Rebalans budžeta za 2026. godinu i efekti na tekuće projekte: Ekonomista Mijušković o rezultatima plana

Skupština Srbije počela je novo vanredno zasedanje. Na dnevnom redu je 59 tačaka, a prva je predlog rebalansa budžeta za 2026. godinu. Poslanici su prihvatili da obave zajednički načelni pretres svih tačaka.

Ministar finansija Siniša Mali rekao je da postoje dva osnova za rebalans – nastavak investicija i podrška građanima, uz napomenu da su prihodi države veći od očekivanih.

"Briga o građanima kao suština i kao najvažnija stvar naše politike, našeg ekonomskog programa i dalji nastavak ubrzanog ekonomskog rasta i razvoja su dva stuba rebalansa budžeta koji je ovde pred vama danas. Uz taj rebalans ide i poseban zakon, zakon koji se odnosi na isplatu jednokratne pomoći onima za koje smatramo da su najugroženiji ovom krizom", rekao je Mali.

Rebalans predviđa dodatnih 30 milijardi dinara za zdravstvo (lečenje retkih bolesti, inovativni lekovi, Tiršova 2), oko 39 milijardi više za Ministarstvo odbrane, kao i značajnija sredstva za hidroelektranu Đerdap 3 i uređenje vodotokova. Troškovi za nacionalni fudbalski stadion prepolovljeni su, dok su izdvajanja za projekat Expo 2027 revidirana.

Predlog predviđa prihode od oko 2.500 milijardi dinara i rashode od skoro 3.000 milijardi. Privredni rast projektovan je na 3,3 odsto BDP-a, a inflacija na 3,4 odsto.

O detaljima rebalansa i ekonomskim aspektima za Euronews Srbija govori i docent na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Veljko Mijušković.

Mijušković: Logično revidirati projekte

Mijušković objašnjava da su izmene omogućene boljim ostvarenjem prihoda i povoljnijim makroekonomskim pokazateljima.

"S jedne strane nešto su bolje ostvareni prihodi u budžetskom smislu, a s druge strane nešto povoljnija situacija vezana za makroekonomske pokazatelje", rekao je i dodao:

"Predviđeno je negde oko 600 miliona, sad je to povećano, znači došli smo na cifru od gotovo milijardu eura pomoći".

Kada je reč o Expo-u i stadionu, kaže da je logično revidirati projekte koji nisu direktno vezani za završetak ključne infrastrukture do kraja godine.

Kao moguću zamerku Mijušković navodi usmeravanje dela sredstava u jednokratnu potrošnju umesto u investicije.

"Ono što se može komentarisati kao zamerka jeste ka čemu su sredstva usmerena, znači da li je to za jednokratnu potrošnju, koja će kao impuls svakako deo sredstava sliti nazad u budžet, u smislu da ćemo imati povećanu potrošnju u određenom momentu kada sredstva budu isplaćena u septembru mesecu, a s druge strane, znači imaćemo, ajde tako da kažemo, nešto što je kratkoročno, to nije plasman sredstava u investicije, već u potrošnju, tako da to može da bude određena vrsta zamerke", rekao je.

Govoreći o mogućim izborima u oktobru i roku za usvajanje budžeta za 2027. (do 20. decembra), ističe da postoje mehanizmi privremenog finansiranja.

"Možemo reći da je rok relativno kratak. Postoje odgovarajući mehanizmi. Oni podrazumevaju neku vrstu privremenog finansiranja do tri meseca i ako ne dođe do formiranja vlade, može se produžiti rok za još tri meseca", naveo je.

Nova minimalna cena rada

Minimalna cena rada za narednu godinu povećana je za 9,2 odsto i iznosiće oko 70.470 dinara (oko 600 evra).

"Ona ima i svoju prihodnu i rashodnu komponentu. Biće povećana masa zarada, ali će biti povećani i prihodi. Ovo je bio presek mera i interesa poslodavaca s jedne strane, sindikata s druge strane i države s treće strane, napravljeno je najbolje izbalansirano rešenje", naveo je.

Vanredna sednica sazvana je na zahtev predsednice parlamenta Ane Brnabić i 109 narodnih poslanika. Na dnevnom redu su i zakoni o pravosudnoj akademiji, upisu nepokretnosti i izmene zakona o korupciji.