Kako su blokade uticale na politiku i šta je tzv. studentska lista? Grbić i Antić u emisiji "Direktno sa Minjom Miletić"

Par sati uoči izborne tišine za lokalne izbore u deset opština, Čedomir Antić, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, i Filip Grbić, filozof i književnik u "Direktno sa Minjom Miletić" govorili su o tome da li studentski bunt u Srbiji predstavlja autentičnu energiju mladih ili je to politički usmeravan pokret, kako se od zahteva za promenom sistema stiglo do izlaska na izbore i traženja vanrednih parlamentarnih izbora, zašto tzv. studentska lista i dalje nema jasno lice, identitet i strategiju, ali i kako su mediji, univerzitet i deo društvene elite uticali na produbljivanje političkih i društvenih podela.

U središtu razgovora bilo je pitanje da li protestna energija može da preraste u održivu političku alternativu bez jasnog programa, poznatih ljudi i prepoznatljive ideološke osnove, kao i da li su studentske blokade i politički aktivizam otvorili više dilema nego odgovora o stanju društva, institucija i javne scene u Srbiji.

Antić je istakao da je problem u tome što se pod parolom promene sistema ušlo u politički proces bez jasnih i ostvarivih ciljeva, uz duboku polarizaciju društva i, kako tvrdi, podršku dela univerzitetske elite studentskom pokretu.

Grbić je naglasio da je protestna energija počivala na mobilizaciji emocija umesto na argumentima, da tzv. studentska lista nema jasan identitet i da je deo opozicionih i medijskih krugova doprineo njenoj mistifikaciji i političkom podizanju.

Od blokada do političkog projekta bez jasnog identiteta

Sagovornici su ocenili da je od početne poruke da se ne menja vlast, već sistem, tzv. studentski pokret ušao u političku zonu bez dovoljno jasnih ciljeva i bez prepoznatljive strukture koja bi građanima objasnila ko ga vodi i sa kakvim programom izlazi pred birače.

U tom kontekstu otvoreno je pitanje da li politička energija mladih može da opstane ako ostane na nivou pobune i otpora, bez ozbiljnog političkog profilisanja.

Antić upozorava da promena sistema bez minimuma saglasnosti o tome šta taj sistem treba da bude vodi u političku neizvesnost.

"Vlasti moraju da se menjaju, prosto u demokratiji dešava se nekada da vlast padne i bez izbora. Međutim, da počnete da menjate sistem, a jedino što imate od sporazuma međusobnog to je da ne želite da ljudi ginu i ne želite da se plašite mraka, kako kaže pesma, to onda vodi u propast. Jer sve te nedoumice koje postoje u našem društvu postoje i među mladim ljudima", rekao je Antić.

On dodaje da je veliki deo problema nastao zato što je politička energija mladih ostala bez jasnog sadržaja i uporišta.

"Bilo mi je žao što se jedan broj ljudi koji bi bili zainteresovani za politiku aktivirao na osnovu organizacije anarhista, na osnovu preporučene kuvarice zagrebačke, odnosno anarhističke kuvarice. Mislim da je to greška, ali nekako to vidim kao posledicu i modu novog vremena", rekao je Antić.

Euronews

Grbić ocenjuje da je dominantna crta protesta bila emocionalna, a ne racionalna mobilizacija.

"Dok su trajale ove blokade, imali smo tu jednu seansu vrištanja, u kojoj nisu učestvovale samo žene, nego žene i muškarci, i to nepunih godinu i po dana. Zašto kažem vrištanje? Pa zato što je vrisak jedna vrsta emocionalne i fiziološke, anksiozne reakcije koja zamenjuje logos. Dakle, tamo gde nema racija, gde nema uma, gde nema sposobnosti za argumentarnu raspravu, tamo rade žlezde", rekao je Grbić.

On dodaje da takva politika ne počiva na proceduri i programu, već na entuzijazmu i euforiji.

"Aktivistička politika, ta mladalačka, ona ide na entuzijazam i na euforiju. I to je jedna, kako bih rekao, antiinstitucionalna politika. Zato što je politika za odrasle procedura, kompromis, mukotrpan rad, formulacija programa, pronalaženje kandidata, borba za glasove birača i razgovor sa oponentima iz dana u dan. A aktivistička politika nudi mobilizaciju emocija", rekao je Grbić.

Govoreći o posledicama takvog pristupa, Grbić smatra da je najvidljiviji rezultat bilo dodatno produbljivanje društvenog rascepa.

"Uspeli su da naprave podelu u društvu bez presedana. Ja bar ne pamtim u svom svesnom životu, uključujući i 5. oktobar, da je emocionalni rascep između ljudi bio ovako dubok", rekao je Grbić.

Kritika načina izveštavanja pojedinih medija i istorija razgovora o nasilju u srpskim medijima

Jedan od važnih delova razgovora odnosio se na ulogu medija u oblikovanju slike o studentskom pokretu. Grbić je ocenio da su pojedini opozicioni mediji i javnost najpre mistifikovali studente, a zatim ih stalnim gostovanjima, prenosima i medijskom pažnjom dodatno politički demistifikovali.

U tom delu razgovora posebno je kritikovao medije iz sistema Junajted medije, navodeći da su Nova S i N1 praktično radili bez predaha u korist takve političke dinamike. Govoreći o tome kako su pojedini mediji tretirali studentske predstavnike, Grbić kaže da se od njih pravio gotovo mitski politički subjekt.

"Na neki način, treba biti zahvalan Olji Bećković, što je onako neumorno dovodila u 'Utisak nedelje' predstavnike studenata. Zašto? Pa zato što je, mislim, pre nego što je ona počela to da radi, postojala neka mistifikacija da studenti kao da tobože imaju neke ključeve kosmičke pravde, kao da su to neka mitska bića koja imaju neko tajno znanje. I onda, kako ih je ona privodila na informativne razgovore iz nedelje u nedelju, gledaoci su mogli prosto da vide prosečnost tih ljudi", rekao je Grbić.

