Institucionalna kriza u Prištini i kako na to gleda Zapad: "Nije blagonaklon, ali KiM nije u fokusu"
Komentari
12/03/2026
-15:02
Kada se činilo da je Priština konačno izašla iz institucionalne krize, pred njom se našao novi izazov - izbor predsednika tzv. države Kosovo. Neuspeh da parlament izabere njenog naslednika, primorao je aktuelnu predsednicu Vjosu Osmani da raspusti skupštinu, dok je spor sada prosleđen ustavnom sudu na odlučivanje. U trenucima novih političkih tenzija na KiM stigla je i vest da je komesarka Evropske unije za proširenje Marta Kos otkazala prvu posetu Prištini, što je pokrenulo pitanje o tome kako Zapad gleda na aktuelna politička dešavanja.
Iako datum nije bio zvanično potvrđen, Marta Kos je trebalo da poseti Prištinu danas, 12. marta. Poseta je imala za cilj da pokaže da su sve procedure za ukidanje kaznenih mera protiv Prištine završene i da se sada očekuje nova dinamika u odnosima sa EU. Priština je, inače, jedini centar na Zapadnom Balkanu koji komesarka Kos nije posetila otkako je preuzela funkciju pre 14 meseci.
Kako su preneli mediji, međutim, Kos je posetu otkazala usled izbijanja nove institucionalne i zakonske konfuzije i političke krize izazvane neuspehom izbora novog predsednika, a potom i odlukom o raspuštanju skupštine.
"Tokom telefonskog razgovora sa premijerom Aljbinom Kurtijem, komesarka Kos mu je rekla da će odložiti planiranu posetu Kosovu zbog nedavnih dešavanja. Premijer Kurti je izrazio svoju posvećenost putu ka EU i reformama vezanim za EU, posebno u kontekstu plana rasta za Kosovo. Komesarka Kos namerava da otputuje u Prištinu što je pre moguće", rekao je portparol Evropske komisije, a prenela Koha ditore.
Koordinatorka Nacionalnog konventa o EU Bojana Selaković rekla je za Euronews Srbija da ne bi mogla da ulazi u to šta su tačni razlozi za odlaganje posete Prištini, ali ističe da je celokupna dinamika između Brisela i Prištine uslovljena netabilnošću koja postoji na KiM.
"Znamo da će kod njih sada verovatno ponovo biti izbori, da su imali puno problema sa konstituisanjem parlamenta, vlade, da predstoji izbor predsednika i mislim da je to pre svega razlog zbog koga da kažem izostaje neki pojačan angažman, ne samo po pitanju dijaloga, nego uopšte odnosa Evropske unije prema Kosovu. To negde jasno pokazuje taj jedan dosledan stav same Evropske unije da bilo koji procesi u kojima ona učestvuje moraju da budu rezultat jednog širokog konsenzusa u društvima", rekla je ona.
VALERIANO DI DOMENICO / Avalon / Profimedia
Da Zapad ne gleda blagonaklono da institucionalnu krizu u Prištini smatra Miloš Pavković, direktor strategije u Centru za evropske politike. Ipak, kako kaže, usled krize na Bliskom istoku, Kosovo i Metohija neće biti u fokusu diplomata.
Povezane vesti
Pavković je za Kosovo online naglasio da međunarodni akteri nisu zadovoljni političkom situacijom, ali da se neće direktno mešati i vršiti pritisak na političke aktere.
"Izaslanik EU za dijalog Peter Sorensen nedavno je boravio u Prištini. Otkako je formirana vlada, dva puta je posetio Prištinu i izrazio očekivanja Evropske unije da se organizuje sastanak na visokom nivou, do čega neće doći ukoliko padne vlada. Tako da na to sigurno neće gledati blagonaklono. U principu, međunarodni akteri nisu baš zadovoljni ovim što se dešava, ali isto tako ne očekujem da će se oni direktno mešati i vršiti pritisak na političke aktere, posebno zato što su oči javnosti, pre svega diplomata, usmerene na druge delove sveta, kao što su Izrael i Iran i sukob na Bliskom istoku. Tako da mi se čini da nema kapaciteta ni želje da se ozbiljnije sada bave institucionalnom krizom na Kosovu", kaže Pavković.
Komentarišući to što je Marta Kos odložila posetu Prištini, predsednik skupštinskog Odbora za odbranu i unutrašnje poslove Milovan Drecun je rekao da je institucionalna kriza koja je već postala drugotrajna na KiM i koja se sada preliva na nemogućnost izbora tzv. predsednika, nešto što je težak remetilački faktor za jačanje međunarodne pozicije tzv. države Kosovo, zbog čega Zapad insistira da se ta institucionalna kriza što pre moguće reši da bi oni mogli da podignu taj "nedostajući međunarodni kapacitet tzv. Kosovu".
Prema njegovim rečima, Zapad želi da ima institucije koje su formirane, izbore koji su okončani i pojedince koji su na čelu institucija sa kojima mogu da razgovaraju i pregovaraju, a ne institucionalnu krizu zbog čega je i bilo realno očekivati da Marta Kos otkaže ovu posetu.
"Njen motiv je bio da donese lepe vesti Prištini koje su veoma ružne vesti za srpski narod, vesti koje obeshrabruju Srbe da dalje nastave da žive na KiM jer ako ukidate kaznene mere vi onda ohrabrujete Kurtija da nastavi sa tom antisrpskom diskriminatorskom politikom", poručio je Drecun za Tanjug.
Euronews/Anđelka Ćup
Inače, konkretnih reakcija iz EU, kao i iz pojedinačnih zemalja, ali i SAD nema. Posle Davosa i Vašingtona i razgovora sa Donaldom Trampom, Vjosa Osmani je veoma aktivna na međunarodnoj sceni, često joj u kabinet dolaze ambasadori zemalja Kvinte, pa iz Samoopredeljenja poručuju strancima da se ne mešaju u unutrašnje stvari samoproglašenog Kosova.
"Nemam komentar, hvala vam. A i kad nemate komentar, to je komentar", rekao je ambasador Francuske u Prištini Olivije Gero.
Povezane vesti
Podsetimo, skupština u Prištini nije izabrala 5. marta predsednika privremenih institucija jer je u sali bilo samo 66 poslanika Samoopredeljenja i nevećinskih nesrpskih zajednica, a za izbor predsednika potrebno je najmanje 80 glasova u prvom i drugom, odnosno 61 glas u trećem krugu glasanja.
Dekretom koji je donela u petak, Osmani je raspustila parlament, čime je dovela KiM na korak od još jednih vanrednih parlamentarnih izbora.
Usledila je tužba koju je parlamentarna grupa Pokreta Samoopredeljenje podnela ustavnom sudu u Prištini, tvrdeći da je reč o neustavnoj odluci, a ustavni sud je u ponedeljak izrekao privremenu meru do 31. marta protiv dekreta i naložio da se ista mera primenjuje na svaku akciju parlamenta.
Povezane vesti
I dok se još čeka neka zvanična reakcija međunarodne zajednice na nove zaplete, na KiM bi 15. marta trebalo da počne da se primenjuje zakon o strancima i vozilima, koji srpske vlasti nazivaju "diskriminatorskim i antisrpskim", a Drecun kaže da izostaje politički pritisak Zapada, te da postoji ohrabrivanje da Kurti sve to realizuje.
Komentari (0)