Deset opština kao poligon za celu Srbiju: Zašto "mali" izbori izazivaju ovako veliku buru?

U emisiji "Euronews Pita" ugledni gosti – novinar Filip Rodić, profesor Fakulteta političkih nauka Despot Kovačević i sociolog Vladimir Vuletić, analizirali su aktuelne lokalne izbore u Srbiji. Iako se radi o izborima u samo deset opština, sagovornici su se složili da je atmosfera oko njih podignuta na nivo predsedničkih ili parlamentarnih izbora, privlačeći neproporcionalnu pažnju javnosti i političkih aktera. Analizirali su razloge za ovakvu situaciju, taktičke poteze vlasti i opozicije, kao i potencijalne implikacije ovih lokalnih izbora na širu političku scenu u zemlji.

Profesor Despot Kovačević je odmah istakao neobično visok nivo angažovanosti državnih zvaničnika u ovim lokalnim kampanjama. On je napomenuo da posete ministara, pa čak i Predsednika Republike, ove izbore podižu na najviši nivo. Sugerisao je da vladajuća Srpska napredna stranka (SNS) ove lokalne izbore doživljava kao faktičku kampanju za buduće parlamentarne izbore, čiji je datum još uvek neizvestan. Ishodi će stoga služiti kao ključni indikatori.

Kovačević je naglasio da bi za SNS jedini uspeh bio "10 od 10" pobeda, odnosno osvajanje svih deset opština. Sve drugo bi za njih predstavljalo neuspeh, s obzirom na to da nisu navikli na izborne poraze, izuzev nekoliko izuzetaka poput Medijane na prethodnim lokalnim izborima.

"Ja mislim da je za Srpsku naprednu stranku jedini uspeh ako bude 10 od 10 opština. Sve drugo bi za njih bio neuspeh", kategoričan je bio Kovačević.

Euronews

Filip Rodić je potvrdio ovo mišljenje, skrećući pažnju na promenu retorike predsednika države – od prvobitne procene od 7-3 u korist vladajuće koalicije do ambicioznijih "10-0" Rodić je pretpostavio da ovakva promena u stavu inače opreznog političara mora imati neki osnov, možda u percipiranim uspesima spoljne politike ili kvalitativnom pomaku u javnom raspoloženju. On je primetio izuzetno visoko postavljenu lestvicu za SNS.

"Ja bih primetio je ovde zaista letvica dignuta jako visoko. Znači mi govorimo o tome da je uspeh, odnosno da nije poraz, samo ako bude 10 od 10, i da je uspeh i da nije poraz ako bude 60 odsto, a ne 50 odsto"

Rodić je istakao da bi u bilo kom normalnom demokratskom kontekstu, osvajanje 50 ili 60 odsto glasova bilo smatrano značajnom pobedom, dok bi za SNS to sada moglo biti protumačeno kao razočaranje. Ova težnja ka potpunoj dominaciji, prema Rodiću, verovatno je pokušaj vrha stranke da uveri svoju bazu da njena snaga ostaje neumanjena uprkos nedavnim izazovima.

Euronews

Sociolog Vladimir Vuletić je dodatno razjasnio nacionalne implikacije, navodeći da će ovi izbori pokazati da li su politička dešavanja od prošle godine bila slučajnost ili početak trenda. Za vladajuću koaliciju, potpuna pobeda bi im pružila značajan manevarski prostor u vezi sa terminom budućih parlamentarnih izbora. Suprotno, ako opozicioni blokovi uspeju da osvoje značajan broj opština, to bi nesumnjivo pojačalo pritisak za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora. Vuletić je naglasio psihološki aspekt, sugerišući da bi pobeda vladajuće stranke u opštinama gde je opozicija prvobitno smatrana favoritom, mogla efikasno da poništi narativ o širokom nezadovoljstvu iz prošle godine. Zajednički nastup SNS-a i SPS-a na ovim izborima, posebno tamo gde bi SPS mogao samostalno da se bori, takođe ukazuje na strateški potez konsolidacije moći.

Borba za neodlučne i unutrašnji sukobi

Dok vladajuća stranka teži apsolutnoj pobedi, opozicija se suočava sa drugačijim setom izazova, uključujući unutrašnje podele i ključnu borbu za neodlučne birače. Profesor Kovačević je tvrdio da bi za "studentsku listu" ili opozicione frakcije, postizanje preko 30 odsto glasova u osam ili devet opština predstavljalo značajan uspeh. To bi, prema njegovom mišljenju, moglo ukazati na fundamentalnu promenu u partijskom sistemu Srbije, stvarajući uravnoteženiji politički pejzaž na republičkom nivou, nešto što je u mnogim lokalnim kontekstima izostajalo.