Euronews

Kritikujući tvrdnje da opozicija nema dovoljno medijskog prostora, Grbić je posebno izdvojio televizije Nova S i N1.

"Zvuče mi čak i neukusno izjave pojedinih naših javnih intelektualaca i delatnika o tome da mi ovde imamo deficit demokratije ili autoritarnu vlast. U Srbiji radi ko šta hoće, na moju veliku žalost", rekao je on.

Govoreći o slobodnim medijima, Grbić je takođe izneo nešto drugačije mišljenje.

"A kada se kaže da nema dovoljno slobodnih medija, ja mislim suprotno. Ovde su Nova S i N1 doslovno paravojska. Apsolutno, to je bez predaha informativni ciklus od nula do 24 rade bez predaha", rekao je Grbić.

On je dodao da je problem i u tome što su ti mediji, po njegovoj oceni, prećutkivali pozive na nasilje dok su istovremeno naglašavali pojedinačne incidente kada su u pitanju aktivisti.

"Znamo koji mediji od svake sitnice, od komarca, prave magarca. I sad kažu kako je to nedemokratsko postupanje vlasti. A gde su bili ti mediji kada je posle Vidovdanskog skupa osoba, koja ipak ima i lice i prezime, rekla građanima: 'Imate zeleno svetlo'? Nakon čega je sunce zašlo tog dana i počeli su nasilni obračuni sa policijom. Šta je značilo to zeleno svetlo? To je bio poziv na nasilje. To je bio juriš na institucije", rekao je Grbić.

U istom segmentu razgovora Antić je, govoreći o političkoj kulturi i ranijim odnosima među akterima na javnoj sceni, ispričao anegdotu u kojoj je pomenuo i fizičko nasilje.

"Sećate li se one čuvene skrivene kamere kad su (Nenad) Čanak i (Tatjana) Vojtehovski napili pokojnog Vladana Batića i St. Protića? To je bilo neke 2002. ili 2003. godine, još je Đinđić bio živ. U jednom trenutku Čanak počne da ih podstiče da govore protiv Đinđića i odjednom njima nestane crvena linija. A onda on kaže: 'Zar nije Velja Ilić pretukao Đinđića tad i tad?' A ova dvojica pogledaju u zemlju i Batić kaže: 'Nije, nije, čuli bi, nije' Znači, to je duboka kultura", rekao je Antić.

Tu priču Antić je uveo kao ilustraciju, po njegovom mišljenju, dubljih obrazaca političke kulture i načina na koji se o nasilju i sukobima govorilo i ćutalo u javnosti.

Univerzitet, elite i politička budućnost tzv. studentske liste

U završnom delu razgovora sagovornici su se bavili ulogom univerziteta, profesora i šire elite u studentskim blokadama, kao i političkom budućnošću tzv. studentske liste. Antić je ocenio da je veliki problem to što deo akademske zajednice nije hteo otvoreno da raspravlja o blokadama, dok je Grbić ukazao da autonomija univerziteta ne može da znači pretvaranje fakulteta u političke štabove.

Antić tvrdi da je izostala otvorena rasprava unutar univerziteta i da je dobar deo akademske zajednice zauzeo licemeran položaj.

"Većina mojih kolega nije htela da razgovara o tom. Ja mislim da je u pitanju najveće moguće licemerje. Tokom 26 godina mi smo imali neku tranziciju. U toj tranziciji su neki ljudi prošli dobro, neki loše. Na Univerzitetu u Beogradu mi smo udvostručili broj zaposlenih tokom 20 godina, u vreme krize i u vreme kada je broj naših stanovnika, računajući Kosovo i Metohiju, za milion manji nego devedesetih godina. Prema tome, mi smo najveći dobitnici tranzicije", rekao je Antić.

On dodaje da su blokade dugo trajale bez ozbiljne rasprave o njihovim posledicama i smislu.

"Oni su osam meseci dozvolili sebi da ne razgovaraju o blokadi. To nije bio bojkot, da mi nismo bili tu studenti, nego je neko blokirao rad. Naše članstvo je učestvovalo u kampanji ne protiv vlasti Aleksandra Vučića, ne protiv Republike Srbije. To je sada jasno", rekao je Antić.

Euronews

Govoreći o političkoj ulozi fakulteta, Grbić poručuje da se time prekoračuje granica univerzitetske autonomije.

"Na Filozofskom fakultetu na svakom spratu imate učionicu koja funkcioniše kao de facto izborni štab studentske liste. Gde to ima u svetu? Dajte mi još jedan primer u svetu da je univerzitet postao politički činilac, da je ušao u političku borbu na način na koji se bore stranke. Autonomija univerziteta ne podrazumeva da vi napravite od fakulteta izborne štabove", rekao je Grbić.

On smatra i da se iza protesta nije nalazio potlačeni sloj društva, već privilegovani deo javnosti.

"Moja teza je da protesti više nisu način političke borbe podjarmljenog dela društva. Nego naprotiv, da je to kulturna praksa privilegovanog sloja društva. To je privilegovana klasa i to je sve u duhu ovog aktivističkog obrasca", rekao je Grbić.

Na kraju razgovora otvoreno je i pitanje može li tzv. studentska lista da preraste u ozbiljnu političku alternativu.

Sagovornici su zaključili da bez jasnih prioriteta, poznatih ljudi, programa i političke odgovornosti takav projekat teško može dugoročno da zadobije poverenje građana, naročito u društvu koje je već duboko podeljeno i opterećeno nepoverenjem.