Igre 
Direktno sa Minjom Miletić o poseti Šolca Beogradu: Iste teme - drugačiji tonalitet, Nemačka želi veću ulogu na Balkanu
Komentari10/06/2022
-22:36
Nemački kancelar Olaf Šolc stigao je u prvu zvaničnu posetu Beogradu sa porukama koje su bile očekivane, smatraju analitičari, ali dodaju da je nemačka spoljna politika promenjena i da Zapadni Balkan zauzima visoko mesto u toj agendi. O porukama koje je Šolc poslao, ali i o otkazanoj poseti Sergeja Lavrova Srbiji, evropskoj perspektivi regiona i inicijativi Otvoreni Balkan govorili su gosti emisije Direktno sa Minjom Miletić.
Potpredsednica Centra za spoljnu politiku Suzana Grubješić rekla je da su poruke sa konferencije Šolca i Vučića jasne i da se nije čulo ništa što već nije rečeno kada je Vučić bio u Berlinu. "Teme su iste, rat u Ukrajini, dijalog Beograda i Prištine, sankcije Rusiji, regionalna stabilnost, bilateralni odnosi i evropska perspektiva", rekla je ona.
I novinar lista Politika Aleksandar Apostolovski ističe da on nije video ništa novo u odnosu na druge situacije kada su dolazili nemački kancelari, a članica Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta i bivša ambasadorka Branka Latinović ima drugačiju percepciju i smatra da teme jesu bile dobro poznate, ali da je pažnju izazvao tonalitet koji je preneo predsednik Vučić.
"Moram da kažem da lično imam utisak da je ovo poseta koja je kontinuitet razgovora. Podseća me na posetu Angele Merkel koja je razgovarala s Tadićem 2012. godine", rekla je ona.
Grubješić se nadovezala da je delimično saglasna sa tim, i napominje da je tonalitet bio drugačiji nego prilikom posete Vučića Berlinu, ali na iste teme. "Ponovljeno je sve što je bilo, s dodatkom priče o međusobnom priznanju Srbije i Kosova", rekla je.
Euronews/Printscreen
Međutim, Apostolovski ipak u prvi plan stavlja dobre bilateralne odnose Srbije i Nemačke i ističe broj nemačkih kompanija u Srbiji i radnika koje oni zapošljavaju.
Da li ima promena u nemačkoj spoljnoj politici?
Branka Latinović kaže da je Šolc kao kancelar još uvek na početku mandata, ali da vlade velikih zemalja imaju kontinuitet spoljne politike.
Povezane vesti
"Nemačka će sigurno nastaviti kontinuitet interesa i mislim da je dosadašnjim pristupom regionu kancelar već pokazao da je njegova vlada, čak i više od prethodne, posvećena ovom regionu. Izmenjeni geopolitički kontekst je učinio da je Balkan sad u fokusu, s obzirom na to da je potrebno da zaleđe vezano za Ukrajinu bude stabilno", navela je Latinović.
Suzana Grubješić kaže da se nemačka spoljna politika promenila za 180 stepeni s novom trojnom koalicijom u toj zemlji koja je formirana. Kako dodaje, promenjena je istočna politika, odustalo se od Severnog toka 2, prvi put od Drugog svetskog rata Nemačka se ozbiljno naoružava... Kada je reč o Balkanu, kaže da će neke stvari možda ostati iste, ali neke sigurno neće.
"Prvi put imaju specijalnog izaslanika za Zapadni Balkan. To pokazuje ipak mnogo veću zainteresovanost, da ne govorim da imaju Šmita u Bosni i Hercegovini. To znači da Nemačka želi da ovde bude glavna država", rekla je ona.
Euronews/Printscreen
Apostolovski je saglasan da je nemačka spoljna politika promenjena, ali kada je reč o pritiscima za uvođenje sankcija Rusiji kaže da se zaboravlja da Srbija ne uvodi sankcije još od 2014. godine. Dodaje da mu se čini da će i pored pritisaka, moći da se nastavi ovakva politika Srbije.
I pored obećanja iz Soluna niko od država Zapadnog Balkana nije u EU
Kada je reč o evropskoj perspektivi regiona, Branka Latinović ukazuje da se u Evropskoj uniji vode ozbiljne debate o tome šta da se učini da se ubrza pristup zemalja Zapadnog Balkana i da one postanu članice EU. "Te debate još nisu gotove i dobro je da su na dnevnom redu. Mislim da sve to zavisi prvenstveno od država regiona, kojom dinamikom i entuzijazmom se pristupa procesu, a onda i od onih u čiji klub treba da uđemo", rekla je ona.
