Hoće li Netanjahu žrtvovati mir zarad vlasti? Drama u Knesetu i strah od eskalacije na Bliskom istoku

Prvo zasedanje novog saziva izraelskog Kneseta održano 10. novembra donelo je mnogo bure i nesuglasica koje su isplivale na površinu. Glavno pitanje koje se postavljalo već danima u svetskoj javnosti jeste to da li će koalicija okupljena oko lidera stranke Jašar, Gadija Ajzenkota, uspeti da obori raniju vladajuću garnituru predvođenu strankom Likud, koju vodi Benjamin Netanjahu. Glavni problem jeste taj što je koalicija stranaka bivšeg premijera Netanjahua osvojila 53 mandata, dok je Ajzenkotov blok dobio 48 mesta. Kako je za većinu potreban 61 poslanik, tas na vagi postale su dve arapske stranke (Zajednička lista i Raam) koje su osvojile 19 mandata. Ajzenkot je uspeo da obezbedi njihovu naklonost prilikom predloga novog mandatara, pa mu je izraelski predsednik Isak Hercog poverio mandat za sastav vlade sa 67 poslanika koji su stali iza njega.

Četiri principa Ajzenkota kao izazov za sastavljanje vlade

Pre nego što je započeo pregovore o formiranju koalicije protiv Netanjahua, lider opozicije Ajzenkot je izneo četiri principa koje će morati da prihvate stranke koje žele da budu članovi vladajuće većine. On je zahtevao da one priznaju deklaraciju o nezavisnosti države Izrael, da prihvate da je Izrael država jevrejskog naroda, da svi Jevreji moraju služiti vojsku i da je Hamas teroristička organizacija.

U početku je bilo teško zamisliti da će arapske stranke pristati da deklarišu Hamas kao terorističku organizaciju, ali se i tu desio pomak. Brojni izraelski mediji objavili su u sredu, 12. novembra, da je lider Raam-a Mansur Abas pristao na taj uslov ako on znači da će sa njegovom partijom biti formiran stabilan koalicioni sporazum koji bi verovatno omogućio direktno učešće u vlasti. Ta činjenica sugeriše da se verovatno neće ići na formiranje manjinske vlade.

Međutim, podrška Raam-a nije dovoljna da bi se sastavio kabinet koji bi imao većinu u Knesetu (56 poslanika ukupno), te je potrebna saradnja sa drugom arapskom strankom, Ujedinjenom koalicijom, koja je mnogo odlučnija da ne prihvati princip da je Hamas teroristička organizacija. U slučaju razvoja takvog scenarija, Ajzenkot će morati da sarađuje sa jednom od partija Haredi Jevreja, Šaz ili Ujedinjena Tora judaizmom. Veća mogućnost za postizanje dogovora je sa poslednjenavedenom, s obzirom na to da je Šaz pokazao veću naklonost prema bivšem premijeru Netanjahuu.

Burna sednica 26. zasedanja Kneseta

Obraćajući se na otvaranju 26. saziva Kneseta u sredu, 11. novembra, izraelski premijer Netanjahu je ponovo pozvao na stvaranje vlade nacionalnog jedinstva, koja bi ozvaničila saradnju između glavnih opozicionih i vladinih stranaka, dok bi arapske stranke ostale van vlasti. On je istakao da takva vlada jeste odgovor na obnovljenu iransku pretnju, tvrdeći da je jedini način da se ona trajno eliminiše rušenjem režima ajatolaha.

Osim poziva na rat, buran je bio i odnos između poslanika koji su položili zakletve dan ranije, 10. novembra. Incident je izazvao aktuelni ministar za nacionalnu bezbednost Itamar Ben-Gvir, koji je prekinuo polaganje zakletve Jusefa Džabarina, poslanika i lidera arapske Zajedničke liste, optužujući ga da je položio zakletvu Hamasu. Reakcija je stigla vrlo brzo, jer je svih 11 poslanika ove liste napustilo salu odmah nakon polaganja zakletve, u trenutku kada se izvodila "Hatikva" (himna Izraela).

Lider druge arapske stranke, Raam, Mansur Abas, ostao je na zasedanju i nije napustio salu. Ali tu nije bio kraj drame oko pitanja odnosa prema Arapima. Šef partije "Izrael je naš dom", Avigdor Liberman, koji pripada Ajzenkotovom bloku, na društvenoj mreži X objavio je status: "Zar želite da formirate vladu sa njima?", kritikujući mogućnost koalicije sa Arapima. Već dugo se činilo da bi Libermanov stav mogao da ugrozi obaranje Netanjahua, ali je glasanje u Knesetu pokazalo da do takvog scenarija izgleda neće doći.

