Vučić najavio ostavku, šta kaže zakon: Objašnjenje procedure, mogu li predsednički i parlamentarni izbori u istom danu?
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Iza nas je vreo politički vikend tokom kojeg su održana dva politički suprotstavljena skupa. U subotu je u Beogradu održan skup Srpske napredne stranke "Srbija jedna porodica", dok su studenti u blokadi u nedelju organizovali okupljanje u Kraljevu pod nazivom "Sve se vidi na Vidovdan".
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić na skupu u subotu još jednom je najavio svoju ostavku, a ustavni pravnik i predsedavajući Visokog saveta tužilaštva Miroslav Đorđević objasnio je za Euronews Srbija proceduru šta kada do te ostavke dođe.
Kako je rekao, ostavka predsednika republike je jedan od načina na koji, prema našem Ustavu i relevantnim zakonima, prestaje funkcija predsednika.
"Ona prestaje istog momenta, dakle, čim je podnese predsednik republike, njemu mandat prestaje. Tu postoji razlika između parlamenta kome kad prestane mandat on obavlja neodložne poslove do izbora novog parlamenta, saziva parlamenta, ili te legislature. Predsedniku prestaje funkcija odmah", naveo je Đorđević.
Predsednik ostavku podnosi predsedniku Narodne skupštine koji, po našem važećem normativnom okviru, preuzima nadležnost vršenja dužnosti predsednika republike do izbora novog predsednika republike.
"Taj njegov mandat i trajanje vršenja dužnosti predsednika republike je, za razliku od prethodnog Ustava iz 1990. godine, gde smo imali jedan problem i mogao je da traje neograničeno, zato smo imali situaciju takozvanog kvazi predsednika od 2002. do 2004. godine, ako se sećate, Nataša Mićić je sa pozicije predsednice parlamenta vršila funkciju predsednika republike. Po važećem rešenju i po važećem Ustavu to nije moguće. Dakle, tri meseca je najduži period koliko predsednik parlamenta može obavljati funkciju predsednika republike i za ta tri meseca moraju biti sprovedeni izbori za novog predsednika Republike Srbije", rekao je on.
Kako je precizirao Đorđević, najkraći rok za održavanje izbora od momenta podnošenja ostavke je 30 dana i oni treba da budu završeni do 60 dana od momenta podnošenja ostavke. Parlamentarni izbori funkcionišu nešto drugačije, dodaje.
Povezane vesti
"Mi imamo aktivnu legislaturu kojoj mandat ističe tamo negde 2028. godine, ako se ne varam, u martu, aprilu. Postavlja se pitanje, sada da kažem iz jednog političkog ugla, ukoliko se ide na istovremene parlamentarne i predsedničke izbore, kako to, po našim važećim propisima, izvesti. Prevremeno raspuštanje parlamenta može da svojom uredbom do njega dovede predsednik republike na obrazloženi predlog predsednika vlade. Šta to konkretno u ovoj situaciji znači? Ukoliko trenutni predsednik Srbije Aleksandar Vučić podnese ostavku, posle toga predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić neće moći tim svojim diskrecionim ovlašćenjem da raspusti skupštinu. U toj varijanti da predsednik podnese samo svoju ostavku, mi faktički, bar u prvom nekom trenutku, nećemo imati vanredne parlamentarne izbore", rekao je on.
Međutim, postoji jedna, kako kaže, zakonska i ustavna mogućnost koja je, dodaje, sasvim realna.
"To je da pre podnošenja ostavke predsednik republike zapravo dobije obrazloženi predlog predsednika vlade, što ga uslovljava, to jeste njegovo ovlašćenje, ali on ga ne može vršiti bez tog obrazloženog predloga, i da raspiše parlamentarne izbore pa onda podnese ostavku. Tu se rokovi između predsedničkih i parlamentarnih izbora pomalo razlikuju. Predsednički izbori se najranije održavaju 30. dana od prestanka mandata, parlamentarni 45. Međutim, kako predsednik može prvo, to jest može, mora, u tom scenariju prvo da podnese zahtev za raspuštanje Narodne skupštine i da izazove parlamentarne izbore, a tek onda da podnese ostavku, vrlo je moguće da se korišćenjem tog mehanizma može doći u situaciju da mi tamo na jesen istovremeno imamo i predsedničke i parlamentarne izbore, ukoliko, naravno, takva bude politička odluka", naveo je Đorđević.
Euronews Srbija
Kako je naveo Đorđević, podnošenje ostavke s jedne strane je izrazito lični čin, u ovim slučajevima predsednik nije obavezan to da uradi. Isto je i što se tiče raspuštanja parlamenta koji dovode do novih parlamentarnih izbora, to je diskreciona odluka.
"Tu se u javnosti često čini određena zabluda. Čini mi se da sam čuo u javnom diskursu: on mora ili on nema to pravo. On apsolutno ima to pravo, ali to pravo jeste uslovljeno prethodnim korakom da ima obrazloženi predlog predsednika vlade da do raspuštanja parlamenta dođe. Što znači da, ukoliko se oceni politički da je to neki kurs koji treba preuzeti, kojim treba ići, onda će se svakako iskoristiti ta ovlašćenja koja im pripadaju po Ustavu i po zakonu", kaže on.
