Egzistencijalna pretnja: Stručnjaci upozoravaju na teške posledice trećeg Kurtijevog mandata po Srbe na KiM

Formiranje nove vlade u Prištini i izbor premijera u jednom danu, nakon godinu dana institucionalne krize, označili su početak trećeg mandata Aljbina Kurtija. Ovu novu političku realnost i njene posledice po srpsku zajednicu na Kosovu i Metohiji u razgovoru za Euronews Srbija analizirali su istoričar Stefan Radojković i politikolog Ognjen Gogić. Sagovornici su saglasni da konsolidacija Kurtijeve vlasti, uz podršku dijaspore i međunarodne okolnosti, donosi period velike neizvesnosti, pre svega kroz najavljenu integraciju zdravstvenog i obrazovnog sistema, kao i primenu restriktivnog zakona o strancima.

Politikolog Ognjen Gogić ističe da je Kurti uspeo da učvrsti vlast i da više ne zavisi od albanske opozicije, što mu omogućava da odluke donosi ubrzano, "kao na traci".

"On je uspeo da na ovim poslednjim izborima iskoristi pre svega dolazak albanske dijaspore. I dalje stojim pri tome da on uživa toliku podršku kod lokalnih Albanaca koji tamo žive, koliko i u dijaspori. Uspeo je da obezbedi potreban broj glasova da ne zavisi od drugih faktora. Sada su ubacili u petu brzinu, ratifikuju se međunarodni sporazumi, razgovara se o budžetu jer im preti finansijski kolaps ako ga ne usvoje do kraja februara", objašnjava Gogić.

Međutim, ono što najviše brine jeste odnos prema srpskoj zajednici. Istoričar Stefan Radojković upozorava da opasnost nije samo identitetska, već primarno egzistencijalna. On naglašava da, čak i kada bi postojala dobra volja Prištine - koje nema, kosovski sistem nema kapacitet da apsorbuje srpski zdravstveni i obrazovni sektor.

"Da zamislimo da su odnosi idealni, kosovski sistem prosto ne može da finansira toliki sistem koji Republika Srbija održava na KiM. Dakle, sve i da nema nesporazuma, postavlja se pitanje kako ćete finansirati taj sistem? To su bazična, materijalna pitanja. A onda imate i činjenicu da Srbi neće prihvatiti da uče po albanskom planu i programu, kao i pitanje kvaliteta zdravstvenih usluga. Ko poznaje Kosovo zna da je tamo zdravstveni sistem privatizovan i da nije nekog kvaliteta, pa se i veliki deo Albanaca leči u ustanovama Republike Srbije“, navodi Radojković.

Euronews Srbija

Upravo je finansiranje institucija iz Beograda trebalo da bude rešeno kroz Zajednicu srpskih opština (ZSO), podseća Radojković, ali ističe da Kurti sistemski radi na obesmišljavanju Briselskog sporazuma, predstavljajući se Zapadu kao saveznik, a Srbiju kao "trojanskog konja Rusije".

Poseban razlog za zabrinutost predstavlja najava primene zakona o strancima, koja bi trebalo da počne 15. marta, paralelno sa pritiscima na zdravstvo i školstvo. Ognjen Gogić upozorava da se situacija odvija u nepovoljnom međunarodnom kontekstu, gde se uvođenje sistema kontrole ulazaka (poput evropskog ETIAS-a) koristi kao izgovor za pritisak na Srbe.

"Problem je u tome što Kosovo nas tretira kao strance. Ja ne znam kako mogu biti stranac na Kosovu, iako sam Beograđanin, ali problem je što tamo boravi više hiljada Srba iz centralne Srbije – lekara, profesora, studenata u Mitrovici, ili ljudi koji su se tamo venčali. Svi oni postaju stranci koji ne mogu da borave duže od 90 dana u okviru pola godine", upozorava Gogić.

On objašnjava apsurdnu birokratsku zamku u kojoj će se ovi ljudi naći. Naime, da bi regulisali boravak duži od tri meseca, morali bi da podnesu zahtev kosovskoj policiji, ali tu nastaje nepremostiv problem.

"Lekar koji radi u KBC Kosovska Mitrovica ili profesor na Univerzitetu odneće svoj ugovor o radu kao dokaz. U kosovskoj policiji će mu reći: ’Mi ovo ne priznajemo, ovo nije validan dokument’. To drugim rečima znači da taj čovek mora da se povuče sa Kosova. Sama ta najava i histerija koja postoji već su dovoljne da utiču na ljude da preventivno odu, ne čekajući deportaciju", zaključuje Gogić.

Ovakav razvoj događaja, prema rečima sagovornika, sugeriše da bi kombinacija administrativnih prepreka i ukidanja institucija mogla dovesti do tihog iseljavanja Srba, jer život postaje logistički neodrživ, bez obzira na visoku politiku i diplomatske pregovore.

Kompletan razgovor sa našim sagovornicima možete pogledatu u videu iznad teksta