Sećanje koje ne jenjava: Kako žive prognani Srbi 31 godinu posle "Oluje"

Navršava se 31 godina od početka vojno-policijske operacije "Oluja". Tokom nje je iz svojih domova izbeglo i proteran veliki broj Srba iz Hrvatske, a brojni civili izgubili su živote ili se i danas vode kao nestali. Za hiljade porodica taj avgust nije samo istorijski datum, već trenutak koji je zauvek podelio život na ono što je bilo pre i ono što je usledilo posle. Ostali su napušteni pragovi, porodične fotografije, grobovi predaka i uspomene koje se prenose s generacije na generaciju.

Više od tri decenije kasnije mnogi i dalje traže odgovore: gde su nestali njihovi najbliži, da li je pravda zadovoljena i koliko je region spreman da o stradanju govori otvoreno i bez zaborava. Istovremeno se postavlja pitanje kako mlađim generacijama preneti istinu o događajima koji su obeležili kraj jednog života i početak dugog puta bez doma. Kakvo mesto sećanje taj događaj danas ima i može li ono biti temelj razumevanja, a ne novih podela?

Banstol - mesto gde sećanje živi

Jedno od najpoznatijih vikend-naselja na tromeđi Sremskih Karlovaca, Inđije i Iriga, Banstol, danas je dom velikom broju izbeglih. Ispred hrama Blage Marije, posvećenog žrtvama akcije "Oluja", jutros je dočekan mitropolit sremski Vasilije. Održana je sveta arhijerejska liturgija, a potom i molitveni pomen stradalima.

Svake godine ovde se okupljaju ljudi koji su tokom rata devedesetih izgubili članove porodice ili domove, ali i njihovi potomci, kako bi očuvali sećanje. Među njima je i Radovan Miljević, izbeglica iz Banije.

Radovan je došao sa područja Banije, iz opštine Petrinja, iz sela Luščani. "Jako lepo mesto, Fruška gora nas podseća na to mesto. Tako smo mi došli ovde, na Frušku goru", priča.

Njegovog dedu je ovo područje privuklo prvenstveno jer liči na Baniju. Krenuli su 4. avgusta. "Niko nije znao da će to biti put bez povratka. Niko nije ni verovao da ćemo mi da krenemo sa naših ognjišta".

Imao je 12 godina. Seća se detinjstva do tada. Posle 1995. godine "nije tu nekog detinjstva ni bilo".

"To je sve bilo razmišljanje kako preživeti, šta dalje. Da li ćemo se vraćati nazad ili se nećemo vraćati"

DRAGAN MILOVANOVIC / AFP / Profimedia

Kada su videli da povratka nema, krenuli su da ostvaruju život ovde - i uspeli su.

Sa sestrom, babom i dedom stigao je u Novi Sad, gde su završili škole, počeli da rade, skućili se i napravili kuću.

"Ostavili smo sve. Sve što su generacije sticale, unazad 5-6 generacija, to je sve ostalo iza nas. Došli smo ovde bez igde ičega. Krenuli smo od nule"

Vraćao se u rodni kraj više puta, sa porodicom i decom. "Nema tamo šta da se vidi, sve je razrušeno. Samo zgarište. Kad uđem u dvorište, neke uspomene se probude, ali vraćamo se ovde, gde smo krenuli taj novi život da stvaramo".

U hramu Blage Marije, kada zapali sveću, pomisli na celu familiju - mrtve i žive, i na sve koji su stradali u "Oluji".

"To je neko podsećanje. Zato i jeste ovaj hram napravljen, da imamo gde da zapalimo sveću za stradale ljude iz Krajine"

Mlađim generacijama poručuje: "Treba oprostiti, ali nikad zaboraviti. Treba sve da znaju kako smo proterani, zbog čega, gde smo došli. To ne sme da se zaboravi. Može da se oprosti, ali zaboraviti se ne sme"

Glas bivšeg zastupnika: Narod koji se snašao

Bivši predstavnik sabora Hrvatske Ratko Ličina je istakao da su udruženja progonjenih iz Krajine nedavno predložila Deklaraciju o istrebljenju Srba na područjima Hrvatske u 20. veku, obuhvatajući ne samo "Oluju" već i stradanja u Drugom svetskom ratu i promene stanovništva kolonizacijom. ž

"Sa ovim izgonom, faktički, Srbi su dovedeni maltene u istrebljenje na tom području", naglasio je Ličina. Takođe je pomenuo da su mnogi od najpoznatijih Srba, poput Tesle, Milankovića i Pupina, upravo Krajišnici, opovrgavajući predrasude.

