Šta stoji iza procesa "Račak 2": Novi talas optužbi za ratne zločine i ponovno pokretanje slučaja
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Otvaranje slučaja "Račak 2" i nova hapšenja Srba dodatno su uznemirili srpsku zajednicu na Kosovu i Metohiji. Petorici Srba koji su uhapšeni na Kosovu i Metohiji pod optužbama za navodne ratne zločine u selu Račak 1999. godine, određen je pritvor u trajanju od mesec dana. Sagovornici Euronews Srbija ističu da je reč o višenamenskoj akciji, ali napominju i da nije slučajno zašto je do hapšenja došlo baš sada.
Karijerni diplomata Zoran Milivojević kaže da je ovo prvo nastavak politike koju sprovodi Aljbin Kurti, čak i u tehničkom mandatu, da preko represije ostvari neke svoje strateške ciljeve i da pritiskom na srpski narod i državu promeni faktičko stanje i možda realizuje ciljeve koji podrazumevaju nametanje priznanja Kosova.
"To je smisao ove akcije i da preko straha prema srpskom narodu natera srpski narod da prihvati tzv. realnost, odnosno da prihvati vlasti Prištine i vlasti tzv. Kosova. To je prvi cilj. Drugo, treba podsetiti da je Račak bio osnov za NATO intervenciju sa pozivom da su srpske vlasti praktično počinile zločin i od toga je izašla ta, kako bih rekao, humanitarna intervencija i sve to skupa. Ovo je pokušaj da se ta činjenica reafirmiše i da se na toj poziciji ponovo pokrene priča o Srbiji kao državi koja je izvršila ratni zločin ili zločin i da na taj način se ta tema ponovo stavi u fokus", rekao je on.
Euronews
Istoričar iz Gračanice Aleksandar Guždić kaže za Euronews Srbija da je Račak bio antiteroristička operacija.
"Račak jeste bio povod za intervenciju NATO 1999. godine. Ali Račak je ključna tačka oko koje političke elite kosovskih Albanaca su gradile svih ovih godina kosovsku državnost, institucije, između ostalog i na Račku, ali ne samo na Račku, već i na borbi OVK za slobodu i za kosovsku državnost, ali i na tom ekskluzivitetu albanske žrtve. To su neki ključni elementi oko kojih su političke elite kosovskih Albanaca, gradili kosovsku državnost", rekao je istoričar.
Novinar Miloš Garić kaže da je Kurti godinama najavljivao svoju istragu o navodnom genocidu nad Albancima od strane Srba, ali da je to "zasnovano na jednoj velikoj laži".
"Čitava priča o Račku je priča o tome kako su Albanci iskoristili jedan događaj gde su na neki način hteli i svesno da žrtvuju određen broj svojih sunarodnika, kao što su to radili u slučaju Adema Jašarija. To je velika šteta što se ne zna deo, ja mislim, one prave istine o zbivanjima 1998. godine, pre svega na prostoru Kosova i Metohije, i koliko je prostor bio okupiran na neki način od UČK bandi i tih kampova gde su bili odvođeni Srbi, gde su ljudi zverski mučeni, ubijani, gde su silovanja bila jeziva. I između ostalog, u blizini Račka, na putu ka Štimlju, je nekoliko dana pre nego što se i dogodila ta policijska operacija, presretnuto još jedno policijsko vozilo u to vreme i četiri policajca su ubijena, nekoliko ranjeno. Iza toga, mi 15. januara na 16. dolazimo do situacije da policija odlučuje da uđe u selo Račak, koje je bilo ništa drugo nego jedan vojni kamp UČK bandi, i u obračunu strada, naravno, jedan broj UČK bandita i terorista. Međutim, zbog okolnosti u kojima se tada nalazilo Kosovo, gde srpski organi vlasti nisu mogli tek tako lako da priđu, istražni sudija Danica Marinković obavila je uviđaj. Ona je ustanovila šta se tu desilo. Međutim, zbog toga što je ubrzo pala noć, morali su da se povuku organi istražni sa terena. To su iskoristile UČK grupe, vratili se nazad i onda napravili, uz pomoć Vilijama Vokera i njegove misije OEBS, koja je tu bila verifikaciona, koja je trebalo navodno da ustanovi šta se zapravo zbiva, oni su ustanovili ono što su hteli da ustanove, zbog čega su tamo i došli, kako bi optužili Srbe, kako bi optužili srpske vlasti da su tamo počinjeni zločini, a ne legitimna akcija srpske policije protiv terorista koji su mesecima unazad činili velika zverstva na tom prostoru", rekao je Garić.
