Vučića i Kurtija u Briselu čeka evropski plan: “Ni Beograd ni Priština nemaju luksuz da ga odbace"

Komentari

Autor: Nevena Zdravković

27/02/2023

09:00

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i kosovski premijer Aljbin Kurti sastaju se danas u Briselu u najnovijoj rundi dijaloga Beograda i Prištine. Poslednji put oni su u prestonicu EU stigli praćeni tenzijama zbog registarskih tablica, a ovog puta pred njima će se naći jedno od pitanja sa najvećom težinom - evropski plan za normalizaciju odnosa. Poruke koje su prethodnih dana stizale od zapadnih zvaničnika ukazuju na očekivanja da će upravo ovaj plan i biti prihvaćen, ali pitanje koje se i dalje postavlja je hoće li na stolu biti mesta i za Zajednicu srpskih opština.

Optimizma pred sastanak je, barem među srpskim zvaničnicima i analitičatima, vrlo malo, a tome je dodatno doprinela nedavna izjava kosovskog premijera da u Briselu reči o Zajednici srpskih opština neće biti. Ipak, specijalni savetnik američkog Stejt departmenta Derek Šole saopštio je da je razgovarao sa Kurtijem i da mu je rekao da je "vreme da se razgovara o ZSO".

Sastanak između dvojice visokih predstavnika, podsetimo, zakazan je u trenutku dok su obojica bila u Minhenu na bezbednosnoj konferenciji. Kako je saopšteno iz Evropske službe za spoljne poslove (EEAS) visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj, uz podršku specijalnog predstavnika za dijalog Miroslava Lajačaka, imaće odvojene sastanke sa Vučićem i Kurtijem, nakon čega će uslediti i zajednički.

U fokusu će, kako je naznačeno, biti evropski predlog za normalizaciju odnosa između Beograda i Prištine, kom su zasad dve strane podršku dale samo načelno. Stav Beograda je, međutim, jasan. Pre nego što se krene u dalji proces normalizacije, potrebno je u potpunosti implementirati Briselski sporazum, odnosno odredbe koje se tiču ZSO na koju se čeka već deceniju.

"Rekao sam da sam za razgovore spreman, ali zna se o čemu mora da se govori, to je Zajednica srpskih opština. Srbija nikada nije bežala od dijaloga i neće da se sklanja od dijaloga, Srbija je spremna da radi i na svemu što je rekla da će da radi i na implementaciji i iz francusko-nemačkog sporazuma i svega drugog, ali znate kakav je redosled poteza i kako stvari idu", rekao je Vučić nakon susreta sa Boreljom u Minhenu.

Iako je Zapad prethodnih meseci prepoznao ZSO kao jednu od hitnijih stavki na dnevnom redu, Priština zasad ne pokazuje znake odstupanja. Kurti je izrazio očekivanja da će se 27. februara razgovori fokusirati na predlogu EU, te da se "ne treba držati interesa jedne strane".

Teme na stolu

Nakon niza pojačanih tenzija na terenu prošle godine, Vučić i Kurti sastali su se poslednji put u Briselu 21. novembra. Susret nije doneo rezultate, a Borelj je možda i prvi put tada javno za krah pregovora okrivio prištinsku stranu.

A nakon smirivanja tenzija, pažnja je usmerena na takozvani francusko-nemački plan, koji su podržale zemlje članice EU. Iako njegova kompletna sadržina, ni šest meseci otkako je počeo da se pominje u javnosti, nije poznata, i Vučić i Kurti izrazili su spremnost da rade na njegovoj implementaciji.

Specijalni izaslanik EU za dijalog Miroslav Lajčak izjavio je da očekuje da će Beograd i Priština na sastanku u Briselu prihvatiti evropski plan za rešavanje kosovskog pitanja.

"Plan, koji verujem da ćemo da prihvatimo u ponedeljak, će postati obavezujući i za jednu i za drugu stranu.To nije privremeni sporazum, posle njega će se nastaviti proces sveobuhvatne normalizacije odnosa koji treba da se završi potpisivanjem sveobuhvatnog sporazuma, pre ulaska Srbije i Kosova u Evropsku uniju", rekao je Lajčak u intervjuu Tanjugu.

