Petrov: Sudstvo se mora zaštititi od politike, ali ne i otrgnuti od Ustava i države
Komentari
01/02/2026
-15:11
Predsednik Ustavnog suda Srbije i profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu Vladan Petrov izjavio je da se sudstvo mora zaštititi od politike, ali ne i otrgnuti od Ustava i države, kao i da bi razrešenje trebalo da bude sankcija za sudije koje su prekršile zabranu političkog delovanja i koje se javno deklarišu kao protivnici aktuelne vlasti, a mnogi su, kako je rekao, uz njenu pomoć napredovali na funkcijama.
"U pitanju je sukob interesa koji mora i može biti sankcionisan gubitkom sudijske funkcije. Problem je samo u tome 'što vrana vrani oči ne vadi'. Principu nekažnjavanja komplementaran je manir javnog nezameranja. Visoki savet sudstva, sastavljen od 'preamandmanskih' sudija i 'postamandmanskih' istaknutih pravnika, nije postao dovoljno kompaktan organ šireg društvenog autoriteta da bi smogao snage da izrekne pojedinačnu sankciju sudiji-političaru. Ništa se ne bi dobilo ni povratkom na staro, u skupštini. Tek tamo bi pitanja sudijskog statusa postala predmet političke trgovine. Sudstvo se mora zaštititi od takve politike, ali ne i otrgnuti od Ustava i države", rekao je Petrov u intervjuu za današnju Politiku.
Reforma pravosuđa otavila posledice
On je istakao da je propuštena prilika još devedesetih godina prošlog veka da se sudstvo reformiše tako da postane dovoljno nezavisna i autoritativna grana vlasti.
"Kasniji pokušaji, naročito ona, u evropskim okvirima, skandalozna reforma pravosuđa od 2008. do 2010, svojevrsna lustracija za tadašnju vlast nepodobnih sudija i tužilaca, ostavila je dugoročno štetne posledice. Ona je praćena i pojavom 'organskog' vezivanja nemalog broja sudija za nevladine organizacije sumnjivih izvora finansiranja i antidržavnog političkog delovanja. Pojedini članovi tih organizacija, kao što je CEPRIS, pozivaju se na nekakvu nedodirljivost sudijske funkcije, ali je upravo oni bagatelišu svojim otvoreno političkim delovanjem", rekao je Petrov.
Upitan da li se kao član Venecijanske komisije oseća bar delom odgovornim za "oteto" pravosuđe, Petrov je rekao da mu spočitavaju da je bio stručni projektant ustavnih promena koje su omogućile "otimanje" pravosuđa od države, a da se sada njih odriče, a on se zapravo ponosi ustavnim okvirom koji su postavili za nezavisno sudstvo i samostalno javno tužilaštvo
"U Venecijansku komisiju me nisu imenovali stranci, nego moja država, odnosno Vlada Srbije. Tamo sam od početka uživao izvestan ugled, jer su oni izgleda bolje upoznati sa mojom naučnom i stručnom biografijom i kvalitetima nego neki ovde. Taj ugled, međutim, imao je izvorište i u dobroj međunarodnoj pozicioniranosti naše države, pogotovo u vreme kada sam 2021. godine postao njihov član", rekao je Petrov.
Dodao je da o pravosudnim zakonima iz 2023. ima načelno pozitivno mišljenje, objašnjavajući da nije učestvovao u njihovom pisanju, ali je kasnije u njihovoj primeni uočio izvesne nedostatke zbog kojih smatra opravdanim njihovu izmenu u jednom transparentnom i inkluzivnom procesu.
Povezane vesti
Ukazao je da je jedan deo Vioskog saveta tužilaštva, na čelu sa predsednikom Saveta, napravio čitav niz teških proceduralnih i materijalnih neustavnosti koji je primorao Ustavni sud da proglasi ništavim rešenja tog organa po prigovorima i naloži da se izbori za izborne članove VST-a ponove na onim mestima gde su uloženi prigovori.
"Umesto da VST u svemu postupi po odluci Ustavnog suda, ovaj organ se na odluku nominalno pozvao, ali ju je protumačio kao priliku da 'igra pingpong' sa Ustavnim sudom. Ustavni sud je još jedanput reagovao odbacivši žalbe na novo rešenje VST-a koje je moralo isključivo da posluži izvršenju odluke Ustavnog suda, a ne novom krugu odlučivanja pred ovim organom. U istom danu kada je Ustavni sud odbacio žalbe dvoje tužilaca i Evropski sud za ljudska prava je odbacio njihovu predstavku protiv ministra pravde i Ustavnog suda. Komplementarnim delovanjem dve najviše institucije za zaštitu prava, Ustavnog suda, na nacionalnom, i ESLjP-a, na međunarodnom nivou, slučaj je okončan tako da se izbori moraju ponoviti. Potom je usledila ostavka jednog broja članova i zamenika članova Izborne komisije VST-a, iako je bilo logično da već nakon prve odluke Ustavnog suda ostavku podnese predsednik saveta koji je uzurpirao ovlašćenja kolegijalnog organa", objašnjava Petrov.
Dodao je da se ozbiljni konflikt u samom VST-u, u koji se pokušava uvući i Ustavni sud, mora razrešiti bez odlaganja, vraćanjem saveta u okvire Ustava i zakona i transparentnim institucionalnim dijalogom članova tog organa.
