Emisija "Teška priča": Koliko je poluznanje opasnije od apsolutnog neznanja i kako oblikuje narative?
Komentari
11/04/2026
-22:18
U najnovijoj epizodi emisije "Teška priča" trojica kolumnista Euronews Srbija – Ivan Radovanović, Muharem Bazdulj i Filip Rodić – razgovarali su o novinarstvu, kulturi pamćenja i opasnostima poluznanja u savremenom javnom diskursu. Povodom 11. aprila, dana kada je pre 27 godina ubijen novinar Slavko Ćuruvija, sagovornici su se osvrnuli na lične uspomene, značaj autentičnog sećanja i kako poluznanje koje je znatno opasnije od potpunog neznanja, oblikuje današnje medijske i društvene narative, posebno u kontekstu verskih praznika i istorijskih tema.
Radovanović, koji je lično radio sa Ćuruvijom, istakao je da se na ovaj dan pre svega priseća lepih trenutaka i Ćuruvijine hedonističke prirode.
"Sada je 27 godina prošlo. I nekako mi se svašta posložilo, to malo zavisi i od toga šta se u tom trenutku dešava i tako dalje. Posložilo mi se u onom smislu da se sada mnogo više sećam lepih stvari, što jeste da je danas dan kada je on zaista streljan ispred svoje zgrade, ali ja se setim onoga filma "Šta sve možeš u Denveru kad si mrtav". I tu imaš tu priču tih tipova koji su svašta prošli i kojima je životni san da odu negde na jedrilicu i da piju koktelčiće", kaže on i dodaje:
Euronews Srbija
"I onda ja kada dođe taj dan, ja zamišljam to da je preživeo, mislim da bi sada on i ti neki ljudi, ja se nadam da bi bio među njima, ali da bi bio negde, da bi pio koktelčiće. On je bio čovek hedonista. On je voleo lepe stvari", kaže Radovanović.
Bazdulj se nadovezao na temu ističući lični doživljaj.
"Ja čoveka nisam poznavao, nisam ga nikad video, ali za njega sam, naravno, znao. I tu ljudsku dimenziju sam upravo iz nekih razgovora s tobom i sa pomenutim Darkom mogao da posredno doživim, ali ono što je mene, recimo, iznenadilo i što možda govori isto o našoj kulturi ili kulturi pamćenja. Ja sebe, čini mi se, možda i neskromno, ne bih baš nazvao neupućenim. A ja do pre nekoliko godina, zapravo, među svim tim ljudima koji vole da ga slave, kao da se užasno retko spominje ona njegova knjiga još preratna o Vladi Dapčeviću, koja je meni bila otkriće", kaže on i dodaje:
Euronews Srbija
"Jedan crnogorski izdavač je odlučio da je reizda i tražili su da neko napiše pogovor, i iz nekog razloga sam im pao ja na pamet, i onda sam ja za to novo izdanje te njegove knjige napisao pogovor. I to je meni prvo bilo zanimljivo, da se novo izdanje te knjige pojavljuje u Crnoj Gori, a ne ovde. A druga stvar ta, zanimljivo je užasno i da je on prepoznao u samom Vladi Dapčeviću temu. Možda bi mnogi prepoznali temu, ali da je Vlado Dapčević, koji je bio užasan crnogorski ters, golootočki, koji je zadnji izašao iz Golog otoka, tamo ga opet uhapsili u Rumuniji, koji verovatno možda ne bi ni živ ostao da mu nije bilo one žene Belgijanke, da je on isto u Ćuruviji prepoznao nekog kome će tu svoju ispovest ispričati".
Povezane vesti
Nastavljajući razgovor ususret Vaskrsu, kolumnisti su analizirali pisanje pojedinih medija koji koriste analogije sa praznicima u vezi sa dnevnom politikom i greškom koja se tiče razlikovanja termina strašna i Strasna nedelja. Rodić upoređuje ovaj slučaj sa netačnim prevodima sa kojima se susretao kroz život.
Euronews Srbija
"Ja sam pre jedno 15 godina čitao kultnu knjigu francuske nove desnice, Gijom Faj, "Arheofuturizam" i prevod kod nas je bio katastrofa. Ludeo sam. Stvarno je bilo svakojakih gluposti, dok nisam došao do "Nova francuska desnica". I tu je bilo prevedeno to "Nouvelle droite" sa 'pravo'. I uzmem i ubacim to u taj stari Google Translate, koji je daleko od ovoga današnjeg. I Google Translate mi to prevede sa "Nova francuska desnica", prevede ispravno. Taj mozak koji je to radio.... samo sam zafrljačio knjigu i rekao pročitaću original. Ali ovo je to, u ovom danas to nisu ni Google Translate ni Wikipedija", rekao je Rodić.
Emisiju "Teška priča" u celosti pogledajte u video prilogu
Komentari (0)