Igre 
Usijanje zbog krize na Kosovu: “Diplomatski teškaši“ stižu u Beograd i Prištinu
Komentari14/12/2022
-07:00
Peti dan traju barikade na severu Kosova i Metohije. Nakon sastanaka u Prištini, u Beograd stižu specijalni izaslanik Vašingtona Gabrijel Eskobar i specijalni izaslanik EU Miroslav Lajčak. Iz Prištine su poslali oštre poruke i kosovskim Albancima, ali i Beogradu. Eskobar je naglasio da očekuje da Priština počne da radi na formiranju Zajednice srpskih opština, ali je poručio Beogradu da je SAD kategorički protiv povratka srpskih snaga na Kosovo i Metohiju.
Sa druge strane, Lajčak je poslao diplomatsku poruku, da je barikade bolje ukloniti dogovorom, a ne buldožerom. Ostaje da se vidi kakve poruke će ova dva specijalna izaslanika doneti srpskim zvaničnicima.
I dok u Beograd stižu "diplomatski teškaši" Amerike i Evropske unije, a narednih dana i Francuske i Nemačke, visoki predstavnik Unije Žozep Borelj poručuje da su barikade i naoružani ljudi na ulicama neprihvatljivi.
Koordinator Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji Dragiša Mijačić podsetio je u razgovoru za Euronews centar da se ovakve stvari "u paketu" ne dešavaju prvi put na KiM, i ukazao na barikade koje su na Kosovu postavljene 2011. godine, ali na sve ono što je nakon toga usledilo. On je podsetio i na to da je upravo kao rezultat tadašnje eskalacije zapravo nastao jedan od ključnih dokumenata - Briselski sporazum.
"Mi smo imali jednu sličnu krizu 2011. godine kada je takođe bila jedna intervencija specijalnih snaga na severu KiM kraja je rezultirala krizom na barikadama. Iz te krize su se kasnije iznedrili Briselski sporazum i ceo briselski dijalog. Moguće je da cela ova situacija rezultira na jedan sličan način i da će se iz ovoga krenuti malo brže u proces pregovora. To je izvesno ako sagledamo pre svega samu posetu Eskobara, a naročito gospodina Lajčaka. Vrlo verovatno će se dve strane naći za pregovaračkim stolom", smatra Mijačić.
Situacija kompleksna i na ivici nerava
Mijačić smatra da je kriza kompleksna i dodaje da sada u fokus treba staviti posetu Lajčaka i Eskobara, kao i posledice njihovih susreta sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem.
"Što se tiče same krize, ona zaista jeste dramatična i jeste komplesksna. Nalazi se na ivici nerava i sukoba, ali se nadam da na kraju neće doći do nekih većih incidenata u ovih narednih nekoliko dana. Imam jako puno očekivanja od posete Lajčaka i Eskobara", dodao je.
Povezane vesti
Komentarišući izjave Eskobara nakon razgovora sa zvaničnicima u Prištini, Mijačić kaže da što se tiče očekivanja stranih zvaničnika, tu nema dileme.
Euronews/Printscreen
"To su jasne poruke. Slične daje i Lajčak. To je dobro da Brisel i Vašington govore istim jezikom, kao i Berlin i Pariz. Očekuju se jasne stvari kako od Beograda tako i od Prištine. Mi znamo da su Srbi izašli iz institucija upravo zbog zahteva da se formira ZSO. Ohrabrujuće je da je to i jedan od uslova koje je dao Eskobar. Sa druge strane barikade u jednom trenutku zaista moraju da se sklone da bi se smirile strasti i kako bi se vratila bezbednost u srpskim sredinama. Dijalog je jedini način gde može da se nađe mirno rešenje za sve što se dešava na KiM i to ne samo proteklih dana, već inače", dodaje.
Sa druge strane, politikolog Mladen Mrdalj smatra da je ovde ključno pitanje zapravo kakvu i koliku podršku ima Kurti, jer ona, kaže, nije javna i očigledna i može da se procenjuje samo na osnovu predviđanja i njegovog ponašanja u okviru ove situacije.
"Ključno pitanje je da li Kurti ovo sve radi iz svoje glave ili je dobio signal da će biti razumevanja za njegovo nasilno nametanje odluke o tablicama otkada je sve ovo počelo da polako zahuktava. Izgleda da SAD i Evropljani površno gledano žele da se situacija smiri, ali eto taj aspekt "ispod žita" možemo samo da nagađamo. Bojim se da ne dođe do eskalacije, jer što je više cevi upereno u razne strane, to Kurti mora da brine o ZSO. On je dugo bio protiv toga, jer dolazi u zaista nezgodnu situaciju ako se retorika vrati na to pitanje", kaže Mrdalj.
