Usklađivanje Srbije sa spoljnom politikom EU: Zabeležen rast na 67 odsto, ali i trend retroaktivnih odluka
Komentari
18/02/2026
-17:00
Na evropskom putu Srbije, usklađenost sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU godinama je bila među najozbiljnijim zamerkama iz Brisela. Prema najnovijoj analizi, tokom 2025. godine taj procenat porastao je na 67 odsto. Ono što je, međutim, doprinelo da napredak, makar na papiru, bude veći bilo je i takozvano retoraktivno usaglašavanje.
U analizi koju je objavio Centar za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC fond), Evropska unija je u periodu od 1. januara do 31. decembra 2025. godine objavila 135 deklaracija i pratećih mera, od kojih se Srbija usaglasila sa njih 90. Kao rezultat toga, Srbija je značajno poboljšala svoju stopu usaglašenosti na 67 odsto, što predstavlja kontinuirani rast već nekoliko godina zaredom (48 odsto 2022. godine, 54 odsto 2023. godine i 59 odsto 2024. godine).
Ipak, kako se navodi, ova stopa usaglašenosti i dalje ostaje najniža među zemljama kandidatima za članstvo u EU i partnerskim zemljama, osim u slučajevima Turske, Gruzije i Jermenije. Glavni razlog za to je što je EU tokom prošle godine usvojila tri nova paketa sankcija protiv Ruske Federacije.
Dakle, kao i prethodnih godina, Srbija je izbegla usaglašavanje sa većinom deklaracija i mera čije su teme bile direktno ili indirektno povezane sa Rusijom i Kinom, uključujući one usmerene na njihove državljane, entitete ili interese.
Praksa retroaktivnog usaglašavanja
Analiza pokazuje da se Srbija usaglasila sa deklaracijama koje sadrže restriktivne mere usmerene protiv pojedinaca ili entiteta a u vezi sa, između ostalog, Libanom, Haitijem, Malijem. Usaglasila se sa pet deklaracija u vezi sa Iranom i tri deklaracije u vezi sa ratom u Ukrajini. Kao i prethodnih godina, Srbija se usaglasila sa sankcijama protiv bivšeg ukrajinskog predsednika Viktora Janukoviča i njegovih saradnika.
Nasuprot tome, Srbija se usaglasila samo sa jednom političkom deklaracijom EU u vezi sa Belorusijom u kojoj se protestuje zbog povrede vazdušnog prostora Litvanije meteorološkim balonima što je kvalifikovano kao deo šire hibridne kampanje, dok se nije usaglasila sa osam deklaracija kojima se pooštrava režim sankcija Unije režimu Aleksandra Lukašenka.
profimedia
Kako se ističe u analizi, jedna značajna karakteristika ovog perioda je praksa takozvanog retroaktivnog usaglašavanja.
Povezane vesti
"Ova mogućnost je prvobitno uvedena 2014. i 2015. godine, kada su se zemlje kandidati za članstvo u EU, potencijalni kandidati i partnerske zemlje suočile sa ograničenim rokovima za usaglašavanje. U to vreme, EU je prihvatila ovaj zahtev kao opravdan. Međutim, 2025. godine, kao deo napora da otvori Klaster 3 pregovora o pristupanju, Srbija je u velikoj meri koristila retroaktivno usaglašavanje, posebno u nedeljama koje su prethodile objavljivanju izveštaja EU o napretku Srbije", navodi se u analizi.
Gde je Srbija u odnosu na druge zemlje?
ISAC fond konstatuje da je tokom prošle godine usaglašenost Srbije sa deklaracijama EU ostala među najnižima u poređenju sa drugim zemljama kandidatima i partnerima.
"Nasuprot tome, Severna Makedonija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina i Albanija nastavile su svoj dugogodišnji trend skoro potpune usaglašenosti, svaka postižući stopu usaglašenosti od 99 odnosno 100 procenata. Nove zemlje kandidati, Ukrajina i Moldavija, dostigle su nivoe usaglašenosti od 99 odnosno 89 procenata. Samo su Gruzija i Turska ostale na dnu skale usaglašenosti, sa stopama usaglašenosti od 47 odnosno 3 procenta. Sve partnerske zemlje iz Evropskog ekonomskog prostora (EEA) zabeležile su stope usaglašenosti iznad 86 procenata", napominje se u analizi.
Kada je reč o Istočnom partnerstvu EU, ukazuje se da je Jermenija povećala svoju stopu usaglašenosti na 40 procenata, u odnosu na 30 procenata u prethodnoj godini, dok se Azerbejdžan, nasuprot tome, nije uskladio ni sa jednom deklaracijom EU tokom ovog perioda.
Komentari (0)