Delimična integracija u EU pod znakom pitanja: Brisel skeptičan prema "polovičnom članstvu" Zapadnog Balkana
Komentari26/03/2026
-17:11
Evropska komesarka za proširenje Marta Kos izjavila je da ulazak neke zemlje u Šengen ili zajedničko tržište EU zahteva podjednako teške reforme kao i one za članstvo u Evropskoj uniji. Na taj način ona je odgovorila na predlog predsednika Srbije Aleksandra Vučića i albanskog premijera Edija Rame o integraciji u jedinstveno tržište i Šengen, bez dobijanja političkih prava i prava veta punopravnih članica EU.
Objašnjavajući za Euronews Srbija šta bi tačno podrazumevalo ovakvo učešće, koje Vučić i Rama predlažu, direktor Instituta za evropske studije Slobodan Zečević kaže da je predlog dosta složeniji od onoga kako se on predstavlja. Ulazak u Šengen značio bi da građani ne bi imali problema na granicama, kao i da privreda ne bi imala problema.
"Međutim, u ovom predlogu čini mi se da oni idu dalje. Vučić i Rama, oni kažu kada bismo imali poslanike u EP, oni bi glasali kada se usvajaju zakoni iz oblasti privrede, odnosno, tržišta, ekologije, transporta itd. Imali bi, koliko ja shvatam, i svog predstavnika u Savetu ministara, znači svog ministra koji bi glasao kada se glasa kvalifikovanom većinom, ali ne bi imali pravo da odlučujemo tamo gde je potrebna jednoglasna odluka. To su pitanja zajedničke spoljne i bezbednosne politike, to su pitanja budžeta EU, donošenja budžeta, prijema novih članica, ni tu ne bismo imali pravo veta. Tako da je to jedna složena koncepcija. I onda je EU rekla stop, to nije nešto što nas interesuje. Nas interesuje da neko ko uđe apsolutno primeni zajedničku spoljnu politiku EU, znači da uvede sankcije Rusiji, nas interesuje da bude potpuno uklopljen u sistem kad je reč o pravosuđu, kad je reč o medijskoj sferi...", objasnio je Zečević.
Brisel, kako kaže Zečević, želi jedno potpuno uklapanje i da na osnovu pojedinačnih zasluga, da na osnovu toga budete primljeni.
Euronews Srbija
"Znači zapravo da je jedan dobar deo članica skeptičan prema ovom polovičnom rešenju gde bismo imali određene prednosti, ali ne bismo morali u potpunosti da se upodobimo sa onim što traži od nas Evropska unija. Znači, to je jedna složena priča filozofije proširenja i videćemo po pitanju Crne Gore kako će to ići, da li će to biti klasičan put gde će Crna Gora ispuniti sve standarde, ući kao svaka druga država članica imati pravo veta ili će to biti neki prelazni period", rekao je Zečević.
Aleksandra Joksimović, predsednica Centra za spoljnu politiku, kaže za Euronews Srbija da je čitav proces proširenja došao do jedne velike raskrsnice.
"EU je napravila taj iskorak i odredila proširenje kao strateški cilj u ovom mandatu. Šta je ubrzalo ove ideje? Ubrzala je ruska agresija u Ukrajini. Dakle, Ukrajina je s jedne strane pogurala proces, ali i sa druge strane u ovom trenutku ga koči, jer su članice Evropske unije neke ključne rekle da je to nemoguća misija, ali traže se modaliteti na koji način bi se ipak dokazalo da ono što je Evropska unija odredila kao svoj strateški cilj bude ispunjeno. U međuvremenu smo dobili i nove zemlje kandidate. Dakle, Island će o tome glasati na referendumu. U čemu je razlika - Island je visoko razvijena demokratija i oni su već integrisani u ovo o čemu govorimo u slobodno tržište, u zonu Šengen itd. Znači, Island je nešto što je vrlo jednostavno za Evropsku uniju, ako tako mogu da kažem. Ali, sa druge strane, ostaje pitanje Zapadnog Balkana koji se već jako dugo nalazi na ovom putu. Mi znamo da u ovom trenutku postoje dve zemlje koje idu brzom trakom, ako tako mogu da kažem. S jedne strane je Crna Gora koja je zapravo nadomak da ispuni kriterijume i imate Albaniju", rekla je Joksimović.
Povezane vesti
Smatra da predlog koji je predstavljen nije potekao "direktno samo od nas", već da je signal stigao od nekih značajnih zemalja u samoj EU da bi taj model možda omogućio zemljama članicama da proširenje bude prihvatljivije.
"Zašto je veto bitan? Pa zato što je upravo Mađarska u proteklom periodu veliki broj puta zaustavljala određene predloge, čime je Evropska unija dobila epitete da je spora, da je neefikasna, da nije u stanju da odluči o nekim bitnim pitanjima itd. Znači, to je jedan od pokušaja da se odobrovolje zemlje članice o tome. Marta Kos govori o tome da je nemoguće izdvojiti ove dve teme jer one predstavljaju suštinu čitavih pregovora i ko ispuni kriterijume za ove dve teme, on je uglavnom ispunio i sve ostale kriterijume, ali moramo imati u vidu da je proces proširenja nešto što se konstantno kreće, što konstantno doživljava određene modifikacije i u trenutku kada se napravi nekakav konsenzus oko novog modela, sa njim će se ići dalje u primenu. Prema tome, ja bih rekla da bez obzira na protivljenje Marte Kos, ne samo ovaj model, nego verovatno i neki drugi se nalaze na dnevnom redu o kojima se razgovara iza zatvorenih vrata. Da li će se naći rešenje, to ćemo videti u periodu koji je pred nama, ali ono što bih morala da podvučem je da ovakav model neće abolirati nijednu od zemalja od vladavine prava. Dakle, usaglašavanje u oblasti vladavine prava je ključno kao i naravno zajednička ispunjenost bezbednosne politike", rekla je ona.