"Kriza na KiM traje već 20 godina, poslednja dešavanja su samo eskalacija toga"
Živojin Rakočević predsednik UNS-a i direktor Doma Kulture u Gračanici kaže za Euronews centar da sve ono što se sada dešava na KiM i što se dešavalo proteklih dana je zapravo "vrh ledenog brega" tenzije koja tinja dve decenije na KiM i posledica malih incidenata koji su se na razne načine dešavali a nisu zabeleženi u široj javnosti.
"Mi živimo permanentnu krizu već 20 godina. Ovo što sada vidite na severu je samo vrh te krize i diskriminacije koji jednom mora da probije. Kada jedan sistem totalitarni napravi nekoliko stotina etničkih incidenata i to međunarodna zajednica registruje, onda mora da dođe do eskalacije. To je probilo jednog trenutka na severu. Vi ne možete da očekujete da takve institucije u Prištini žive i funkcionišu bez krize. Ova kriza je samo vrh ledenog brega i posledica stotina otimačina imovine, pljačkanja, grafita i poruka mržnje, i stotine malih i nezabeleženih incidenata. Mi sve vreme možemo da govorimo o ponašanju policije, institucija, uniformisanih osoba na tim prelazima. To je sistem koji je ustrojen jednokratski i ne smemo da zaboravimo da je taj sistem sve dobio iz krize i na krizi i tako je navikao da funkcioniše", smatra Rakočević.
Kao i Mijačić, i Rakočević je podsetio na krizu koja se desila pre 11 godina i barikade koje su bile postavljene tada na administrativnim prelazima, navodeći da je zapravo pitanje severa KiM tada zvančno i otvoreno.
Povezane vesti
"Pa setite se 2011. godine. Tada su Hašim Tači i njegovi prijatelji Amerikanci izveli specijalne jedinice na Brnjak i Jarinje i napravili potpuni haos. Tada je otvoreno suštinsko pitanje severa KiM", dodao je.
Euronews/Printscreen
Upitan koliko smo sada na ivici sukoba koji bi mogao da preraste u nešto ozbiljnije Rakočević kaže sukob tinja jako dugo, ali i dodaje da veruje da će pre međunarodna javnost dopustiti da se Kurti, kako kaže, ugruva, jer sa njim dalje teško može doći do nekog dogovora.
"Imate društvo koje je na ivici sukoba već 20 godina. Setite se da je 2011. godine u oružanom sukobu poginuo policajac Enveru Zumberije koji je poslat tamo kao žrtveno jagnje. Ali ne radi se samo o oružanom sukobu, to je sukob u kojem čitava jedna zajednica ostaje bez osećaja slobode. Suštinski, mi ne možemo da ostvarimo minimum demokratskih prava i sloboda. Te institucije su nas suštinski izbacile iz gradova, i suštinski dovršavaju projekat nezavisnog Kosova. Moguće da jesmo na ivici konflikta, ali činjenica je i da Kurti nije dobio ono što je tražio kada su tablice u pitanju. Izbori su takođe odloženi i mislim da će on ovde da polomi zube i da je ovde pitanje njegovog političkog kraja. Da će se pustiti da se on ugruva da bi se sa sledećom garniturom u Prištini moglo dogovoriti nešto. U ovom trenutku sa tim čovekom je nemoguće dogovoriti bilo šta", kaže.
Povezane vesti
"Kurti vuče poteze bez konsultacija sa međunarodnom zajednicom"
Mijačić takođe smatra da Kurti vuče pre svega jednostrane poteze bez ikakvih konsultacija međunarodne zajednice. On ga opisuje pre svega kao tvrdog pregovarača kada je u pitanju dijalog sa Beogradom.
"Kurti svakako pokušava da zaokruži kosovsku nezavisnost. On to čini svih ovih meseci. Negde sebi vidi kao tvrdog pregovarača, pre svega prema Beogradu i Vučiću. On ima i neki lični odnos prema Vučiću, što može da se vidi iz nekih intervjua. On vuče jednostrane poteze koji nisu koordinisani sa inostranim partnerima, provocira Beograd, očekuje da će se desiti incidenti koji će mu dati opravdanje za neke šire policijske akcije. Svakako pokušava da nađe način i da mobiliše svoje glasače. Negde on sve vreme pokušava da izaziva međunarodnu pažnju. Na sreću ona mu nije naklonjena, ali i ta kritika ne može da ide beskonačno", kaže Mijačić.
