Tužbe građana za eksproprijaciju zemljišta prazne budžet, a bogate samo advokate

Opštinama na jugu Srbije masovno stižu tužbe građana za eksproprijaciju zemljišta zbog izgradnje lokalnih i atarskih puteva. U desetak opština punomoćje je potpisalo više hiljada građana, a tužbe bi, kažu nadležni, mogle i da blokiraju njihove siromašne budžete.

Pre pola veka meštani Svrljiga ustupili su manje delove svog zemljišta kako bi izgradili put, a mnogi su tek sada saznali od advokata, kako tvrde, da mogu da traže naknadu za to. Troškovi postupka su, kažu nadležni, značajno veći od vrednosti naknade koji građani dobiju za zemljište, jer su u pitanju manje površine.

"Opština isplatila sedam miliona dinara, najveći deo za troškove postupka. Moj je apel da se jave opštinskoj upravi radi eventualnog namirenja potraživanja", navodi Ljubiša Stojković, opštinski pravobranilac opštine Svrljig.

Lokalci su za Euronews Srbija rekli da su pojedini advokati išli od vrata do vrata kako bi ih informisali o mogućnost tužbe protiv lokalne samouprave. "Onog trenutka kad smo rekli šta je cilj, da oni naplate 5.000-10.000 dinara, a da advokat neće da naplati manje od 100.000, shvatili su šta je", ističe Slobodanka Kirov, opštinski pravobranilac u Dimitrovgradu.

U još desetak, uglavnom siromašnih opština na jugu, tužbe značajno prazne budžet.  

"Ukupno smo isplatili 30 miliona i 600 hiljada dinara, od toga 16 miliona na ime troškova advokata. Ovaj problem može da preraste u nešto  neočekivano, da sutra možda nemamo za obrok deci u vrtiću ili bilo šta", kaže Branislav Petrović, predsednik opštine Vlasotince.

Siva zona između prava građana i kršenja kodeksa

Advokat Aleksandar Cvejić naglašava da svakako svaki građanin ima pravo da tuži i traži novac koji smatra da mu pripada. Međutim, naglašava, da je druga strane medalje je nezakonito pribavljanje klijenata pojedinih advokata.

"Ako su sami došli na ideju da tuže, to je sasvim u redu i imaju pravo, pre svega da traže naknadu od lokalne samouprave, pa onda i da tuže. Ali, ako im je neko dolazio na kućna vrata i nudio besplatno zastupanje taj je kršio kodeks, toga slobodno mogu da prijave nadležnoj Advokatskoj komori", ističe Cvejić za Euronews Srbija.

On ističe da je u pitanju "siva zona", između prava građana i nezakonitog prikupljanja klijenata.

"Građani su potpuno čisti. Potpuno je uredu da traže naknadu. Ipak ja bih savetovao da pre svega zatraže naknadu od lokalne samouprave i da se sa samoupravom dogovore. S druge strane, da nikako ne nasedaju na priče pojedinih advokata da zastupaju 200-300 ljudi i da će sigurno dobiti. To može da se izrodi u veći problem, ati advokati krše kodeks", dodaje Cvejić.

Da li je kolektivna tužba rešenje?

Kolektivna tužbe bi mogla da bude jedno od rešenja, smatra Cvejić.

Predstavnici opština sa juga na sastanku u Svrljigu dogovorili su formiranje komisije koja će se u vezi sa ovim problemom obratiti nadležnim ministrstvima i državnom vrhu.

"Ja mislim da je to jasna poruka zakonodavnim i republičkim vlastima da se što pre krene uspostavljanje mehanizma za kolektivnu zaštitu prava, koji će omogućiti da se umesto hiljadu parnica pokrene jedna i da se svi priključe i dobiju pravnu zaštitu i zadovoljenje , a da se spreči ugrožavanje javnog interesa", ističe Dragan Đorđević iz Pravosudne baze Jug.

Neke opštine podnele su  i disciplinske prijave advokatskoj komori zbog kršenja etičkih kodeksa i krivične prijave protiv posrednika.