Na pitanje da li postoje opcije za održavanje parlamentarnih izbora u slučaju da na primer ovih dana predsednik republike podnese ostavku, Đorđević kaže a to otvara nekoliko opcija.
"Može, naravno da može doći, ali neophodno je prvo da se izabere novi predsednik republike, pa da onda on u, da kažem, redovnoj proceduri vanrednog raspisivanja izbora pokrene i pitanje parlamentarnih izbora. Ali tu je moguća i jedna druga situacija. Uopšte nije isključeno da u tom scenariju dođe do situacije gde predsednica parlamenta, u momentu kada vrši funkciju predsednika države, dodeli mandat za formiranje vlade nekom drugom. Dakle, dok traje važeća legislatura da bi se promenila vlada, uopšte nije neophodno da dođe do izbora. To je isto, da kažemo, jedna politička mogućnost koja stoji na raspolaganju po našem važećem okviru. Pričam čisto institucionalno i na osnovu odredaba Ustava i zakona. Dakle, nekoliko je opcija trenutno praktično u igri. Predsednik Vučić je rekao da će ostavku podneti. On pre toga ima pravo da raspusti skupštinu, ukoliko za to ima obrazloženi predlog premijera Macuta", napomenuo je Đorđević.
Povezane vesti
Kako dodaje, ukoliko do toga ne dođe i on samo podnese ostavku, čekaće se da se završi čitav ciklus predsedničkih izbora, pa će ili vlada nastaviti da funkcioniše kao do sada ili će se onda vanredno raspisivati izbori.
"Postoji opcija da predsednica Narodne skupštine iskoristi svoju funkciju vršioca dužnosti predsednika republike i da mandat za formiranje neke nove vlade u okviru postojeće legislature, ili saziva Narodne skupštine, iskoristi da formira novu vladu sa novim predsednikom vlade. To je ono što nam zakon i Ustav ostavljaju kao nekakve mogućnosti, a politički akteri će, siguran sam, odlučiti se za neko od tih rešenja", naveo je on.
Euronews Srbija
Govoreći o tome koji scenario je realniji, novinar i kolumnista Euronews Srbija Filip Rodić kaže da je najrealnija opcija da predsednički i parlamentarni izbori budu održani istog dana jer je to i smisao podnošenja ostavke pre isteka mandata predsedniku.
Povezane vesti
"I ja sam sad, moram biti iskren, saznao koje su mogućnosti, koji su zakonski modaliteti, tako da, da pretpostavljam, najlogičniji mi je taj sled", rekao je Rodić.
I urednik portala Politika Vladimir Vuković kaže da mu je najlogičije da predsednički i parlamentarni izbori budu održani istog dana.
"Prosto mislim da Srpska napredna stranka i koalicioni partneri njeni nemaju nijedan razlog da od izbora u ovom trenutku beže. Prosto je situacija u društvu takva da im sve ide na ruku. Ne vidim nijedan razlog zbog čega ne bi tražili izbore na jedan od načina. Meni je najbliži ovaj da to bude istog dana", rekao je on.
Govoreći o skupovima održanim tokom vikenda, Rodić kaže da se oni mogu nazvati predpredizbornim skupovima.
"Jeste, ovo sa od strane vlasti i demonstracije sile i još jedan, još jedna prilika da se konsoliduju redovi vladajuće stranke i pristalica vladajuće stranke, pošto je dijapazon malo širi od samog SNS-a. A što se tiče ovog, to uvek imam problem svaki put kada se vidimo kako to nazvati, ovog kripto opozicionog kvazi blokaderskog ili kako već to opisati, to je jedan u nizu se u njihovih protesta, to se svaki čas održava. Prošle godine smo isto imali za Vidovdan mnogo veći i mnogo ozbiljniji protest od ovog. Kad kažem ozbiljniji, ne mislim samo zbog broja okupljenih, nego zbog poruka koje su tada poslate. I kad kažem poruke koje su tada poslate, opet ne mislim na one govore, pre svega na, na Mila Lompara. Tad je zaista bila atmosfera u tom duhu. Ono što je bila ozbiljna poruka tada je bilo ono zeleno svetlo i posle toga smo imali zaista nekoliko meseci ozbiljnih nereda, napetost, društvena podela koju smo imali u društvu pre toga i posle toga nije bila ista. Da, ovoga puta to se malo ispumpalo, malo je, čini mi se, i manji broj ljudi bio tamo. Poruke su bile blaže. Imali smo taj čudan momenat da se jedna narodna poslanica pojavila na bini", rekao je Rodić.
Govoreći o skupu u Kraljevu, Vuković kaže da je video "dosta negativne energije i insistiranje na podelama".
"Zapravo, za u vikendu i za nas imali smo dve energije: jednu većinsku Srbiju koja je bila u subotu prisutna u Beogradu, koja ne želi haos. E sada, ovo što smo juče imali prilike da vidimo u Kraljevu, ja nikada ne bih i tu vrstu energije ni podcenjivao ni na jedan način, ali je definitivno jasno, evidentno da tu nema ni plana ni programa, da se tu ne zna, što bi se reklo, ko pije, ko plaća", rekao je on.
Opširnije o ovoj temi pogledajte u video prilogu.
Komentari (0)