Koliko je bitna poseta predsednika Vučića Turskoj: Petričković i Perišić o aktuelnim političkim temama

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić završio je jednodnevnu posetu Turskoj i poručio da je imao izuzetno produktivne razgovore o svim pitanjima sa turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom. Dodao je da se nada da će Erdogan posetiti Srbiju za tri ili četiri meseca i da veruje da će tada moći mnogo važnih dokumenata da potpišu.

U delegaciji sa predsednikom Vučićem u poseti Turskoj bili su i ministar spoljnih poslova Marko Đurić, ministar odbrane Bratislav Gašić, ministar bez portfelja zadužen za oblast pomirenja, regionalne saradnje i društvene stabilnosti Usame Zukorlić, ministarka privrede Adrijana Mesarović i pomocnik ministra odbrane Nenad Radomirović.

Poseta predsednika Srbije Ankari bila je u fokusu dnevne štampe, a nakon izjava koje su se mogle juče čuti sa obe strane, zaključuje se da su se odnosi vratili na period razumevanja nakon nekog perioda šumova, pogotovo kada je reč o Turskoj podršci na naoružavanju Kosova. 

Naslovne strane iz dnevne štampe komentarišu profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu Milan Petričković i Nikola Perišić iz Centra za društvena istraživanja. 

Petričković je na početku istakao da ovaj sastanak zasigurno ima jednu dobru konotaciju. Dodaje da je izuzetno značajan pokušaj resetovanja ili obnavljanja na diplomatske uzajamno značajne odnose. 

MEHMET ALI OZCAN / AFP / Profimedia

"Možemo da se nadamo umereno optimističkom stavu, u daljim tokovima Turske prema Srbiji jer sigurno da u ovom novom prekomponovanju ili redefinisanju određenih uticaja svaka od ovih država i Turska kao regionalna sila ima određene apetite, ali diplomatija tu stupa, a predsednik Vučić poseduje to umeće i veštinu", kaže Petričković.

Nikola Perišić iz Centra za društvena istraživanja, smatra da Turska predstavlja regionalnu silu u svom regionu, a Srbija nesumnjivo se poslednjih godina izdiže kao regionalna sila na ovom prostoru, kao i da je potrebno da postoji dobra saradnja između takvih država koje su i geografski veoma blizu.

"Moram da napomenem i koliko je važna i ta ekonomska saradnja koju Srbija i Turska razvijaju poslednjih godina i to je opet proizašlo iz svih tih dobrih odnosa koji imaju lideri dve zemlje, turski i srpski, odnosno Erdogan i Vučić. I zbog svega toga sigurno treba očekivati dalju mogućnost integracija kada su u pitanju odnosi Srbije i Turske", kaže Perišić.

Dodaje da je bilo određenih problema u odnosima dve države upravo zbog podrške koju Turska  nesumnjivo šalje pre svega albanskoj strani za vojnu pomoć.

"Znamo i da Erdogan upravo imaju dobru saradnju i sa Bošnjacima i da vrlo često Erdogan kada posećuje Srbiju ide i u Novi Pazar gde bi u stvari negde razgovarali sa predstavnicima bošnjačke nacionalne manjine. Važno je da u tom aspektu ne bude više ovakvih nekih iskakanja, kako je to moglo da se protumači u prethodnom periodu", kaže Perišić.

Euronews Srbija

Smatra i da je Erdogan vrstan diplomata i da je itekako svestan da ne treba da izgubi Srbiju i da tim potezima kojima je bio više na strani Albanaca u prethodnom periodu, može da utiče na odnose sa Srbijom i sada pokušava da te odnose vrati u ravnotežu. 

Najavljen sastanak na proleće, bio bi kruna ovih odnosa i možda početak jedne nove epohe u odnosima sa Turskom i da će se sigurno dalje razgovarati u oblastima privrede i trgovine u kojima može da se razvije saradnja. 

Izbori na Kosovu i Metohiji

Posle više od mesec dana od vanrednih parlamentarnih izbora održanih 28. decembra, ali i godinu dana bez vlade i praktično skupštine, samoproglašeno Kosovo je u jednom danu, dobilo oba. Aljbin Kurti je počeo treći premijerski mandat.

