Položeni venci na Terazijama povodom 85. godišnjice vešanja petorice rodoljuba

Polaganjem venaca kod Spomenika obešenim rodoljubima na Terazijama danas je obeležena 85. godišnjica od zločina nacističkih okupacionih vlasti koje su 17. avgusta 1941. godine na Terazijama obesile petoricu pripadnika pokreta otpora.

Nakon pomena, uz državne počasti, venac na spomenik je u ime Vlade Srbije položila ministarka za rad, boračka i socijalna pitanja Milica Durđević Stamenkovski.

Ona je u obraćanju istakla da su stradali rodoljubi Svetislav, Ratko, Jovan, Milorad, Velimir ubijeni dva puta i da su njihova tela na Terazijama obešena da bi se u srpskom narodu i među građanima prestonice ubila želja za slobodom i otporom.

"Ova petorica bili su iz različitih društvenih i socijalnih slojeva. Bili su različitih zanimanja, različitog zavičajnog porekla. Ali ono što je bilo za njih jedinstveno jeste njihova majka, a to je Srbija, koja ih je sa svakom kapi mleka zadojila željom da budu slobodni. I oni ništa drugo vrednije od slobode nisu ni videli, niti su verovali da postoji. Za slobodu su i živeli i umrli", rekla je Đurđević Stamenkovski.

Ona je istakla da je od njihovog stradanja prošlo mnogo decenija do otkrivanja spomenika 1983. godine, kao i da je prošlo još toliko do današnje ceremonije, kada je prilikom godišnjice prvi put održano opelo.

"Zato što verujemo da oni nisu bili sinovi ideologija. Oni su se protiv ideologije zla borili, njihova jedina ideologija bila je sloboda, vera da u svojoj zemlji treba da budemo svoji na svome. Ideologija zla koja je natkrila Srbiju, ideologija okupatorstva, ideologija rasnih razlika, diskriminacije, je ideologija koja je harala tada Evropom i koja je želela da sve slobodarske narode baci na kolena", rekla je Đurđević Stamenkovski.

Dodala je da, uprkos tome što je mnogo vremena prošlo, ta ideologija ni danas ne spava i naglasila potrebu za bratimljenjem i mirom.

"Mi treba da budemo ponosni na to što smo imali dva antifašistička pokreta. I da ne suprotstavljamo jedan drugom, i da ne merimo čiji je značaj bio veći u tim vremenima, jer su oba bila značajna. Nismo mi tu da sa ove vremenske distance tumačimo živote naših predaka, već da ih razumemo, da ih poštujemo i da vrednujemo ono što su nam oni ostavili", navela je Đurđević Stamenkovski.

Ona je za Tanjug rekla da je vreme da memorijali kao što je spomenik na Terazijama postanu mesta okupljanja tokom ekskurzija i đačkih poseta.

"Verujemo da će na taj način sa pravim, zdravim vrednostima odrastati generacije koje će čuvati svoju državu i koje će vrednovati ono što su im preci ostavili", rekla je Đurđević Stamenkovski.

Ona je navela da kod jednog dela ljudi koji su svedočili pojavi fašizma i nacizma postoji bojazan da se on ponovo ne povampiri.

"Ne samo kod nas, već u čitavoj Evropi, jer uvek postoje kraci te hobotnice zla. Ali Srbija se trudi da, svetkujući svoju antifašističku tradiciju, podvuče jasne linije i kaže da će biti bezbednosno jaka, ali i vojno neutralna, jer ne želi da učestvuje u ratovima koje niti je pokrenula, niti za koje je odgovorna. I zato iznad svega čuvamo mir, čuvamo stabilnost, čuvamo slobodu i čuvamo kulturu pamćenja kao značajni putokaz za vreme koje nam dolazi", istakla je Đuirđević Stamenkovski.

Vence kod Spomenika obešenim rodoljubima na Terazijama položile su i delegacije Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, kao i Ministarstva unutrašnjih poslova.

Počast rodoljubima odale su i delegacije Grada Beograda i gradskih opština, SUBNOR-a i drugih udruženja koja neguju tradiciju antifašističke borbe, kao i potomci.

Potpredsednik SUBNOR-a Srbije Bora Ercegovac rekao je da Narodnooslobodilački rat ima poseban značaj za tu organizaciju i da svake godine odaju počast rodoljubima obešenim na Terazijama.

"Kao što smo učinili pre par dana na Mišaru i kao što to svake godine činimo u Orašcu, na Kadinjači, Ceru, u Prijepolju i mnogim drugim mestima širom Srbije. To je najmanje što u znak zahvalnosti možemo učiniti za naše slavne pretke od Karađorđa pa do heroja sa Košara", naveo je Ercegovac.

On je upozorio da se ponovo javljaju pokušaji prekrajanja istorije, da se ponovo javlja fašizam u nekim novim oblicima, a da su se posebno ustremili na Narodnooslobodilački rat 1941-45. godine.

Dodao je da u SUBNOR-u Srbije i SUBNOR-u Beograda ima malo živih boraca NOR-a i da ih u glavnom gradu ima oko 250.

"Zato smo tu mi, njihovi potomci, poštovaoci njihovog lika i dela. I dalje ćemo, zajedno sa ostalim antifašistima, patriotama i rodoljubima, uz podršku i razumevanje koju dobijamo od vlasti, negovati kulturu sećanja na naše slavne pretke", istakao je Ercegovac.

Na današnji dan 1941. godine petorica rodoljuba optuženi su za pružanje otpora okupatoru i likvidirani u dvorištu zgrade nemačkog Gestapoa, a njihova beživotna tela ostavljena su da danima, u znak pretnje, vise na stubovima javne rasvete na beogradskim Terazijama.

Tada su streljani učenik Milorad Pokrajac, krojački radnik Jovan Janković, obućar Svetislav Milin, zemljoradnik iz okoline Sopota Velimir Jovanović i borac Kosmajskog partizanskog odreda, takođe zemljoradnik, Ratko Jević.

U njihovu slavu, Grad Beograd je na Terazijama 1983. godine podigao memorijal nazvan Spomenik obešenim rodoljubima, rad akademskog vajara Nikole Jankovića.