Od Dika Martija do presude: Kako je osnovan sud u Hagu i zašto Priština suzavcem ruši Tačijevu kaznu?
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Privremene institucije u Prištini usvojile su zakon o Specijalizovanim većima i Specijalizovanom tužilaštvu u avgustu 2015. godine, a Specijalizovana veća i Specijalizovano tužilaštvo osnovani su u skladu sa ovim zakonom, međunarodnim sporazumom koji je ratifikovala skupština privremenih institucija i ustavnim amandmanom. Prema tim aktima, Specijalizovana veća i Specijalizovano tužilaštvo imaju nadležnost nad zločinima protiv čovečnosti, ratnim zločinima i drugim krivičnim delima, a sve u vezi sa navodima iz Izveštaja Parlamentarne skupštine Saveta Evrope od 7. januara 2011. godine o nečovečnom postupanju i nelegalnoj trgovini ljudskim organima na KiM i na severu Albanije.
U Izveštaju je tadašnji specijalni izvestilac Saveta Evrope Dik Marti optužio vođe tzv. OVK za umešanost u trgovinu ljudskim organima. Nakon ovog izveštaja, u septembru 2011. godine, Evropska unija je odlučila da osnuje Specijalni istražni tim (SITF) za sprovođenje nezavisne krivične istrage o navodima u Izveštaju, kao i o eventualnim drugim krivičnim delima povezanim sa tim navodima. U leto 2014, SITF je objavio da su dokazi pribavljeni tokom istrage dovoljni za podizanje optužnice.
AP/Christian Lutz
Za obradu tih navoda neophodno je bilo osnovati odgovarajuću ustanovu koja bi vodila sudske postupke u skladu sa zakonom. Tadašnje vlasti u Prištini su sa EU dogovorile modalitete za rešavanje tih navoda. Skupština privremenih institucija je u avgustu 2015. usvojila član 162 ustava i Zakon o Specijalizovanim većima i Specijalizovanom tužilaštvu, a pre toga su 2014. godine razmenjena pisma između predsednice privremenih institucija i Visoke predstavnice Evropske unije za spoljne poslove i bezbednost.
Specijalizovana veća imaju konkretan mandat i nadležnost u postupku za zločine protiv čovečnosti, ratne zločine i druga krivična dela koja su započeta ili izvršena na KiM u periodu od 1. januara 1998. do 31. decembra 2000. godine. Sedište Specijalizovanih veća i Specijalizovanog tužilaštva Kosova je u Hagu, a osoblje je internacionalno, kao i sudije, specijalizovani tužilac i sekretar. EU zajedno sa zemljama koje su dale doprinos (Kanada, Norveška, Švajcarska, Turska i Sjedinjene Američke Države) finansira rad tog suda. Sudije Specijalizovanih veća postavlja šef Misije Euleks, a po preporuci nezavisne Komisije za izbor.
Za šta su i na koliko osuđeni Tači i grupa?
Nakon maratonskog sudskog procesa, Specijalizovana veća u Hagu izrekla su prvu prvostepenu presudu ključnim političkim i vojnim figurama nekadašnje OVK. Bivši predsednik i premijer privremenih institucija Hašim Tači, zajedno sa Jakupom Krasnićijem, Kadrijem Veseljijem i Redžepom Seljimijem, osuđen je na ukupno 81 godinu zatvora zbog ratnih zločina počinjenih tokom sukoba 1998–1999. godine.
Specijalizovana veća i Specijalizovano tužilaštvo Kosova
Hašim Tači osuđuje na jedinstvenu kaznu zatvora od 25 godina, Kadri Veselji na 18, Redžep Seljimi na 13, a Jakup Krasnići na 25 godina zatvora.
U kaznu zatvora se uračunava vreme koje su osuđenici proveli u pritvoru.
Povezane vesti
Prema detaljima presude koje je preneo Euronews Srbija, sudsko veće je proglasilo optužene krivim za sledeća krivična dela:
- Proizvoljno hapšenje i lišavanje slobode za najmanje 385 lica,
- Surovo i nehumano postupanje,
- Sveprisutno mučenje nad najmanje 303 osobe,
- Ratni zločin ubistva ukupno 96 osoba.
Sudija Čarls Smit naglasio je da se optužbe tiču isključivo njihove individualne krivične odgovornosti.
Žestoko protivljenje pristalica tzv. OVK: Protesti, suzavac i opsadno stanje u Prištini
Presuda vođama terorističke OVK izazvala je talas masovnog nezadovoljstva i oštrih reakcija u albanskom društvu, koje ove optuženike smatra herojima tzv. oslobodilačkog rata. Veteranske organizacije bivše OVK, zajedno sa građanskim platformama poput "Ne u moje ime", pokrenule su masovne ulične demonstracije u Prištini koje su prerasle u otvorene sukobe sa snagama reda. Tokom protesta, demonstranti su blokirali vladine institucije, bacali pirotehnička sredstva i kamenice, što je primoralo policiju da upotrebi suzavac i vodene topove.
Pritisak sa ulica direktno se prelio u političke institucije. Pod pretnjom veterana terorističke OVK da nijedan poslanik neće moći da napusti zgradu parlamenta dok zakon ne bude izmenjen, Demokratska partija Kosova (DPK) hitno je predložila izmene Zakona o Specijalizovanim većima.
Vladajući pokret Samoopredeljenje poklekao je pod ovim uličnim i političkim pritiskom. Skupština u Prištini usvojila je izmene zakona kojima se drastično sužava mandat suda u Hagu.
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Izmenom zakona sud gubi pravo da sudi za opšte ratne zločine i ubistva, već se njegova nadležnost ograničava isključivo i striktno na konkretne navode iz izveštaja Dika Martija o trgovini ljudskim organima.
Prema izmenama maksimalna moguća zatvorska kazna skraćuje se sa doživotne robije na najviše 15 godina zatvora.
Svi predmeti koji ne potpadaju pod suženi mandat o trgovini organima moraju biti hitno prebačeni lokalnom pravosuđu na Kosovu i Metohiji.
Povezane vesti
Osuđeni lideri terorističke OVK bi prema ovim izmenama kazne služili u lokalnim zatvorima na KiM, a predsedniku privremenih institucija se daje diskreciono pravo da ih pojedinačno pomiluje.
Komentari (0)