U vladi tzv. države Kosovo je i predstavnik srpske zajednice, ali ne iz Srpske liste koja je dobila najviše glasova Srba, već Nenad Rašić, čija je stranka osvojila jedan od mogućih 10 mandata namenjenih srpskoj manjini.

Postavlja se pitanje da li možemo da očekujemo približavanje stavova srpske zajednice i vlasti u Prištini.

Euronews/Vladislav Ćup

"Naši ljudi dole i država Srbija čine sve što je u njihovoj moći, naravno u tom diplomatskom odnošenju i konkretno ono što Srbija može da pomogne stanovnicima dole. Ovde je jedno pitanje koje je vrlo bitno, ono se nalazi u pozadini, je ustvari ključni je faktor ili generator ovog zbivanja na Kosovu, a to je pitanje odnosa međunarodne zajednice", kaže Petričković.

Petričković dodaje da je problem što nije formirana ni Zajednica srpskih opština, i što se vrlo perfidno vrši jedan oblik hibridnog dejtsva otimanja institucija, što je jako bitno jer Srbi na Kosovu i Metohiji mogu da opstanu ako imaju institucionalni sistem .

"Postoji tendencija da se s ovim zakonom o tablicama, zapravo Srbi stavljaju u tu jednu poziciju pritiska, proterivanja, ucenjivanja, a ono što mene tu zabrinjava je žmirenje takozvane međunarodne zajednice i ništa ovo Kurti ne bi mogao da radi, niti ove zakone, niti da se vrši jedna vrsta tihog pogroma na taj način, jer pazite, sad je ostala još jedna vitalna tačka gde će sa ovim zakonom zapravo da se otvori pitanje studenata koji studiraju, a dolaze iz Srbije, ulazak, izlazak, jer navodno to će procenjivati nekakvi organi iz Prištine, pridržavne institucije", kaže profesor sa FPN-a.

Studentski protesti u Ubu

Perišić i Petričević bavili su se nedavnim događajima u Srbiji, posebno studentskim protestom koji je održan u Ubu dok su studenti išli ka skupu u Valjevu. Istovremeno je održan i miting pristalica vlasti. Na protestu su primećeni verski simboli i patriotske poruke, što je pokrenulo pitanje da li studentski pokret i dalje okuplja različite ideje ili se sve više deli na desnu i levu opciju pred moguće izbore.

Perišić smatra da su ovi događaji deo priprema za izbornu kampanju i da je verovatno da se izbori očekuju kasnije tokom godine. Ističe da su studentski protesti prošli kroz promene - od antisistemskog pokreta koji je kritikovao političke elite do potencijalnog učesnika u institucionalnoj politici.

Euronews/Stefan Branković

"Takvi pokreti često okupljaju ljude različitih ideologija, ali se vremenom moraju jasnije politički odrediti kako bi birači znali šta mogu da očekuju. Primećuje se i pomeranje ka idejama desnog centra, verovatno zato što takve stavove podržava veći deo biračkog tela u Srbiji. Postoji mogućnost da se pojave dve liste, jedna bliža levom, a druga desnom centru, u zavisnosti od strategije i istraživanja javnog mnjenja", kaže Perišić.

Naglašena je i potreba da, uprkos velikoj političkoj podeljenosti, izborni proces protekne mirno i demokratski, bez incidenata koji bi mogli da naruše ugled zemlje.

Petričković dodaje da, po njegovom mišljenju, ta lista ne predstavlja sve studente, već samo manji broj politički aktivnih mladih ljudi iza kojih stoje određene interesne grupe. Smatra da nije sporno da se studenti bave politikom, ali da fakulteti ne bi trebalo da budu mesto političkog organizovanja. Takođe ističe da u Srbiji ima oko 230.000 studenata i da većina nije uključena u ove aktivnosti, pa javnost ne bi trebalo da taj pokret doživljava kao glas svih studenata.

Detaljno gostovanje pogledajte u videu iznad teksta.