Netanjahu izgubio prevlast u svim odborima

Uprkos ovim neslaganjima, prvo glasanje za formiranje Odbora za organizaciona pitanja označilo je pobedu Ajzenkotove koalicije, koja je dobila 63 glasa, naspram 50. Na čelo odbora dolazi Roj Folkman iz stranke "Jašar", a glavni zadatak ovog tela je da nadgleda organizaciju parlamentarnog rada na početku novog saziva Kneseta i predlaže sastav ostalih stalnih parlamentarnih odbora.

Zatim je određen privremeni Odbor za spoljne poslove i odbranu (17 članova), na čelu sa Avigdorom Libermanom. Odbor za finansije biće u rukama Liran Avisar Ben-Horin, poslanice stranke "Bejahad" Naftalija Beneta. Na predlog Ajzenkotove stranke biće formirano još nekoliko posebnih odbora koji će raditi na ukidanju pet spornih zakona koje je usvojila Netanjahuova vlada u prethodnom mandatu.

Zbog Irana Ajzenkot upozorio Netanjahua u zvaničnom pismu

Usled rastućih tenzija oko Irana, Ajzenkot je u sredu, 11. novembra, putem zvaničnog pisma upozorio Netanjahua da ne preduzima mere koje je okarakterisao kao opasne i nepotrebne bezbednosne poteze usred političke krize u zemlji, pozivajući ga da ne koristi pitanja nacionalne bezbednosti radi očuvanja svoje vlade. Na ovakvu reakciju Ajzenkota sigurno je uticalo pisanje pojedinih listova u Izraelu da postoji sukob između Netanjahua i načelnika generalštaba Ejala Zamira, koji se navodno protivi novim udarima na Iran. Zato je lider stranke Jašar istakao zabrinutost povodom nedavnih događaja i izveštaja koji ukazuju na političko mešanje u osetljiva pitanja nacionalne bezbednosti.

Ajzenkot pozvao državnu tužiteljku da interveniše

Istoga dana Ajzenkot je pozvao državnu tužiteljku Gali Baharav-Miar da interveniše, navodeći da mu je Netanjahu uskratio brifinge o bezbednosnim pitanjima dok vlada obavlja dužnost u tehničkom mandatu. Očigledna strategija aktuelnog premijera prelazne vlade, koji bi mogao da izgubi to mesto, jeste da izveze unutrašnje probleme spolja, kako bi stvorio veću koheziju u unutrašnjem političkom životu. Netanjahu je to pokušao inicijativom za stvaranje vlade nacionalnog jedinstva koja bi okupila jevrejske stranke i odbacila saradnju sa arapskim partijama, a kada je ona odbačena, počeo je još snažnije da se zalaže za nove napade na Iran.

Dvočasovni razgovor o bezbednosnim pitanjima Netanjahua i Ajzenkota

U četvrtak, 12. novembra, došlo je do dvočasovnog razgovora između Netanjahua i Ajzenkota oko bezbednosnih pitanja. Kako je sastanku prisustvovao i sekretar premijera za vojna pitanja, general-major Gaj Markizano, jasno je da se govorilo o mogućem napadu na Iran, kao i o glasinama koje ukazuju na neslaganje između Netanjahua i načelnika generalštaba Zamira. Posle razgovora, njih dvojica su izdali zajedničko saopštenje u kojem se navodi da je Ajzenkot upoznat sa bezbednosnim i diplomatskim izazovima sa kojima se Izrael trenutno suočava. Postignut je dogovor i oko toga da, u slučaju potrebe, dvojica šefova najvećih izraelskih stranaka nastave da razmenjuju informacije o ovoj temi.

Očigledno je kod Netanjahua još uvek živa namera da se napadne Iran, s obzirom na to da brojni mediji na zapadu pišu kako on vrši konstantan pritisak na Donalda Trampa po tom pitanju. Izrael Kac, ministar odbrane u tehničkoj vladi, izjavio je pre ovog susreta da njegovoj vladi nije potrebna dozvola opozicije za donošenje odluka o novim vojnim operacijama, nakon čega su stigli pozivi na uzdržanost od strane Ajzenkota.