Pravosuđe u Srbiji i posledice njegovog rada po društvo: Da li su potrebne reforme i da li su neophodne ostavke?
Komentari29/12/2025
-19:00
Ovogodišnji izbori za Visoki savet tužilaštva izazvali su veliku pažnju i napetost, pokazujući duboke podele u pravosuđu, ali i u društvu. Šta rezultati izbora govore o stanju tužilaštva i kako su odluke sudova i tužilaštava u protekloj godini uticale na pravnu sigurnost i poverenje građana? O svemu tome su za Euronews Srbija govorili predsednik Skupštinskog odbora za pravosuđe Uglješa Mrdić i stručnjak za menadžment javne uprave i novoizabrani sudija Ustavnog suda Mihajlo Rabrenović. Mrdić ističe ozbiljne probleme u tužilaštvu i poziva na ostavke, dok Rabrenović naglašava potrebu za unapređenjem sistema kroz konstruktivan dijalog i individualnu odgovornost.
Mrdić ocenjuje stanje u pravosuđu kao izazovno, sa lošijom situacijom u tužilaštvu, nego što je u sudstvu.
"Imamo jako lošu situaciju u tužilaštvu, nešto bolju situaciju u sudstvu. Ovo je bila godina u kojoj smo imali nekoliko tužilačkih državnih udara koje su predvodili vrhovni tužilac Zagorka Dolovac i tužilac za organizovani kriminal Mladen Nenadić i nekoliko njihovih saradnika", rekao je on.
Mrdić ističe da je Skupština odbila izveštaje o radu tužilaštva.
"Na sreću, ova godina je pokazala da veći broj zaposlenih u tužilaštvu i sudstvu, tj. tužioci sudije i tužilački sudijski pomoćnici su čestiti ljudi, profesionalci koji odgovorno rade svoj posao, ali imamo veliki problem zato što u ovoj godini po prvi put u istoriji našeg parlamenta nije usvojen izveštaj o radu vrhovnog tužioca i vrhovnog tužilaštva i to ne za godinu, nego za pet godina", kazao je poslanik Mrdić.
On rad Vrhovnog javnog tužioca Zagorke Dolovac ocenjuje kao loš i ističe da "niko nije mogao da očekuje da će se ona ovako ponašati".
"Zagorka Dolovac završava 16. godinu na čelu tužilaštva. Ona je po novom ustavu postavljena za tužioca februara 2022. godine. Šestogodišnji mandat joj ističe 28. godine. Pre toga je bila dva puta republički tužilac, to se tako tada zvala funkcija. Niko nije mogao da očekuje da će se ona ovako ponašati", ističe predsednik Odbor za pravosuđe.
Euronews/Jovana Stanković
Povezane vesti
Rabrenović, s druge strane, vidi situaciju tako da je pravosuđe sada u prelaznoj fazi.
"Moj opšti utisak je da postoji jedan vrsta i potencijala i izazova, ali i prostora za unapređenje tog pravosudnog sistema. I upravo zato je važno da se na ovakav jedan konstruktivan način u studiju razmatraju te teme smireno, argumentovano, bez nekakvih pojednostavljivanja, bez jeftinih političko-dnevnih floskula, jer samo tako možemo da doprinesemo jačanju institucija", rekao je Mihajlo Rabrenović.
On naglašava heterogenost sistema pravosuđa i ističe da ono obuhvata različite prakse koje ne funkcionišu istim intenzitetom i kvalitetom.
"Pravosuđe, da podsetimo gledaoce, nije homogen sistem. To je jedan heterogen razuđen sistem, obuhvata različite nivoe, različite institucije, različite prakse i one ne funkcionišu uvek istim intenzitetom i kvalitetom", kaže Rabrenović.
Rabrenović dodaje da ipak postoje pozitivni primeri, kao što ima i onih negativnih, kada je u pitanju rad pravosuđa.
"Bilo je odluka koje su nesumnjivo doprinele pravnoj sigurnosti i pokazale da sistem funkcioniše, jedan deo sistema funkcioniše u skladu sa zakonom. Ali isto tako bilo je i odluka koje su izazvale određene pa i velike nedoumice i koje bar u percepciji dela javnosti nisu doprinele povećanju poverenja", ističe Rabrenović.
Zašto su važni "pravna sigurnost" i poverenje građana u institucije?
Mrdić ponavlja da je podneo krivične prijave zbog slučaja pada nadstrešnice.
