Četiri godine bez pomaka ka članstvu u EU: Da li Srbija u 2026. izlazi iz zastoja sa Klasterom 3?
Komentari
02/01/2026
-19:22
Kraj još jedne godine doneo je isti sumarni zaključak kao i prethodne četiri. Iako tehnički spreman, Klaster 3 još jednom u decembru nije dobio zeleno svetlo zemalja članica EU za otvaranje, a Srbija je tako na putu evropskih integracija ostala da stoji u mestu. Do kada će ta "pauza" trajati, gde je Srbija danas u odnosu na druge zemlje regiona i kakvi su odnosi Beograda i Brisela nakon odluke predsednika Srbije Aleksandra Vučića da ne učestvuje na Samitu EU-Zapadni Balkan, samo su neka od pitanja čiji će se odgovori tražiti i u 2026. godini.
Klaster 3 čini čak osam poglavlja, a ona se tiču medija, socijalne politike i zapošljavanja, preduzetništva i industrije, obrazovanja i kulture, carinske unije. Evropska komisija je u svojim godišnjim izveštajima ocenjivala više puta da Srbija ispunjava tehničke uslove za njegovo otvaranje, ali to je i tokom 2025. ostao nedostižan cilj.
U zaključcima Saveta EU naglašeno je da su potrebne reforme i da će pitanje Klastera 3 zasad da bude odloženo. Kako se navodi, Savet će se vratiti ovom pitanju u skladu sa pregovaračkim okvirom, uz podsećanje da je potreban značajan dalji napredak Beograda u pogledu vladavine prava i normalizacije odnosa sa Prištinom što će, navodi se, nastaviti da određuje ukupni tempo pregovora o pristupanju.
Istovremeno, Srbija, prvi put nakon nešto manje od 15 godina, nije poslala predstavnika na samit u Brisel, a obrazlažući odluku Vučić je naveo da štiti interese Srbije, ali i da će ona svakako nastaviti evropskim putem.
Formalno, Srbija se nije pomerila u smislu otvaranja i zatvaranja poglavlja i klastera, kaže za Euronews Srbija Miloš Pavković iz Centra za evropske politike, ali suštinski neke reforme i reformski koraci se dešavaju.
"Svedoci smo da je usvojena reformska agenda, da neki koraci jesu usvojeni u poslednjih godinu dana, potpisali smo sporazum o pristupu SEPA koji bi trebalo da stupi na snagu sledeće godine. Dakle, u tom nekom suštinskom smislu mi se jesmo približili EU, iako još nismo otvorili nijedan klaster, odnosno zatvorili nijedno poglavlje. Srbija je jedna od zemalja koje nisu iskoristile obnovljeni momentum proširenja od 2022. godine. Tu vidimo da su najviše iskoristile pre svega Crna Gora i Albanija. Crna Gora koja ubrzano zatvara poglavlja i ima ambiciozan cilj da zatvori pregovore do 2026. godine i Albanija koja je uspela da za godinu dana uradi ono što Srbija ne može više od decenije, da otvori svih šest klastera", rekao je Pavković za Euronews Srbija.
Na pitanje gde se Srbija nalazi na putu evropskih integracija u odnosu na četiri godine ranije, kada je poslednji put otvoren jedan klaster, koordinatorka Nacionalnog konventa o EU Bojana Selaković kaže za Euronews Srbija da je ona "tačno tamo gde želi da bude". Kako je rekla, postojala je snažna volja i na strani jedne grupe država članica da se otvori Klaster 3, ali da se druga grupa protivi.
Povezane vesti
"Srbija nije uradila one stvari koje su lepo izlistane zaključcima predsedništva Evropskog saveta i to je manje-više slično onome što je stajalo i u prošlogodišnjim zaključcima kada isto tako Srbija nije otvorila Klaster 3. Čini mi se da negde i dalje ne postoji jasna svest o tome kako taj proces funkcioniše, da bez obzira na to što je Srbija ispunila tehničke uslove, što je to konstatovala i Evropska komisija i u ovogodišnjem izveštaju, ta odluka se donosi na političkom nivou. Ona nije uslovljena time što neko neće Srbiju da vidi kao buduću članicu EU, jer da je tako Srbija ne bi dobijala sve druge podsticaje da ostane na tom putu, već jednostavno radi se o tome da postoje određena očekivanja od tih zemalja koje tu odluku treba da donesu", rekla je Selaković.
Martin Bertrand/imago stock&people/Profimedia
Gostujući ranije na Euronews Srbija, ministar za evropske integracije Nemanja Starović objasnio je da formalni proces napretka trenutno zavisi od političkog konsenzusa država članica. Ipak, ministar ističe da reforme nisu stale - Srbija je pristupila SEPA prostoru, razvija zelene koridore, usvojila je akcioni plan za pristup Šengenskom prostoru, a u planu je i ukidanje rominga za mobilne telefone i internet u prvoj polovini 2026. godine.
"Napredak u formalnom smislu nije ostvaren zbog nedostatka političkog konsenzusa, ali po ocenama Evropske komisije, Srbija je i dalje, uz Crnu Goru, najspremnija za članstvo u EU", naglasio je Starović.
Šta posle neodlaska u Brisel?
Na pitanje zašto Klaster 3 još nije otvoren, ministar je objasnio da su učinjeni svi neophodni koraci, uključujući izbor 8 od 9 članova Saveta REM-a, ali da politički konsenzus još nedostaje zbog percepcija pojedinih država članica. On je najavio da će se pitanje otvaranja klastera vratiti tokom 2026, tokom predsedavanja Kipra Evropskom unijom.