Rakočević smatra da haos koji Kurti stvara na KiM je zapravo instrument da dobije podršku Albanaca.
Euronews/Vladislav Ćup
"On ima podršku. Proizvodnja haosa je najbrži način da to uradite. Incident u Velikoj Hoči je takođe jedan od primera. Policajci koji su upali u kuću Srđana Petrovića i koji su zaplenili vino su iz okolnih sela, neki su dolazili su kod njega. To je onaj bolni trenutak gde jedan sistem gura da one koji žive tu jedni sa drugima se sukobljavaju. To je jako dramatično. Mogu da se setim kada Petrović kaže da su to njihove komšije. Tu smo čuli rečenicu da se oni smeju. To govori o neprosvećenom sistemu. Kurti tu može da profitira, ali unutrašnja politička situacija nije dobra. On ono što je obećavao nije realizovao", smatra Rakočević.
Upitan imali li rešenja na vidiku, Mrdalj kaže da bi ovde ključno bilo šta se traži i očekuje. On smatra da ZSO svakako nije krajnje rešenje, već treba da bude sredstvo za onome čemu se teži.
"Šta je rešenje je šta su ciljevi. Ako je za Srbiju rešenje da vrati ili podeli KiM onda su ZSO samo instrument, ako je pak kosovskim Albancima cilj da dobiju stolicu u UN onda ovim ponašanjem moraju da vide šta dalje. U svakom slučaju ZSO nije rešenje, već instrument za neko rešenje. Ono može da se traži decenijama. Svet je prepun takvih događaja. Pogledajte Moldaviju, Kipar, Bliski istok... Ključno je šta mi hoćemo i kako do toga da dođemo", smatra Mrdalj.
Upitan o zahtevu da se vojska vrati na teritoriju KiM, on smatra dobrim u retoričkom smislu.
"Mislim da je taj zahtev samo retorički dobar. Teško će biti ovoj vladi biti teško objasniti građanima zašto nije došlo do usvajanja i zašto je inicijativa propala. Ona je propala u samo startu", rekao je.
"Ključna uloga Vašingtona u rešavanju kosovkog čvora"
Slobodan Zečević sa Instituta za evropske studije ističe da rešenje krize mora biti političko, a to je formiranje ZSO. "To je nešto što EU najavljuje već izvesno vreme i Borelj je ponovo ponovio da bi u sklopu rešenja ZSO bila deo paketa. Mislim da srpski narod mora da ima svoje institucije na Kosovu koje bi funkcinisale i da bi to bio jedan politički izlaz iz ove čitave situacije", napominje on.
Ističe da je "ključ uvek u rukama Vašingtona" i ocenjuje kako on dominira zapadnim svetom. "Mislim da je ključna uloga SAD u pronalaženju nekog rešenja za taj kosovski čvor, mada sada ovo poslednje što smo čuli od Borelja da čak i EU ima jedinstven stav svih 27 država članica, pa prema tome verovatno da je to neka zajednička zapadna pozicija. Pitanje je samo koliko taj paket koji se nudi, koliko je prihvatljiv u ovom trenutku za Srbiju, mi nemamo još konkretne naznake šta on sve sadrži. Sigurno je da je deo paketa ZSO, ali verovatno tu ima mnogo drugih stvari koje su za Srbiju komplikovane za prihvatanje", navodi on.
Po mišljenju Zečevića, održivo i trajno rešenje je bilo utvrđeno Briselskim sporazumom, ukoliko se poštuje. "Albanci imaju vrlo jasan plan, a to je afirmacija kosovske državnosti. Ono što su dobili kroz priznanje zapadnih zemalja žele da afirmišu do kraja i u tom smislu da uđu u što više međunarodnih organizacija, da budu prisutni svuda. Ovaj pokušaj da uđu u EU, ali to je po meni jedna faza. Druga faza je mislim da Kosovo kao nezavisna država nema perspektivu, Albanci žele da se ujedine sa Albanijom, prema tome oni žele da uđu u EU. Meni nije jasno, baš ćemo da vidimo reakciju kako jedna teritorija koju ne priznaju sve članice EU može da pretenduje da bude kandidat za članstvo pored svih problema koje ima, kriminal, eknomski problemi, ljudska prava, prava manjina", rekao je on.
Komentari (0)