Dijalog u studiju Euronews Srbija: Da li je Priština nakon izbora bliža ili udaljenija od političke stabilnosti?
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Centralna izborna komisija tzv. Kosova okončala je prebrojavanje glasova posle parlamentarnih izbora. Savetnik potpredsednika Vlade Srbije Ibro Ibrahimović i ministar za nacionalnu politiku Ljubomir Đurić govorili su za Euronews Srbija o situaciji na Kosovu i Metohiji.
Ibrahimović je na samom početku govora istakao značaj dijaspore u političkim dešavanjima na Kosovu i Metohiji.
"Opet smo došli u situaciju da dijaspora daje ključnu podršku Aljbinu Kurtiju, koji je u odnosu na preliminarne rezultate došao do 53 poslanika, odnosno 47 i nešto odsto, čime je povećao kapacitet za formiranje skupštine i izbor njenog predsednika", rekao je Ibrahimović.
On je naveo da se iz izbora u izbore ponavlja nemogućnost izbora predsednika, jer nijedna partija, uključujući opoziciju, ne može da obezbedi dvotrećinsku većinu niti potrebnu podršku u trećem krugu za izbor predsednika.
Takođe je istakao rokove koji moraju da se ispoštuju, a koje, kako kaže, smatra interesantnim.
"Do 17. jula mora da se otvori konstitutivna sednica, odnosno sednica za konstituisanje parlamenta i izbor predsednika parlamenta. Siguran sam da će Kurti taktizirati i da će to uraditi što kasnije, i da će datum izbora zapravo zavisiti od toga da li je uspeo da obezbedi podršku dela opozicije", rekao je sagovornik.
Ističe da je drugi korak, za razliku od prethodnih izbora, taj da se prvo bira predsednik takozvanog Kosova. Time se, kako kaže, dolazi do "začaranog kruga“ o kojem se govori već mesecima.
Euronews Srbija
Povezane vesti
"Ulazimo u situaciju da nijedna strana, dakle ni Kurti, koji bi sa nevećinskim predstavnicima imao oko 63 narodna poslanika, plus Rašića, odnosno 64, sa druge strane, ukoliko bi se računala opozicija, ona bi, zajedno sa nevećinskim predstavnicima i Srpskom listom, imala oko 66 poslanika", naveo je Ibrahimović.
Tihi sukob EU i SAD
Kako kaže, to je nedovoljan broj da se izabere predsednik. Dovoljan je za formiranje i formatiranje skupštine i izbora predsednika skupštine, ali ne i za postizanje krajnjeg cilja, odnosno za ulazak u period u kojem bi se moglo razgovarati o ekonomiji, normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine, kao i o statusu srpske manjine i ostalog nevećinskog stanovništva.
"Ogroman je broj problema u realnom i svakodnevnom životu sa kojima se stanovništvo suočava i mislim da ova kriza, odnosno ovaj krug bez kraja, teško da će videti izlaz. Ono što se takođe dešava na Kosovu i Metohiji jeste u pozadini tihi sukob između Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država", kaže on.
Konstatovao je da se vidi pojačana aktivnost Evropske unije, pre svega Kaje Kallas i Pitera Sornsena. Naveo je da su Kosovu i Metohiji dodeljena sredstva iz Plana rasta u iznosu od preko 800 miliona dolara i da je to nešto što žele da nastave kao kontinuitet.
"Žele da dođu do razgovora o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine u retoričkom smislu, ali imajući u vidu šta se sve dešava na severu Kosova, imajući u vidu represiju, imajući u vidu preoblikovanje KBS-a u vojnu formaciju, imajući u vidu pravljenje namenske industrije i odvajanje 140 hekara za pravljenje fabrike municije niskog kalibra, nisam siguran da u budućnosti možemo očekivati da će doći do normalizacije odnosa", rekao je on.
Kako kaže, da bi došlo do normalizacije odnosa, mora doći do formiranja Zajednice srpskih opština.
"To je početak i kraj svega što se zove dijalog i normalizacija odnosa između Beograda i Prištine, što bi se, na kraju krajeva, reflektovalo na svakodnevni život stanovništva na Kosovu i Metohiji", podvukao je on.
Povezane vesti
Đurić: Kriza odgovara Kurtiju
Odgovarajući na pitanje kome odgovara institucionalna kriza na Kosovu i Metohiji, Đurić je rekao da kratkoročno najviše pogoduje samom Aljbinu Kurtiju.
Dakle, on je taj koji je na vlasti, tako da njemu ne smeta što ne može da bude zamenjen.
Kako kaže, ono što je druga stvar problematična za nas, jeste popularnost Kurtija.
"To je ono što predstavlja problem, ne samo iz očiglednog dela, već i iz dela da i opozicione stranke mogu primeniti isti model", rekao je on.
Euronews Srbija
Takođe je prokomentarisao broj građana i birača na Kosovu i Metohiji.
"Mi pričamo o tim izborima kao da su to zapravo izbori. Kada se sagleda šira slika, to se najbolje vidi na broju birača. Na Kosovu je prijavljeno oko 2.100.000 birača, od čega je oko 130.000 dijaspora, a po popisu iz 2023. na Kosovu živi oko 1.600.000 ljudi. Zato je govoriti o tim brojkama i o tome kako bi se to moglo urediti poprilično apsurdno", rekao je on.
Ceo razgovor pogledajte na Jutjub linku na početku teksta.
Komentari (0)