Glasovi iz Srpske ponovo u fokusu: Koliko biračko telo preko Drine zaista utiče na izbore u Srbiji?

Uloga glasača iz Republike Srpske u izborima u Srbiji ponovo je u fokusu političkih i medijskih rasprava pred predstojeće izbore.

Pitanje birača iz Bosne i Hercegovine bila je jedna od najspornijih tačaka parlamentarnih i lokalnih izbora održanih u Srbiji 2023. godine.

Opozicija je, uz podršku posmatračke misije "Crta", tvrdila da je organizovano dovedeno oko 40.000 birača koji su nezakonito glasali na lokalnim izborima. Te optužbe demantovao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, navodeći da iz Srpske nije došlo ni 6.000 glasova.

Zvanični podaci o ukupnom broju državljana Srbije u Republici Srpskoj koji imaju biračko pravo ne postoje, osim evidencije o onima koji glasaju u diplomatsko-konzularnim predstavništvima u Bosne i Hercegovine, gde je registrovano oko 6.000 birača.

Koliki je stvarni uticaj glasova iz Srpske?

Nakon najave da predstavnici Studentske liste kreću u aktivnu kampanju preko Drine, postavilo se pitanje kakav efekat takve aktivnosti mogu imati i koliko su ti glasovi zaista presudni za konačni ishod izbora.

Žarko Marković iz "Glasa Srpske" smatra da je uticaj birača iz Republike Srpske na republičkom nivou preuveličan u javnosti.

"Na tom najvišem nivou izbora, recimo za parlament Srbije ili predsednika Srbije, ti glasovi ne mogu mnogo da utiču, a predstavlja se kao da odavde otprilike najmanje 2,5 miliona ljudi glasa, pa onda kao mi odavde utičemo na to kakvi će biti rezultati u Srbiji, što je, po meni, bespredmetno uopšte govoriti", ocenjuje Marković.

On naglašava i da biračko telo sa one strane Drine nije homogeno niti opredeljeno samo za jednu opciju, mada naglašava da reakcije na pojedine opozicione pokrete mogu biti podeljene.

"Ako bi se svrstavali ovi birači koji imaju pravo glasa u Srbiji na jednu ili drugu stranu, mislim da ta Studentska lista ima na neki način više negativan predznak kada je u pitanju raspoloženje sa ove strane Drine nego što ima trenutno druga strana političkog spektra u Srbiji, ali sve to ništa ne mora da znači", ističe Marković.

Biračko pravo i optužbe za licemerje

Predstavnici Studentske liste, sa druge strane, ističu da žele da dopru do svih građana koji po zakonu imaju pravo glasa, skrećući pažnju na ranije uočene nepravilnosti.

Srđan Simić iz Centra za društvenu stabilnost, kandidat na listi "Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija" podseća na ranije stavove pojedinih opozicionih političara o narodu u Srpskoj i njenom nastanku.

Euronews Srbija

"S druge strane, ste mogli da čujete da je naš narod sa one strane Drine genocidan i da je Republika Srpska nastala na genocidu. Niko se nije oglasio o smrti generala Mladića, koji je zaslužan zašto danas imamo tu Republiku Srpsku, a sada idu kod tih birača i traže podršku, što je potpuno jedno političko licemerje", istakao je Simić.

Reagujući na ove navode, Nemanja Todorović, potpredsednik Gradskog odbora Pokreta slobodnih građana objašnjava zašto vlast i opozicija imaju različite pristupe biračima u dijaspori i regionu.

"Zašto idu tamo? Zato što vlast čini sve da te ljude pridobije za sebe. Studentska lista čini suprotno. Znači, dobrodošli su glasači iz Republike Srpske, ali dobrodošli su i glasači iz Beča, Salcburga, Madrida, Pariza", navodi Todorović.

Euronews Srbija

Zakonski okvir za glasanje u inostranstvu

U skladu sa zakonodavstvom Republike Srbije, svaki punoletni državljanin ima pravo učešća na parlamentarnim izborima, bez obzira na mesto prebivališta.

Državljani Srbije koji na dan glasanja borave u inostranstvu, uključujući i Bosnu i Hercegovinu, svoje biračko pravo mogu ostvariti u diplomatsko-konzularnim predstavništvima. Uslov je da se u navedenom roku, najkasnije do 3. oktobra, prijave za glasanje preko nadležnog konzulat ili ambasade.