Povezane vesti
"Podneo sam tužilaštvu za organizovani kriminal krivičnu prijavu protiv najodgovornijih za pad nadstrešnice, što je dovelo do smrti 16 ljudi u Novom Sadu, protiv Nebojše Bojovića i Milutina Miloševića, koje štiti Mladen Nenadić, jer su njegovi prijatelji", kazuje Mrdić.
On poziva na ostavke Vrhovnoj javnog tužioca, kao i prvog čoveka Tužilaštva za organizovani kriminal.
"Prvenstveno bi trebalo Zagorka Dolovac da podnese ostavku na mesto Vrhovnog tužioca, isto da uradi i Mladen Nenadić. Da su moralni i odgovorni ljudi, oni bi to uradili", kaže Mrdić.
Povezane vesti
Štaviše, predsednik Odbora za pravosuđe naglašava da Tužilaštvo krši Ustav.
"Ona (Zagorka Dolovac) treba da podnese ostavku, nevezano za ove izbore u Visokom savetu tužilaštva, da nije prošao ni jedan njen kandidat, Ili da su prošli svi, ona treba da podnese ostavku. I ne samo to, oni su otišli korak dalje u svom delovanju, Zagorka Dolovac i Mladen Nenadić treba krivično da odgovaraju za izvršena krivična dela i nepoštovanje Ustava", ističe Mrdić.
Euronews
U skladu sa stavom o poštovanju Ustava od strane svih građana, Rabrenović iz ugla pravničke struke objašnjava pojam pravne sigurnosti.
"Pravna sigurnost pre svega podrazumeva jednaku primenu zakona na sve građane, bez izuzetaka i bez proizvoljnosti, jer je najveća nepravda kada se jedan isti zakon na osnovu istih pravnih činjenica nejednako primenjuje, da neko odgovara za neko krivično delo, a da neko ne bude u tom postupku", rekao je Rabrenović.
On ističe važnost predvidivosti odluka.
"Pravna sigurnost znači da su odluke državnih organa, a posebno sudova, u razumnoj meri predvidive, tako da građani mogu da znaju šta mogu da očekuju u istim ili sličnim pravnim situacijama", kaže Rabrenović.
Predlozi za reforme i budućnost pravosuđa u Srbiji
Predsednik Odbora za pravosuđe predlaže izmene zakona za postizanje veće odgovornosti.
"Ako se usvoje ovih pet zakona, koji se tiču zakona o sudijama, zakona o javnom tužilaštvu, zakona o borbi protiv visokotehnološkog kriminala, zakon koji se tiče i visokog saveta tužilaštva, zakon koji se tiče nove mreže sudova, tj. područja sudova i tužilaštava, ako se usvoje svi ti zakoni - to će ojačati tužilaštvo i sudstvo", ističe on.
Mrdić brani predloge za mrežu sudova, ističući da Novi Beograd, Zemun i Surčin imaju više stotina hiljada stanovnika, a imaju jedan sud koji je nadležan za tu teritoriju.
"Moj predlog je da jedan sud bude podeljen, Treći na dva, na treći i četvrti, jedan da bude zadužen za Novi Beograd, drugi za Surčin i Zemun. Isto tako i tužilaštvo. To je izazvalo veliku reakciju prvenstveno tužilaštva, zato što misle da to nije dobro. Ja ne mogu da shvatim kako nije dobro nešto što će da ojača rad, da nemamo više ovoliko nagomilanih predmeta, da lakše bude i sudijama i tužiocima da rade, da se oni rasterete, da bude bolja organizacija", kaže Mrdić.
Euronews
Rabrenović takođe navodi da je jedan deo sistema radio kako treba, bez obzira na sve poteškoće i nedaće.
"Pravo se ne primenjuje u nekakvom vakumu već u jednoj atmosferi u društvu u kojem je neko tu nešto pumpao. Vidite i sami kako je to bilo. Sad se to malo smiruje", rekao je Rabrenović.
Na kraju, Rabrenović ističe globalni kontekst reformi, kao i potrebu za njima, te to da je normalno da se podnose predlozi za poboljšanje.
"Ceo svet je u reformi. Nije to sada nešto neobično ako neko podnese neki predlog da se neki zakon poboljša, da se preispita primena zakona. Jer još jedna veoma važna stvar, kada bi postojao jedan recept kao u nekom kuvaru za ustanovljenje nekog efikasnog sistema u svetu, onda bi mi svi prepisali taj recept", kaže Rabrenović.
Gostovanje Mrdića i Rabrenovića u celosti pogledajte u video prilogu
Komentari (0)