Lajčak je dodao da predlog koji će se naći na stolu u Briselu ima snažnu podršku EU, a njegovo odbijanje značilo bi "odbijanje normalizacije odnosa i evropskog puta".

"Na to bi reagovale SAD, međunarodna zajednica i EU i ne želim da ulazim sada u to koje bi bile negativne posledice. Mislim da je svima jasno da se ne govori 'ne' Evropskoj uniji i Americi posebno ako možemo time dobiti stabilizaciju, normalizaciju odnosa između Srbije i Kosova , stabilizaciju atmosfere na Balkanu i ubrzani evropski put", rekao je Lajčak.

Inače, neimenovani evropski zvaničnik izjavio je pre nekoliko dana da ima snažne signale da će obe strane prihvatiti sporazum. On kaže i da neće biti diskusije o samom sadržaju, nego o njegovoj implementaciji i rokovima.

Da je važno da se dijalog nastavi smatra potpredsednica Centra za spoljnu politiku Suzana Grubješić. Ona za Euronews Srbija kaže da je tokom pauze došlo do ozbiljnih incidenata na severu KiM, koji su lako mogli da prerastu u konflikt, a osim evropskog plana, teme bi bile i institucije.

"Važno je i da se sa krizne diplomatije koju smo gledali poslednjih meseci fokus prebaci na susrete na najvišem nivou u redovnim i normalnim okolnostima. Međutim, s obzirom na to da osim spuštanja tenzija ništa drugo nije rešeno na severu KiM, očekujem da će na sastanku, uz evropski plan, jedna od tema biti i učešće Srba na najavljenim lokalnim izborima na severu i povratak u institucije", rekla je ona.

Dva koloseka

Što se samog predloga evropskog plana tiče, on bi trebalo da bude prihvaćen u načelu jer, kako dodaje Grubješić, "ni Beograd ni Priština nemaju luksuz da ga odbace i tako uđu u konflikt sa zapadnim partnerima".

A osim što će se ovo zasigurno naći na stolu u Briselu, postavlja se pitanje i da li će na istom biti mesta i za ZSO. Kako kaže Grubješić, prema najavama EU i SAD ona mora da bude formirana i za to moraju da se daju garancije. Međutim, bivši diplomata Zoran Milivojević kaže za Euronews Srbija da postoji pokušaj da se razgovara na dva koloseka paraleleno.

"Dakle da se razgovara i o ZSO i o evropskom planu. Postoji interes Evrope i Zapada da pristup evropskom planu bude pozitivan i da se dijalog nastavi na njegovoj osnovi, zato što se time realizuju strateški interesi Zapada i to sada u ovoj godini koja je predizborna i u Vašingtonu i u Briselu, i postoji interes da taj plan na taj način zaživi. Međuim, kad je reč o srpskim interesima prethodno pitanje ostaje ZSO", rekao je on.

Ipak, pred susret u ponedeljak Milivojević nije optimista kada je reč o očekivanjima. Ukoliko na dnevnom redu ne bude ZSO, onda teško da će biti bilo kakavog uspeha.

"Mislim da je to stav koji je, sad smo videli, prepoznat i na Zapadu i da na toj osnovi nastupaju i Vašington pre svega, ali i Brisel i ZSO mora da bude prethodno pitanje ukoliko se želi nastavak dijaloga i nekakav njegov uopšte ne bih rekao uspeh, ali nastavak procesa normalizacije. Tek posle formiranja ZSO, može se razgovarati o evropskom planu i o nastavku procesa normalizacije. To je srpski uslov i čini mi se teško da Srbija može od njega da odustane", rekao je on.

Govoreći o tome da li se očekuje dalji nastavak pritisaka, Milivojević istiće da ako Brisel želi da plan bude na stolu kao platforma za nastavak razgovora, onda moraju da se stvore uslovi.

"Uslove mogu da stvore tako što će prištinsku stranu privesti za sto da razgovara o implementaciji Briselskog sporazuma. Pritisaka će biti, biće pritisaka i na nas", istakao je on.