Pitanje otvaranja mosta na Ibru ponovo u centru pažnje: Srbi protiv, Albanci za, KFOR i EU nedorečeni
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Otvaranje glavnog mosta na Ibru, koji razdvaja severni i južni deo Kosovske Mitrovice, ponovo je u centru pažnje javnosti na Kosovu i Metohiji. Nakon objave KFOR-a da će bezbednost na mostu obezbeđivati zajedno sa Kosovskom policijom i najave u Prištini da će most uskoro biti otvoren za automobilski saobraćaj, usledile su brojne reakcije: Srbi su protiv, Albanci za otvaranje mosta, dok su KFOR i Evropska unija nedorečeni.
Glavni ibarski most postao je most razdvajanja severnog i južnog dela Kosovske Mitrovice odmah nakon oružanog sukoba na Kosovu i Metohiji, kada je i zatvoren za saobraćaj
"1999. godine, kada su se Srbi uglavnom iseljavali sa Kosova ili se pomerali u seoske sredine, jedan broj ljudi u Severnoj Mitrovici odlučio je da stane na most i da to tu zaustavi. Kasnije je i KFOR taj most praktično blokirao i omogućio Srbima da ostanu u severnom delu Mitrovice, koji je u suštini u to vreme bio jedina urbana sredina gde su ostali Srbi", rekao je Aleksandar Rapajić iz NVO "Centar za zastupanje demokratske kulture"
Protesti, sukobi, desetine ubijenih i ranjenih ljudi bili su česta slika na tom mostu, iako su na njemu bili pripadnici KFOR-a.
"Most između severnog i južnog dela Kosovske Mitrovice pamti blizu 1.000 etnički motivisanih napada, i to svih, tako što je neko sa albanskog, južnog dela grada pokušavao da prodre u severni deo grada. Tu smo imali i mrtve ljude, ubijenu Janu Tučev, Borislava Spasojevića i mnoge druge. Ljudi su na tom mostu ostavljali i oči i delove tela, braneći pravo na život", rekao je Igor Simić iz Srpske liste.
Na mostu su postavljane barikade, betonske ograde, a lokalni zvaničnici su na njemu napravili i Park mira 2014. godine, koji je uklonjen 2017. Tada je trebalo da most bude otvoren i za vozila, ali se od toga ipak odustalo.
"Prva asocijacija svakom građaninu Severa Kosova i Metohije jeste opasnost, pretnja po njihovu egzistenciju, po njihovu bezbednost. I samim tim, otvaranje tog mosta budi jedna negativna, loša, traumatična sećanja kod Srba i, naravno, da su Srbi nezadovoljni, da ne prihvataju otvaranje tog mosta", rekao je istoričar Miloš Damnjanović.
Povezane vesti
I 2024. godine, kada su prištinski zvaničnici samostalno odlučili da im je, pored već četiri postojeća funkcionalna mosta, potreban i ovaj glavni, do toga nije došlo. Tome se tada usprotivila Evropska unija.
"Evropska unija je jedna velika birokratska mašina i oni, u suštini, traže bilo kakav pozitivan događaj da bi onda to predstavili kao svoj uspeh. Oni sada, u ovoj situaciji kada ne mogu da zaustave ništa što Priština radi, gledaju da naprave neki uspeh koji će posle u svojim izveštajima predstaviti kao veliki uspeh, kao smirivanje situacije, kao potez napred", kaže Rapajić.
Da bi otvaranje glavnog ibarskog mosta u stvari bio potez unazad, smatraju zvaničnici u Beogradu, kao i Srpska lista. Za većinu Srba to bi pogoršalo bezbednost, ali ne samo to.
profimedia
"To je u pitanju politički čin, i to politički čin jednog trijumfalizma i jednog obesenog demonstriranja moći, superiornosti, pobedništva nad srpskom stranom. Nekada je u pitanju samo most, nego kad su u pitanju bilo koje druge relevantne stvari vezane za značaj, za bezbednost, za opstanak Srba na ovim prostorima, srpski građani nisu se ni pitali, niti se pitaju o otvaranju mosta, odnosno o tranziciji sa KFOR-a na Kosovsku policiju", rekao je Damnjanović.
A od saopštenja KFOR-a da će zajedno sa tzv. kosovskom policijom obezbeđivati most, krenula je najnovija priča o otvaranju mosta.
Miodrag Marinković upozorava da bi povlačenje KFOR-a sa mosta imalo ozbiljne posledice:
"To bi značilo da međunarodna zajednica prihvata način na koji Kurti radi na severu, a to su jednostrani potezi. On je, u stvari, na taj način pokušao da od međunarodne zajednice dobije dozvolu za potpuno urušavanje Briselskog sporazuma i Briselskog procesa.“
Povezane vesti
Otvaranje glavnog ibarskog mosta je u isključivoj nadležnosti Evropske unije, koja je samo u postizanju Briselskog sporazuma o slobodi kretanja između Beograda i Prištine imala aktivnu, a ne medijatorsku ulogu.
Na osnovu tog sporazuma, da bi do otvaranja došlo, morale bi da se slože obe strane, ali i da dođe do razgraničenja između opština Severne i Južne Mitrovice. Za sada nema ni obostrane saglasnosti, niti dogovora.
Komentari (0)