Euronews
Povezane vesti
Kako je naveo, stvoren je jedan ambijent u kome je Vilijam Voker predstavio svetskoj javnosti da je to bio zločin nad civilnim stanovništvom.
"I mi danas, evo 27 godina kasnije smo u situaciji da se ta priča ponovo aktualizuje sa jednom, ja bih rekao, jasnom namerom. Pre svega da se u ovom trenutku relativizuju zločini UČK terorista, OVK terorista. Očekuje se 20. jula presuda za Hašima Tačija, Veselija i ostale, koji su već pet i po godina u pritvoru. Na jedan način pokušava se da se zadrži u svetskoj javnosti od strane Albanaca ta priča o čistoti njihove borbe, o žrtvi koju su dali, o tome da je to bio ni sa čim ničim izazvan nekakav obračun srpskih vlasti sa njima. Zapravo, bilo je sve suprotno. Oni su provocirali, oni su hteli sukob sa srpskim organima vlasti. Oni su na dve trećine prostora Kosova i Metohije u tom trenutku imali kontrolu i sprovodili jeziv teror tada, u tom periodu. I mi smo sada u situaciji da se taj narativ naglašava, ponovo podstiče, ne bi li se ostvario interes za te ekstremne albanske ciljeve koje predvodi u ovom trenutku Aljbin Kurti i da se na neki način minimizira ta šteta koju u Hagu, u ovom trenutku, suđenje Hašimu Tačiju i ostalim vođama OVK može da nanese toj epopeji, kako oni to žele da predstave", rekao je Garić.
Kako je istakao Milivojević, ono što je razlog pokretanja ovoga, to je politički kontekst. Od Račka je sve počelo i tu su se, kako dodaje, složili interes zapadnih nekih sila i OVK, odnosno albanskog faktora. Pronađen je razlog za intervenciju koja je i danas i politički i pravno sporna i otvoreno je pitanje.
"To je pokušaj da preko te činjenice, kad je Zapad praktično bio na toj poziciji, da se stvar reaktivira, jer ne postoji druga tačka na osnovu koje može aktuelni režim dole ili, ili ako hoćete, albanske elite, velikoalbanske elite koje žele da realizuju kosovsku državnost, ne postoji tačka od koje moraju, mogu da pođu osim Račka, jer to je tačka od koje se pošlo. I tu je verifikovana srpska strana kao vinovnik zločina. I to je pokušaj da se to prosto ponovo reaktivira, jer oko toga je postojala saglasnost i dan-danas postoji saglasnost. Na to nasloni i da se onda realizuje ono što je gospodin Kurti najavio i na početku svog mandata, da će da formira komisiju, da će da pokrene tužbu prema Srbiji za ratni zločin, za genocid. Mora da se pođe od nečega gde može da se nađe neko uporište, a to je Račak. Nema drugog uporišta", rekao je Milivojević.
Euronews
I on kaže da treba imati u vidu vremenski kontekst u kome se sad to pitanje otvara, imajući u vidu da slede i presude.
"Potrebno je da albanska strana napravi neki balans i da ima temu u situaciji ako ovi budu osuđeni, da ima temu sa kojom će da nastupa. I drugo, ne odustaju od toga. I ja moram da kažem, imam, imam utisak da oni u tome imaju i neke sponzore. Znate, mi moramo da vratimo film oko tih tužbi za genocid, oko teme o genocidu, oko teme odgovornosti. Čujemo neke susede danas, naše neke druge susede koji nas vraćaju na tu priču, koji svoje politike baziraju na tome da je Srbija bila odgovorna za '90. godine. To je ista priča. Da, prema tome, i tu mi se čini da ima neke vrste, pod znacima navoda, da kažem, saradnje, ali da ima, uh, neke vrste moguće, moguće čak, ne samo inspiracije, nego i podrške.
Govoreći o reviziji istorije, Gudžić kaže da je ona potrebna političkim i intelektualnim elitama kosovskih Albanaca kako bi opravdali sve ono što se dešavalo devedesetih i dvehiljaditih godina.
Povezane vesti
"Njima je prerađena, reciklirana prošlost važna kako bi ostvarili u punom kapacitetu državnost, ali i opravdali sve ono što se dešavalo od 1999. do danas. Dakle, i kada govorimo o reviziji istorije, tu ne mislimo samo na Račak i na ono što se dešavalo devdesetih, već proces revizije istorije na Kosovu ide i mnogo dublje. I mi danas smo svedoci brojnih tekstova koji izlaze na Kosovu, a koji potpuno drugačije tumače prošlost ovog prostora", dodao je on.
Kompletnu temu pogledajte u video prilogu.
Komentari (0)