EU sprema novi paket sankcija Rusiji: Težak udar za Putina, uvode potpuni embargo za rusku naftu
Komentari
11/02/2026
-17:43
20. paket sankcija EU protiv Moskve predviđa potpuni zabranu pomorskih usluga. Ako bude odobren, ukinuo bi limit cena za rusku naftu koji su zapadni saveznici primenili još 2022. godine. Limit cena za rusku naftu, jedna od vodećih inicijativa zapadnih saveznika da pritisnu Moskvu i isprazne joj ratni budžet, možda uskoro neće više važiti.
U novom paketu sankcija, Evropska komisija je predložila potpuni zabranu pružanja pomorskih usluga tankerskim brodovima koji prevoze rusku sirovu naftu, bez obzira na to koliko klijenti plaćaju za te usluge.
Do sada je EU uslovno dozvoljavala svojim kompanijama da pružaju usluge ruskim naftnim brodovima koji poštuju G7 limit cena, koji je nedavno korigovan na 44,10 dolara po barelu. Tankeri koji su prekoračili taj limit nisu imali pristup kvalitetnom osiguranju, bankarskim uslugama i transportu, što je primoralo Kremlj da formira “senku flote” brodova pod nejasnim vlasništvom, prenosi Euronews.
U suštini, limit cena je bio kompromis između dve strane Atlantika: evropskog nastojanja da oslabi ratni budžet Kremlja, čija je glavna životna linija prihod od energije, i zabrinutosti SAD zbog nestabilnosti tržišta i međunarodnih reakcija.
Od svog uvođenja u decembru 2022. godine, Komisija je više puta branila ovu revolucionarnu inicijativu i isticala njene rezultate.
"Ovaj mehanizam je posebno osmišljen da dodatno pritisne ruske prihode od nafte, dok istovremeno održava stabilnost globalnih energetskih tržišta kroz nastavak snabdevanja“, izjavila je izvršna predstavnica u saopštenju za medije prošlog meseca.
Ali, kako se rat u Ukrajini odužio , a pregovori koje predvode SAD pokazuju ograničen napredak, evropski pristup se promenio.
Nikolay Tsuguliev / Alamy / Profimedia
Povezane vesti
Švedska i Finska su preuzele inicijativu i zatražile potpunu zabranu pomorskih usluga, tvrdeći da bi to značajno povećalo troškove u ruskom naftnom sektoru, sprečilo širenje falsifikovanih dokumenata i olakšalo poslovanje evropskim kompanijama.
"Nema isporuka. Nema osiguranja. Nema popravki u luci. Pritisak na Rusiju mora da se pojača“, izjavila je švedska ministarka spoljnih poslova, Marija Stenergard.
Komisija je poslušala taj apel i dodala potpunu zabranu u 20. paket sankcija, koji takođe predviđa zabranu održavanja ruskih ledolomaca i tankera za ukapljeni prirodni gas.
Zvaničnici EU veruju da će zabrana pomorskih usluga zatvoriti očiglednu rupu koju je stvorio složeni dvostepeni sistem limita cena, prema kojem neki ruski tankeri imaju pravo na usluge, dok su drugima one uskraćene.
"Ovo je jasno jačanje sankcija. Do sada, uz limit cena, izvoz nafte je i dalje bio moguć. Sa ovom zabranom, svaki izvoz nafte iz Rusije biće još teži“, rekla je Paula Pinho, glavna portparolka Komisije.
Priča o limitu cena puna uspona i padova
Još 2022. godine, limit je slavljen kao dokaz zapadne jedinstvenosti i hrabrosti pred Moskovinim neoimperijalizmom. Tadašnji američki predsednik Džo Bajden preuzeo je zasluge za okupljanje saveznika iz G7 i Australije da prihvate ovaj neviđeni projekat, uprkos optužbama Rusije i njenih energetskih klijenata da je došlo do prekoračenja zakonodavne nadležnosti.
"Ovo nije vreme da se okrenemo leđima Ukrajini, ni malo,“ rekao je tada Bajden.
Povezane vesti
Ali, s vremenom, efekat limita cena je slabio.
Kremlj je pojačao kupovinu dotrajalih brodova kako bi proširio svoju zloglasnu „senku flote“, efektivno zaobilazeći nadzor G7. Počevši od sredine 2023. godine, cena Uralske sirove nafte počela je da raste i prelazi limit od 60 dolara po barelu, dogovoren od strane zapadnih saveznika. To je podstaklo pozive za pojačavanje ekonomskog pritiska.
Aleksey Nikolskyi / Sputnik / Profimedia
"EU je još 2022. godine pokušavala da uvede potpunu zabranu, ali okolnosti to nisu dopuštale: mlaka podrška administracije Bajdena i zasićena globalna tržišta energije,“ kaže Ben MekVilijams, saradnik u Bruegelu.
"Ako gledamo 2026. godinu, globalna energetska tržišta su opuštenija,“ dodaje on. "Ne vidim ozbiljan rizik od prevelikog opterećenja tržišta.“
Prošle godine, EU je predložila da se limit pretvori u dinamički mehanizam, koji bi se periodično prilagođavao tržišnim trendovima. Ostali članovi G7 su se složili da ga prate, ali SAD su odustale i zadržale originalni limit.
Ovaj dvostruki udar zadao je težak udarac Moskvi, izazvavši nagli pad vrednosti Uralske sirove nafte. U 2025. godini, prihodi Rusije od nafte i gasa pali su za 24%, dostigavši najniži nivo od 2020. godine, pod teretom sankcija, jačeg rublja i slabije globalne potražnje.
Niz ovih događaja, zajedno sa izveštajima da Ukrajinci trpe temperature ispod nule bez grejanja zbog neprekidnih ruskih napada, stvorio je osnovu da Komisija predloži ovaj radikalan potez.
Sada je na 27 država članica i saveznicima iz G7 da odluče da li će ga prihvatiti.
Alexei Druzhinin / Sputnik / Profimedia
"Limit cena nije uspeo da postigne svoje ciljeve, uglavnom zbog slabe primene, lošeg dizajna politike i široko rasprostranjenog zaobilaženja pravila,“ kaže Isak Levi, viši analitičar u Centru za istraživanje energije i čistog vazduha (CREA).
"Brza ekspanzija ruske senke flote, koja sada prevozi većinu sirove nafte, učinila je limit sve manje efikasnim. U tom kontekstu, prelazak na potpunu zabranu bio je praktično neizbežan.“
Levi dodaje da zabrana ima potencijal da zada značajan udarac ratnom budžetu Moskve, ali da će njena konačna efikasnost zavisiti od toga kako se sprovede na terenu – i na moru.
Komentari (0)