On se osvrnuo i na kontroverzno pitanje "fantomskih lista", tvrdeći da svaki pojedinac ima ustavno pravo da se udružuje i da svoju listu nazove kako želi, pod uslovom da se pridržava zakonskih standarda. Kovačević je kritikovao ideju da neke opozicione grupe ne bi trebalo da učestvuju, naglašavajući značaj političkog pluralizma: "Svako treba da učestvuje na izborima, ko želi i ko može da skupi potpise, po zakonu naravno".

Euronews

Sociolog Vladimir Vuletić je podvukao važnost "neodlučnih birača" u ovim izborima. Podsetio je kako su u Mionici ti birači naginjali opoziciji, što sada čini imperativom za vladajuću stranku da ih privuče.

Filip Rodić je, međutim, primetio značajan pad opozicionog entuzijazma od pojačanih aktivnosti prošlog juna i novembra. Još kritičnije, Rodić je ukazao na štetne unutrašnje sukobe unutar opozicije, posebno između tradicionalnih parlamentarnih stranaka i takozvanih "studentskih" ili "blokaderskih" lista. On je zahteve za "lustracijom", gde su studentske grupe odbijale saradnju sa određenim opozicionim liderima, nazvao "jako lošim za celokupnu opoziciju". Rodić je sugerisao da bi ove frakcije trebalo da ostave po strani svoje razlike i pokušaju da se ujedine protiv naizgled otpornog SNS-a.

"Mislim da bi trebalo da se smire i da pokušaju zajedno, ako planiraju da ostvare neki ozbiljniji rezultat protiv ovakvog SNS-a koji je preživeo ovih godinu dana pobune praktično u Srbiji i po svemu sudeći izašao ako ne jači, onda podjednako jak, kao što je bio i pre godinu dana"

Euronews

Takođe je istakao nedoslednost, primećujući da su mnogi parlamentarni opozicioni lideri koji sada kritikuju studentske liste, ranije, pre samo nekoliko meseci, podržavali njihove akcije.

Sagovornici su se složili da su ovi lokalni izbori, uprkos svom ograničenom obimu, transformisani u "referendumsku atmosferu" – generalnu probu za buduće nacionalne ankete. Rodić je, međutim, ukazao na inherentnu heterogenost "plenumskog pokreta", koji je koristio kao precizniji termin od "studentske liste". Naveo je primere njegovog raznovrsnog ideološkog spektra, od onih koji kritikuju crkvu do onih koji učestvuju u verskim liturgijama, tvrdeći da bi tako disparatna grupa teško mogla da formira kohezivan politički front za parlamentarne izbore.

"Ja ne vidim tu mogućnost da oni zaista nastupaju potpuno zajedno, ili ako bi čak i uspeli da se skupe, a sad vidimo da ne mogu da se skupe, jer moraju da se pročiste neki ljudi", naveo je Rodić, aludirajući na zahteve za "pročišćenjem". Predvideo je brzi raspad ukoliko bi se disparatne grupe poput desničarskog DSS-a i levo-zelenog PSG-a pokušale da ujedine u koaliciju.

Generalna proba za republičke izbore i potraga za mirom

Izvan neposrednih izbornih ishoda, ova lokalna takmičenja nose značajnu težinu kao poligon za buduću nacionalnu političku dinamiku. Vladimir Vuletić je ponovio da bi snažan nastup opozicije stvorio značajan pritisak za vanredne parlamentarne izbore, potencijalno primoravajući vladajuću koaliciju na akciju. Suprotno, ubedljiva pobeda vladajućih stranaka omogućila bi im da diktiraju tajming budućih izbora, oslobođeni spoljnih pritisaka i na osnovu onoga što smatraju povoljnim nacionalnim i međunarodnim okolnostima.

Euronews

Međutim, Vuletić je takođe naglasio ključnu važnost osiguravanja da ovi izbori prođu mirno. On je podsetio na ranije incidente, poput onih u Kosjeriću, gde su tenzije bile visoke, i izrazio nadu da će sadašnji izbori biti mirniji. Vuletić je dalje sugerisao da bi, ukoliko vladajuća koalicija izgubi u nekim opštinama, to moglo doneti dragocenu korist.

"Da se razbije ta fama, to uverenje koje se širi potpuno bez ikakvog empirijskog ili bilo kakvog drugog osnova da ova vlast neće predati vlast mirno", kaže i dodaje da bi se time time pokazalo da su mirne predaje vlasti zaista moguće u Srbiji, čime bi se suprotstavilo široko rasprostranjenom, iako neutemeljenom, uverenju.

Takav ishod ne bi samo umirio javnost, već bi pružio i priliku da se posmatra kako bi fragmentirana opozicija, često opisivana kao "rogovi u vreći", uspela da se konstituiše i vlada lokalno. To bi, zaključio je Vuletić, moglo ponuditi ključne uvide u njihove stvarne sposobnosti i unutrašnju koheziju, koje su trenutno nepoznate široj javnosti. 

Kompletan razgovor sa našim sagovornicima pogledajte u emsiji iznad teksta