Vujić opoziciji: Niko nikada nije tražio da se ponište zakoni doneti u januaru
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Srbija nikada nije bežala ni od reformi, ni od stalnog unapređenja, rekao je danas u Skupstini Srbije ministar pravde Nenad Vujić i ukazao da je i Venecijanska komisija konstatovala u svom aprilskom mišljenju da je Srbija napravila iskorak ka efikasnom pravosuđu, kao i da niko nikada nije tražio ono što su poslanici opozicije tvrdili, a to je da se ponište zakoni izmenjeni u januaru.
"To nikada nije tražila Venecijanska komisija, to su možda tražili određeni pojedinci, ali to nikad nije bilo niti u jednoj instituciji, ni evropskoj, ni Savetu Evrope", kazao je Vujić tokom rasprave o izmenama seta pravosudnih zakona koje su usklađene sa Venecijanskom komisijom.
Naglasio je da će sigurno biti i ubuduće reformskih koraka i reformskih zakona i dodao da je Srbija sama sada tražila mišljenje Venecijanske komisije, da je sama organizovala radnu grupu, javne rasprave i stručne konsultacije.
"Republika Srbija je čitavim ovim procesom pokazala da je posvećena reformi, ne samo zbog našeg puta ka Evropskoj uniji, nego zato što naši građani imaju pravo i to je naša ustavna obaveza, a to je da imaju jasan, efikasan i predvidiv pravni sistem", kazao je Vujić.
Poslanik Pokreta slobodnih građana Vladimir Pajić tvrdio je da je to što je set pravosudnih zakona ponovo pred poslanicama pokazatelj da su poslanici opozicije bili u pravu kada su govorili da će to naneti veliku štetu Srbiji i da, kako je rekao, spašavanje karijere jednog ministra, građane ne treba da košta milijardu i nešto evra.
Izneo je tvrdnju i da predstavnicima vlasti suštinski smeta Evropska unija i da na evropskom putu ide "dva koraka unapred, tri koraka unazad".
Narodni poslanik poslaničke grupe "Aleksandar Vučić - Srbija ne sme da stane" Aleksandar Mirković upitao je o kakvom to evropskom putu i evropskim vrednostima govori Pajić koji je predstavnik one politika koja poziva na krvoproliće.
Povezane vesti
"U kojoj to evropskoj zemlji možete da pozovete na ubijanje, krvoproliće, zauzimanje institucija, pozovete na terorističke akte. Koje to evropske vrednosti propisuju da ženu, koja se ne slaže sa vašim političkim delovanjem, prebije sekretar vašeg pokreta, a da za to ne odgovara niti da snosi političku odgovornost o kojoj vi govorite?", rekao je Mirković.
Upitao je i koje su to vrednosti uopšte, ne samo evropske, koje podrazumevaju borbu protiv prava na veroispovest.
"U kojoj to zemlji politički lider, predsednik jedne stranke, može otvoreno da kaže: 'Mi se borimo protiv crkve'? Protiv Srpske pravoslavne crkve se borite vi i vama slični, a za nas će uvek Kosovo i Metohija biti deo Srbije, a Srpska pravoslavna crkva jedan od stubova naše Srbije", kazao je Mirković odgovarajući Pajiću.
Poslanica poslaničke grupe "Aleksandar Vučić - Srbija ne sme da stane" Aleksandra Tomić, govoreći o izmenama seta pravosudnih zakona koje su usklađene sa Venecijanskom komisijom, kazala je da nisu postojali nikakvi pritisci i dodala da kada se priča o evropskom putu, ne postoje bilo kakve evropske institucije koje na nešto primoravaju.
"To moraju građani da shvate, a taj pokušaj opozicionih stranaka da kreiraju neku novu realnost u kojoj će pokazati da postoji neka batina ovde i Srbiji i Aleksandru Vučiću i SNS-u, jednostavno ne postoji", kazala je.
Poslanik poslaničke grupe "Aleksandar Vučić - Srbija ne sme da stane" Ivan Rajičić govorio je o zakonskim rešenjima iz oblasti medicine ističući da će u danu za glasanje sa zadovoljstvom glasati za predložene zakone.
"Predlog zakona o presađivanju ljudskih organa u svojoj suštini ima plemeniti cilj. Presađivanje organa bude neophodno i zato su nam potrebni donori", rekao je Rajičić.
Povezane vesti
Kako je dodao, plemeniti cilj tog predloga zakona se oličava u tri komponente - društvena odgovornost, poštovanje volje svakog pojedinca, kao i potreba da se donese kvalitetan, ispravan i pravedan zakon za sve građane koji će biti u stanju potrebe.
Rajičić je istakao da je potrebna promocija donorstva, kako bi uspeli da broj potencijalnih donora sa sadašnjih 6,2 na milion stanovnika se poveća na nivo razvijenih zemalja kao što je na primer Španija koja ima 90 donora na milion stanovnika.
Naveo je da su u prvoj polovini godine u Srbiji urađene 73 transplantacije, što i u odnosu na prošlu godinu pokazuje porast, a do kraja godine očekuje se da bude urađeno više od 180 transplantacija.
"To će biti značajno povećanje u odnosu na prošlu i pretprošlu godinu", rekao je Rajičić.
Kada je reč o Zakonu o pomoći mladim ljudima za sticanje svoje prve nekretnine, Rajičić je kazao je inicijalna vrednost predlogom zakona bila 400 miliona evra, da je dodato 200, a da se sada dodaje još 300 miliona.
"Ukupna vrednost dolazi do 900 miliona evra pomoći mladima", ukazao je Rajičić.
Komentari (0)