obnova i ekonomski razvoj) UNMIK-a, dok je od 2001. do 2002. godine radio kao viši savetnik specijalnog predstavnika UN u Prištini. Sorensen je 2000. godine bio i pravni savetnik specijalnog izaslanika generalnog sekretara UN za Balkan.

FoNet/Ministarstvo spoljnih poslova Srbije

Obavljao je i funkcije šefa Delegacije EU u Skoplju i specijalnog izaslanika EU i šefa delegacije EU u BiH. Tokom 1990-ih radio je i kao politički savetnik i posmatrač u posmatračkoj misiji Evropske zajednice u bivšoj Jugoslaviji, a potom i u misiji OEBS-a u Hrvatskoj.

U prethodnom Lajčakovom mandatu je dogovoren sporazum o putu ka normalizaciji i Ohridski aneks, ali oni nisu potpisani niti su zapravo uopšte počeli da se sprovode. Bilo je više pokušaja kako na dijalogu na najvišem nivou, tako i na tehničkom nivou da se nešto uradi od toga, ali na kraju je to faktički ostalo samo mrtvo slovo na papiru koji čak nije ni potpisan.

Žozep Borelj

Na mesto visokog predstavnika za spoljnu politiku i bezbednost, Žozep Borelj zamenio je 2019. godine koleginicu Federiku Mogerini. Mnogi su tada polagali nade u Katalonca, jednog od najvećih protivnika otcepljenja Katalonije. 

Tanjug/AP/Geert Vanden Wijngaert

Nekoliko meseci kasnije, na predlog novog šefa evropske diplomatije, Miroslav Lajčak je imenovan za specijalnog izaslanika za dijalog Beograda i Prištine i to 1. aprila 2020. godine. Takva pozicija unutar EU do tada nije postojala, a za vođenje dijaloga bila je zadužena osoba koja je bila na čelu evropske diplomatije. Bilo je predviđeno da on na toj poziciji Lajčak ostane do 31. marta 2021. godine, ali mu je mandat produžen.

Borelj je rođen 1947. u porodici pekara, a kako su pisali mediji, prva iskustva skupljao je u regionalnoj vladi Madrida od 1979. do 1983. Godinu dana kasnije, postao je državni sekretar za finansije, a od 1991. do 1993. bio je ministar za infrastrukturu, transport i životnu okolinu u vladi socijaliste Felipea Gonzaleza. Predvodio je socijaliste kao kandidat za premijera na izborima 2000. U periodu od 2004. do 2007. godine bio je predsednik Evropskog parlamenta, a ovaj Katalonac nikad nije krio da ne odobrava nikakva otcepljenja.

Miroslav Lajčak

Diplomata koji je bio dobro upoznat sa situacijom na Balkanu i pre nego što je na predlog Borelja postavljen da obavlja ovu funkciju, budući da je bio ambasador Slovačke u SR Jugoslaviji, Albaniji i Bivšoj Jugoslovenskoj Republici Makedoniji (sada Severnoj Makedoniji), ali i visoki predstavnik BiH. Slovački diplomata je još 1999. godine, u godini NATO bombardovanja SR Jugoslavije, postao saradnik specijalnog izaslanika generalnog sekretara Ujedinjenih nacija (UN) za Balkan.

Tanjug/Vladimir Šporčić

Početkom 2009. godine postao je ministar spoljnih poslova Slovačke, a u decembru 2010. godine ga je Evropska služba spoljnih poslova imenovala za direktora za Rusiju istok i Zapadni Balkan. Za njega su mediji nakon postavljenja za specijalnog izaslanika pisali da je najveći svetski diplomata koji ima balkansko iskustvo, te da jedino sa njim može da se poredi švedski diplomata Karl Bilt.

Zanimljivo je da je sredinom decembra prošle godine (2025) objavljeno da je Lajčak bio povezan sa američkim finansijerom i osuđenim seksualnim prestupnikom i pedofilom Džefrijem Epstinom. U saopštenju SNS koje je agenciji TASR danas dostavila portparolka SNS-a Zuzana Skopčova, ukazuje se na Lajčakovu komunikaciju sa pokojnim Epstinom.

U jednom od mejlova, Epstin je Lajčaka pomenuo u familijarnoj formi kao "Miro" i sugerisao da bi on mogao da vodi neki "evropski projekat".

Federika Mogerini

Prethodnica Borelja i Lajčaka je italijanska političarka Federika Mogerini, koja je na toj funkciji zamenila baronicu Ketrin Ešton, kada je 2014. godine izabrana na mesto visokog komesara EU za spoljnu politiku i bezbednost. Pre ovog postavljenja, bila je ministar spoljnih poslova u Italiji, u vladi Matea Rencija. Zanimljivo je da je bila najmlađa žena ministarka u italijanskoj vladi.