Suzana Grubješić ukazuje da je pozicija zemlja članica i kandidata asimetrična i da je jaz ogroman. Kako dodaje, za ulazak u EU nisu dovoljne samo reforme i posvećenost već je potrebna i želja onih koji treba da vas prime. Podseća na obećanje državama Zapadnog Balkana koje je dato u Solunu 2003. godine i ističe da za 20 godina od tada niko iz tog regiona nije ušao u EU.
Euronews/Printscreen
Na pitanje da li sada otvaranje poglavlja zavisi od uvođenja sankcija Rusiji ona je odgovorila: "Najdirektnije moguće". Kaže i da će se predstojeći Samit EU – Zapadni Balkan završiti tako što se nijedna zemlja Zapadnog Balkana neće pomeriti sa trenutne pozicije.
Povezane vesti
"Znalo se da Lavrov ne može da dođe"
Ranije ove nedelje otkazana je poseta ministra spoljnih poslova Rusije Sergeja Lavrova Srbiji jer određene zemlje nisu dozvolile prelet njegovom avionu. Da je ta poseta realizovana, ona bi sigurno bila u fokusu današnjih razgovora Šolca i Vučića, smatra Branka Latinović.
Ona ukazuje da diplomatski odnosi država EU sa Rusijom postoje i da nisu prekinuti, a da smo čak i svedoci učestale komunikacije koju Makron i Šolc imaju s Putinom.
"Ta komunikacija postoji, i dobro je što postoji i što nije prekinuta, ali u slučaju da se realizovala ta poseta, to bi bio dodatan činilac koji bi bio u paketu nezgodnih tema koje opterećuju sve ovo", rekla je ona.
Povezane vesti
Grubješić navodi da je dobro što je poseta Lavrova otkazana jer je on i samom najavom dolaska stavio Srbiju u neprijatnu situaciju. "Ali znalo se da ne može da dođe. Lične sankcije, zatvoren vazdušni prostor. Sve se to unapred znalo. To je bio marketinški potez da se podigne bura i da se o tome priča", navela je ona.
Apostolovski ukazuje da je teško poverovati da Lavrov nije znao da će mu NATO zatvoriti vazdušne puteve. I on smatra da je to bila vešta igra Rusije da pokaže kako se ne dopušta razgovor i dijalog sa njima i kako su oni potpuno izolovani.
"Traži se način da Otvoreni Balkan bude kompatibilan sa Berlinskim procesom"
U Ohridu je održan novi samit inicijative Otvoreni Balkan, koji je ovog puta bio u fokusu i zbog dolaska premijera Crne Gore i Predsedavajućeg Saveta ministara BiH, ali i zbog učešća zvaničnika iz SAD i EU. Suzana Grubješić ističe da Brisel i Vašington ukazuju da inicijativa treba da ostane inkluzivna i da će puni uspeh ostvariti kada budu uključeni svih šest partnera sa Zapadnog Balkana.
"Ali ove tri države pokazuju da je intenzivna regionalna saradnja moguća i da donosi korist građanima", navela je ona i dodala da je inicijativa ekonomska, ali i mirovna jer ekonomija treba da raskrči put politici i da relaksira odnose.
Takođe, kaže da je do skoro teško bilo dešifrovati kakav je odnos EU prema Otvorenom Balkanu, ali da se to promenilo od posete Šarla Mišela Beogradu koji je rekao da tu inicijativu podržava.
Aleksandar Apostolovski ističe da je inicijativa nastala uz snažnu podršku Amerike i da zbog toga učešće američkih zvaničnika nije iznenađenje. "Otvoreni Balkan je za mene izuzetno značajan jer pokazuje da možemo da budemo normalni. Bolje to nego kada se vode građanski ratovi", istakao je.
Za branku Latinović je interesantno to što se na današnjoj konferenciji Šolca i Vučića to nije spominjalo u kontekstu koji bi mogao da otvori neke razlike. Takođe, kaže da postoji razlika u odnosu na prethodni susret u Berlinu kada je Šolc rekao da je Nemačka ipak za Berlinski proces.
"Mislim da se tu našao neki dogovor", rekla je i dodala da se traži način da Otvoreni Balkan bude kompatibilan sa Berlinskim procesom.
Komentari (0)