Euronews Srbija
Ipak, iz jedne od najvažnijih zemalja EU - Nemačke - stižu oprečne izjave. Peter Bajer, nemački poslanik u Bundestagu, kaže da proces proširenja trenutno nije ni u prvih pet prioriteta EU, kao i među glavnim prioritetima nemačke vlade. Zečević kaže da proširenje jeste prioritet Evropske komisije, ali da je interesantno ono što se čuje iz Nemačke.
"Ovaj predlog u tom smislu možda Nemačkoj najviše odgovara, zato što je neraspoloženje prema proširenju u Nemačkoj prilično jako i u Francuskoj gde bi trebalo da se organizuje referendum. Francuzi bi trebalo o tome da se izjasne, a pri tome ne zna se kako bi se izjasnili i ne zna se ako budu izbori sledeće godine u Francuskoj, kakav će biti stav Marin le Pen po tom pitanju, da li je ona uopšte za bilo kakvo proširenje. Mada je u principu Francuska za proširenje, ali na Srbiju zato što ima posebne odnose sa Srbijom i Srbija je njen saveznik. Ali ovo je bio način da se prevaziđe taj problem, a ovo je neko međurešenje", rekao je on.
Joksimović kaže da su i prethodni krugovi proširenja pokazivali da postoje prelazni periodi i za određene teme, a ovaj aktuelni predlog nije jedini.
"Ima više nivoa predloga na koji način bi se mogao sledeći krug proširenja obaviti. Imate i predlog da se uđe u članstvo bez ispunjavanja kriterijuma, a da se onda sukcesivno ti kriterijumi ispunjavaju. Dakle, to je u ovom trenutku zaista jedna široka debata koja se, kažem vam, evidentno vodi iza zatvorenih vrata. Recimo, ova vest da je Nemačka protiv, moramo čitati između ostalog i da nije problem samo sa saglasnošću među državama članicama, nego i unutar država članica postoje unutrašnje političke dinamike koje stvaraju određene tenzije i daju različite predloge. Imajući u vidu da se pismo kojim su lideri Albanije i Srbije izneli ovakav predlog, odnosno saglasili se sa takvom idejom, plus izjave nekoliko poslanika, takođe, poreklom iz Nemačke, govori da ipak ova ideja u nekom svom začetku je u Nemačkoj i nastala", kaže Joksimović.
Aktuelni problemi pred građanima Srbije
Inače, upravo kada je reč o Šengenu i ulasku u tu zonu, građani Srbije nalaze se pred problemom u vidu uvođenja sistema EES. U posebnom fokusu su prevoznici, koji kažu da ukoliko do 10. aprila ne bude sistemskog rešenja, mnogi vozači neće moći da obavljaju svoj posao. Na pitanje da li u Briselu uopšte ima volje da se reši ovo pitanje, Joksimović kaže da je interesantno da je pravilo 90 dana u 180 dana važilo 20 godina i da je nejasno kako su vozači i do sada, pre uvođenja EES, mogli da voze i borave u EU preko ovog perioda.
Euronews Srbija
Povezane vesti
"Znam veliki broj turista koji su prekoračili ovo pravilo, pa su bili deportovani iz EU i bio im je zabranjen ulaz. Zašto i na koji način je došlo do toga da se o tome ne razmišlja na vreme, zaista ne znam. Potražnja za vozačima u Evropi, pa i globalno, je jako velika. Moguće je da je u međuvremenu broj vozača u Srbiji značajno opao, zato što su naprosto otišli da rade za neke strane kompanije. Jer, kažem vam, danas nivo zarada u ovoj delatnosti je značajno porastao jer postoji veliki manjak ljudi koji transportuju kamione. Dakle, u ovom trenutku ovo zaista predstavlja jedan veliki problem i to predstavlja problem za obe strane. Vi znate da je postojao čak i jedan štrajk koji je blokirao saobraćaj na neko vreme, ali mi se čini da nije doneo dovoljno dobrih rezultata. Istina je da avio prevoznici imaju drugačije pravila, letačko osoblje, da oni mogu ostajati i preko ovog ograničenja, ali evo za drumski saobraćaj je ovo postao i dalje nerešen problem", rekla je ona.
Kako je dodala, čini se da ako govorimo o letu, da će ovo biti jedan ozbiljan problem i za turiste.
"Ceo sistem je najavljen kao takav da je potrebno jednom da se registrujete, a posle toga će protok biti ubrzan, biće bez pečata. Međutim, ispostavilo se da zapravo koliko god ste se vi registrovali, vi svaki put jedan od parametara ponovo morate da date. Znači, da li je to biometrija, da li su otisci prstiju. Prema tome, usporenost prelaska granica je evidentna sa Evropskom unijom i čini se da će letnje gužve značajno zakomplikovati ovaj način funkcionisanja na granicama", rekla je ona.
Povezane vesti
Zečević dodaje i da je ovaj sistem "potpuno nepravedan".
"Ne možete tretirati građane Srbije, čije je zemlja u procesu pristupanja Evropskoj uniji sa građanima Kanade i SAD. Mi želimo da uđemo u sistem i želimo da budemo deo tog tržišta. To je ometanje slobodnog protoka robe kad je reč o kamiondžijama, a kad je reč o našim građanima, takođe ometanje slobodnog protoka ljudi", rekao je on.
Kompletno gostovanje pogledajte u video prilogu na početku teksta.
Komentari (0)