Za vreme njenog posredovanja podigla je razgovor Beograda i Prištine sa premijerskog na nivo predsednika, ali ipak nije uspela da sprovede Briselski sporazum, koji je potpisan za vreme mandata njene prethodnice baronice Ešton. Nije uspela ni da izvrši pritisak kako bi se formirala Zajednica srpskih opština. Zamerano joj je to što nije uspešna u posredovanju, te su mediji pisali, da pregovarači u Brisel idu na čajanku kod Mogerini. I sam premijer Renci je njen rad ocenio nulom.

Tanjug AP/Virginia Mayo

Inače, nedavno se i Mogerini našla u srcu skandala kada je uhapšena u Briselu zajedno sa nekoliko kolega zbog korupcije. Podsetimo, 2. decembra zajedno sa Mogerinini uhapšen je i aktuelni direktor Generalnog direktorata Evropske komisije za Bliski istok, Severnu Afriku i Persijski zaliv, Stefano Sanino. Oboje su bili ključne figure u Evropskoj službi za spoljne poslove (EEAS). Uz njih je uhapšen i kodirektor Koledža Evropa Ćezare Zegreti. Oni se sumnjiče za prevaru u javnim nabavkama, korupciju, sukob interesa i kršenje profesionalne tajne. Dva dana nakon hapšenja, Mogerini je podnela ostavku na mestu rektora.

Mogerini je od 2020. godine rektorka Koledža Evrope, a 2022. postala je direktorka Diplomatske akademije EU, projekta koji je u centru istrage. Sanino je ranije bio generalni sekretar EEAS, a trenutno obavlja visoku funkciju u Komisiji. Samo dva dana nakon hapšenja, Mogerini je podnela ostavku na mesto rektora.

Tokom perioda koji je pod istragom, EEAS je vodio još jedan bivši ministar spoljnih poslova socijalista, španski ministar spoljnih poslova Žozep Borelj. Međutim, portparol Borelja nije bio dostupan za komentar.

Ketrin Ešton

Iako tadašnjoj visokoj komesarki EU za spoljnu politiku i bezbednost mnogi nisu prognozirali uspeh, za vreme njenog mandata potpisan je prvi Briselski sporazum. Briselski sporazum potpisan je 19. aprila 2013. godine u Briselu. Nakon dugih pregovora, svoj potpis dali su tadašnji premijeri Srbije i samoproglašenog Kosova Ivica Dačić i Hašim Tači, kao i nekadašnja šefica evropske diplomatije Ketrin Ešton. 

profimedia

Kada je potpisan pre 12 godina bilo je najavljeno da će rešiti probleme građana na Kosovu i Metohiji. Nije se pregovaralo o statusu, već o bitnim temama i nadležnostima, među kojima su i telekomunikacije i energetika. Sačinjen je od ukupno 15 tačaka, od kojih se čak prvih šest odnosi na formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom, koja ni danas nije formirana.

"Nisam ja pisala Briselski sporazum. Ja sam ga otkucala, ali ga nisam pisala. To je je dokument Srbije i Kosova i način na koji su izabrali da napreduju", rekla je Ešton prošle godine kada je obećećeno na 11 godina od potpisivanja tog dokumenta, te navela da je bila optimistična kada je potpisan.

Robert Kuper

Prvi tehnički dijalog započet je u martu 2011. godine i u ime EU pregovorima je posredovao tadašnji savetnik u Evropskoj službi za spoljne poslove, britanski političar Robert Kuper, inače desna ruka i savetnik visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton. Pregovori su tada trajali dva dana i obe strane su navele da su spremne za konstruktivni dijalog. Sa strane Beograda bio je Borislav Stefanović, šef srpske delegacije, a sa prištinske Edita Tahiri.

Kuper je posredovao dijalogu do 2012. godine u razgovorima koji su otpočeli pošto je Međunarodni sud pravde, na zahtev Srbije, 2010. godine odlučio da jednostranim proglašenjem nezavisnosti Kosova nije prekršeno međunarodno pravo.

AP Photo/Khin Maung Win

Podsetimo, Generalna skupština UN nakon toga je usvojila rezoluciju kojom je Srbiju i samoproglašeno Kosovo pozvala na dijalog o podsticanju saradnje i što bi osiguralo napredak dve strane na putu članstva u Evropskoj uniji. To je bio samo uvod za otpočinjanje pregovora dve strane, te je Kuper na taj način učestvovao u prvoj fazi dijaloga.

Inače, tokom 2002. godine bio je specijalni britanski izaslanik u Avganistanu. Te godine se pridružio administraciju EU, tačnije Generalnom sekretarijatu Saveta Evrope, kao i Evropskoj službi za spoljne poslove.