Govoreći o periodu pre "Oluje", Ličina je objasnio da su Srbi u Krajini bili iscrpljeni. Podsetio je na uspešne odbrane teritorija u "prvom poluvremenu" rata, koje su prošle sa minimalnim žrtvama, nasuprot "traljavom" vođenju operacija JNA. Dolazak UNPROFOR-a i kasniji gubitak teritorija poput Miljevačkog platoa i Medačkog džepa, bez mogućnosti povratka, stvorili su osećaj bespomoćnosti.

"Vreme je prolazilo, i vreme svakako nije radilo za nas, i mislim da je to bio ključ, ključ cele priče", naveo je. Život u Krajini u to vreme, kako je ilustrovano u seriji "Tvrđava", bio je obeležen neimaštinom i prekidima u snabdevanju, poput struje.

Euronews Srbija

Istoričar Predrag Marković je iz istorijske perspektive razmatrao sudbinu Srba iz Krajine, implicirajući da, iako nisu masovno pobijeni, njihovo "nestajanje" sa tih prostora omogućava poređenje Tuđmanove politike sa Pavelićevom, pri čemu je Tuđman uspeo da "ukloni Srbe" kao "remetilački faktor" uz podršku Amerike. Marković je naglasio da je Amerika zaštitila hrvatske generale od optužbi u Hagu, jer bi sledeći korak bile optužbe protiv američkih savetnika. Iako broj od 2.000 žrtava "Oluje" ne deluje velik, on predstavlja 20 odsto od preostalih 10.000 ljudi na terenu.

"Ustaše bi bile delimično zadovoljne tim, tim procentom ubijenih", ističe. 

Posebno je tragično što su žrtve uglavnom bili starci i starice. Marković je istakao fundamentalnu razliku: zločine u "Oluji" počinila je zvanična hrvatska vojska i policija, za razliku od paravojnih formacija koje su činile zločine na srpskoj strani.

Paradoks je, kaže Marković, da Hrvati "slave dan kada su od trećine svoje zemlje napravili pustinju".

"To je demografska pustinja, uz spaljene kuće, gde ništa nije ostalo. Nijedna zemlja to nije uradila, da toliki deo svoje države uništi. Zato što im smetaju, što su im smetali Srbi", priča Marković.

On takođe osporava narativ da se vojska Srpske Krajine nije branila.

"Naprotiv, ona se veoma branila, uz značajne gubitke na hrvatskoj strani tog dana. Ipak, odnos snaga bio je skoro 10 prema 1, uz naprednu hrvatsku vojsku i srpsku vojsku sastavljenu uglavnom od starijih ljudi (prosek 43 godine), bez ozbiljne opreme i komunikacija koje su uništili Amerikanci", dodaje.

Duh Krajišnika u Srbiji

Euronews Srbija

Uprkos strašnoj tragediji, Marković i Ličina su istakli da su Krajišnici doneli "novu energiju" Srbiji.

"Svetliju stranu da smo dobili jednu od najvrednijih, za razliku od nekih drugih grupa", rekao je Marković.

Istakao je da su Srbi iz Krajine, koje hrvatska država nije mazila nikad, zapravo naučili da se "sami uzdaju u sebe".

Iako su došli "u papučama i na traktorima", mnogi su danas uspešni ljudi, koji su "podigli i Srbiju". Naveo je primere uglednih naučnika koji su kao deca došli iz "Oluje".

Tanjug/Komesarijat za izbeglice/ Dokumentaciono-informacioni centar Veritas

Za starije ljude, tragedija je strašna, jer su im životi izbrisani. Bez fotografija, albuma i predmeta, ne mogu da dokažu da su ikada živeli. "Nisu znali da zauvek napuštaju kuće", primetio je Marković, opisujući kako su uspomene ostale tamo.

Ipak, mlađe generacije su pronašle nove živote u Srbiji, udahnule joj novi život i, paradoksalno, kroz sopstveni bol i borbu, obogatile je. Sećanje ostaje ključno, ali i snaga da se gradi budućnost, čuvajući istinu o prošlosti, ali ne dozvoljavajući joj da parališe život.