"Teška priča": Ko se u Srbiji buni i zbog čega i da li je struktura demonstranata slična drugim mestima u svetu?

U najnovijoj epizodi "Teške priče" na Euronews Srbija Muharem Bazdulj, Ivan Radovanović i Filip Rodić razgovarali su o tome koliko novca čoveku treba da prestane da mrzi i zavidi, počevši od protesta protiv akvarijuma – gde se bune ljudi koji, kako kažu, nemaju problem da kupe ribu na pijaci ili odu u kafanu – trojica sagovornika ulaze u duboku diskusiju o relativnoj zavisti, poređenju sa bogatijima i zašto se ljudi koji objektivno žive dobro osećaju ugroženo.

Radovanović pokreće temu kroz primer protesta protiv akvarijuma na Ušću.

Euronews Srbija

"Pošto tamo nisu došli ljudi koji se bune zato što nemaju da kupe konzervu sardine, pa kažu ja nemam za sardinu, a ti mi praviš akvarijum, marš... Nego dolaze ljudi koji nemaju nikakav problem sa tim, uglavnom da kupe ribu na pijaci ili da odu u kafanu. Koliko ljudima treba da budu normalni? Jer meni apsolutno nije normalno da ti sad ideš tamo da se juriš sa policijom, cepaš plakate zato što neko hoće da gradi akvarijum", rekao je Radovanović.

Bazdulj dodaje da je to pitanje relativne zavisti i statusnih simbola.

Euronews Srbija

"Mi smo donja klasa prvog sveta. Ali naši ljudi vole da se porede s prvom klasom prvog sveta – sa Švedskom, sa Švajcarskom. Ko može za vikend da odleti u Barselonu ili ko može da kupuje markiranu odeću ili ko može da vozi bolje auto – to su stvari koje nisu nužne, ali pokazuješ jedan statusni simbol", naglasio je Bazdulj.

Bazdulj ističe da je problem u poređenju sa najbližima.

"Pitanje je s kim se porediš. Možeš ti da zavidiš Kristijanu Ronaldu? U suštini ne možeš. Ali možeš da zavidiš svom drugu iz klupe koji je nešto postigao moć. To je bihevioralna ekonomija – Kahneman je zbog toga dobio Nobelovu nagradu. Bolje prvi u selu nego poslednji u gradu", objasnio je Bazdulj.

Rodić ne vidi isti koren protesta u Srbiji sa onima u Francuskoj, jer kako kaže, motivi i milje nisu isti.

Euronews Srbija

"Imali smo u poslednjih 15 godina dva velika protesta koji traju, kod nas traje koliko već godinu i tri meseca. U Francuskoj su žuti prsluci trajali godinu i sedam meseci. Imaš vrlo sličnu postavku i iz dva potpuno različita miljea potiču protesti. Po onim istraživanjima ono što se meni uopšte ne dopada, što se kod nas izglači i što je pitanje koliko su ta istraživanja tačna, ali skloni smo da verujemo da je tačna, o strukturi starosnoj, ekonomskoj, obrazovnoj itd. Ovi naši protesti su iz ekonomski bolje klase, iz obrazovno bolje okruženje itd. U svakom slučaju, žuti prsluci su bili radnička klasa, neobrazovani sloj iz unutrašnjosti itd., nisu isti motivi", naglasio je Rodić.

Emisiju u celosti pogledajte u video prilogu