"Odsustvo otvaranja Klastera 3 bila je loša poruka Brisela, koja ide na ruku evroskepticima, ali naš nedolazak na samit Evropske unije – Zapadni Balkan predstavlja adekvatan politički odgovor i potvrdu posvećenosti našem putu ka članstvu, zasnovanom na zaslugama", rekao je Starović.
Ipak, odsustvo sa samita u Briselu ne vide svi tako. Pavković kaže da je reč o "diplomatskom gafu" koji je definitivno na neki način ugrozio odnose Beograda i Brisela.
"Očigledno je poslata jedna poruka, međutim kako će ta poruka da bude pročitana, ja mislim negativno. Očigledno je da je sa strane Beograda argument bio da EU ne želi da nagradi Srbiju za sprovedene reforme, ali će se taj potez u Briselu čitati kao da Srbija nije spremna da se obaveže reformama i nije spremna da ispuni ono što je obećala, a to su reforme iz Plana rasta i napredak u vladavini prava, a mi ne da nemamo napredak nego očigledno imamo i neka ozbiljna nazadovanja, to je prikazao poslednji izveštaj EK. Tako da Srbija je propustila šansu da bude sa svim liderima Zapadnog Balkana. Mislim da Srbija ništa nije dobila time, a da se suštinski još više udaljila od Brisela", rekao je on.
Povezane vesti
Sa druge strane, Selaković kaže da ne bi rekla da je došlo do nekog raskoraka prema Briselu.
"Čak je i predsednik Vučić tu napravio razliku između Brisela, briselske administracije, onoga što predstavlja Evropska komisija i država članica, dakle činjenica je da pojedine države članice, kao članice Evropskog saveta zapravo sada blokiraju donošenje te odluke o otvaranju Klastera 3 i mislim da je ta frustracija više usmerena ka njima i da negde i na tom tragu treba razmišljati o tome kako će se dalje odvijati komunikacija u narednom periodu. Prosto Srbija nije donela odluku o prekidu evropskih integracija. Takozvani živi deo tog procesa koji se odnosi na implementaciju Plana rasta, koji jeste u nadležnosti EK će se svakako nastaviti", rekla je ona.
Jonathan Raa/NurPhoto/Shutterstock Editorial/Profimedia
Kako je dodala, neki procesi će biti sve vreme pod lupom Evropske komisije.
Povezane vesti
"Videli smo da je bilo dosta tenzija oko izbora novog Saveta REM-a, na dalje u okviru te reformske agende da Srbija radi na unapređenju izbornog zakonodavstva nakon donošenja Zakona o biračkom spisku. To su neki procesi koji će biti pod lupom EK i oni će negde zapravo pokazivati kakav je odnos na toj relaciji Beograd-Brisel. U odnosu na to kako se bude razvijala dalje geopolitička situacija, kako se Srbija bude ophodila u odnosu na te političke uslove koje pre svega zahtevaju države članice, tu mislim i na taj otklon od ruskog uticaja, a onda i dalje ponašanje po pitanju odnosa sa Kosovom i napretka u okviru tog dijaloga će zavisiti da li će postojati ta jača politička povezanost i želja da Srbija dalje napreduje na tom putu, odnosno da li će postojati volja na strani tih političkih aktera u EU da to prepoznaju", istakla je Selaković.
Menja li se retorika u javnosti?
Inače, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen posetila je u oktobru Beograd, a nakon toga, čini se, da je došlo do određenih promena retorike u javnosti, te većeg isticanja važnosti evropskih integracija. Pavković kaže da je bilo mnogo kritika na račun srpske vlade za podsticanje i kreiranje antievropskih narativa, te da su zbog toga mogle da se i vide promene.
U međuvremenu, Vlada Srbije donela je odluku o otvaranju ambasade u Letoniji, što analitičari čitaju i kao pokušaj da se zemlje Baltika, koje su među najkritičnijima prema Srbiji, odobrovolje, odnosno da počnu da se sa njima razvijaju diplomatski odnosi.
"To jeste pokušaj da se ublaže negativni stavovi i percepcije pre svega baltičkih država prema Srbiji. Sve tri baltičke države su bile protiv otvaranja Klastera 3, pored skandinavskih država i nekih drugih. Tako da to jeste neka vrsta diplomatske ofanzive koju je dopunio i ovaj francusko-italijanski non pejper, koji je imao za cilj da odobrovolji države članice i promene mišljenje kada je u pitanju otvaranje Klastera 3, međutim, vidimo i to je bilo neuspešno. Srbija jeste imala tu neku vrstu diplomatske ofanzive da se proba da se otvori Klaster 3, ali očigledno nije bilo dovoljno i očigledno je da postoji jedan ozbiljan jaz i nepoverenje između Beograda i pojedinih država članica, a govorimo o 7,8 možda i 10 država članica, koje zapravo nemaju poverenja da postoji ozbiljan napredak u reformama u Srbiji i zabrinute su za stanje vladavine prava u Srbiji i to je jedan od ključnih razloga zašto ne dolazi do otvaranja Klastera 3. Tu je onda i poseban segment spoljnopolitičko usaglašavanje koje dodatno komplikuje i otežava poziciju Srbije jer Srbija se nije usaglasila sa sankcijama Rusiji i Belorusiji i to onda posebno budi frustraciju kod ovih baltičkih država koje imaju poseban odnos prema Rusiji", kaže Pavković.
Selaković kaže da je otvaranje ambasade stiglo sa "debelim zakašnjenjem" jer sve tri baltičke zemlje imaju vrlo tvrd stav po pitanju kursa Srbije i odnosa sa Rusijom.
"Jeste da se u međuvremenu dosta toga desilo novog što je zakomplikovalo i položaj Srbije i odnose Srbije sa Rusijom, tako da u tom smislu, sada u ovom trenutku ni samo otvaranje ambasade nije dovoljno", rekla je ona.
Komentari (0)