"Svaka dalja politizacija vodiće dubljoj krizi, a onda bi i odgovor na pitanje kada će se situacija u srpskom pravosuđu vratiti u redovne tokove bio krajnje pesimističan, poput naziva stare serije 'Đekna još nije umrla, a kad će, ne znamo'", rekao je Petrov odgovarajući na pitanje kada očekuje da se situacija u srpskom pravosuđu vrati u redovne tokove.
"Autoritet sudske odluke mora se poštovati"
Upitan kako povratiti poverenje građana u pravosuđe, Petrov je rekao da je "proteći mnogo vode Dunavom" pre nego što uspe da se promeni pravna kultura, odnosno pravna svest u Srbiji - "kod sudija da nezavisnost ne znači samovolju i arbitrarnost nego veći rad i odgovornost, a kod građana da njihova subjektivna percepcija prava i pravde, njihovo lično nezadovoljstvo ili politička pripadnost, po pravilu, ne odgovaraju objektivnom pravu i njegovoj primeni".
"Autoritet sudske odluke mora se poštovati, ali ona mora biti doneta u zakonito sprovedenom i pravičnom postupku, bez pritisaka iz političkih institucija ili sa ulice, blokada zgrada sudova i 'targetiranja' sudija i tužilaca i njihovih porodica. Ima dobrih profesionalaca među sudijama i tužiocima, ali i uplašenih ljudi koji gledaju da se sklone ili da odluče ne po zakonu nego po zahtevima neformalnih grupa za pritisak. Mnogi flagrantni delikti protiv policajaca, običnih građana, ali i najviših predstavnika države ostaju nekažnjeni. Nepokretanje postupaka protiv osumnjičenih za najteža krivična dela protiv države, njihovo prerano puštanje da se brane sa slobode ili njihovo neadekvatno krivično sankcionisanje nisu uvek direktno od nekog podstaknuti, već su posledica 'straha od straha' koji je zavladao ne samo u pravosuđu nego i u drugim za državu suštinski važnim delovima sistema, poput obrazovanja. Pri takvom stanju stvari, poverenje građana u pravosuđe je, nažalost, na istorijskom minimumu", rekao je Petrov.
Petrov je, govoreći o svom radu sa pozicije predsednika Ustavnog suda Srbije, rekao da će se truditi da unapredi rad suda.
Povezane vesti
"Moj predsednički mandat će najverovatnije trajati nešto više od dve godine, jer mi funkcija sudije Ustavnog suda prestaje početkom maja 2028. godine. Mandat od dve godine smatram dovoljnim da, uz pomoć kolega sudija i svih zaposlenih u sudu, unapredim rad suda. Ne tvrdim da do sada ništa nije valjalo, ali prostora za napredovanje ima dosta. Jedan od aspekata jeste otvaranje suda ka javnosti, u skladu sa zakonom. Učiniti sud vidljivijim znači za početak bar redovno i bez odlaganja objavljivati na sajt suda bitne odluke koje mogu interesovati širu javnost. To smo već počeli da radimo", istakao je Petrov.
"Radićemo na organizaciji međunarodnih konferencija i unapređivanju bilateralne saradnje"
Dodao je da je neophodno vratiti i neke zaboravljene oblike rada suda, poput konsultativnih sednica, na koje se pozivaju ljudi iz nauke i struke, kao i da veruje da će održati i neku javnu raspravu u postupku ocene ustavnosti koje nije bilo u sazivu Ustavnog suda od 2016. godine.
Istakao je da srpski sud spada u najstarije evropske ustavne sudove i da moramo biti vodeći u regionu.
"Radićemo na organizaciji međunarodnih konferencija i unapređivanju bilateralne saradnje sa ustavnim sudovima tradicionalno prijateljskih, ali i onih manje prijateljskih partnerskih država. Ustavni sud treba da afirmiše institucionalnu borbu posredstvom prava i za pravo u doba kada pravo, ni nacionalno ni međunarodno, 'nema cenu' – postalo je ili previše jeftino, pa ništa ne košta da se flagrantno krši, ili previše skupo da bi se poštovalo. Sud, kroz svoje odluke, ali i na druge načine, u skladu sa ustavnim i zakonskim ovlašćenjima, treba da promoviše institucionalni i društveni dijalog. U složenim geopolitičkim prilikama multipolarizacije, mora biti čuvar nacionalnog ustavnog identiteta. To je strateški cilj koji se može ostvariti samo osloncem na našu tradiciju, istoriju i najbolju ustavnosudsku praksu", rekao je Petrov.
Odgovarajući na pitanje iz ugla profesora Ustavnog prava na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu šta očekuje od novih generacija pravnika, Petrov je rekao da očekuje da predano rade, razvijaju pravničku argumentaciju i veštinu dijaloga, preuzimaju odgovornost za donošenje odluka, da vole svoju državu i budu joj odani.
"Dobar pravnik kojeg ne odlikuju razboriti patriotizam i marljivost jeste kao majstor bez duše čije usluge mogu biti materijalno skupe, ali su, sa stanovišta interesa naroda i države, po pravilu, suštinski jeftine i štetne", rekao je Petrov.
Komentari (0)