Posle uzavrelog političkog proleća, manje burno leto: Zašto je sve izvesnije da izbora neće biti pre 2024. godine

Komentari

Autor: Euronews Srbija

29/06/2023

20:01

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

Iako je uzavrelo političko proleće bilo uvod u potencijalnu burnu jesen, temperatura, barem ona izborna, polako je počela da pada. Srbija je leto dočekala uz tenzije na severu Kosova, unutarpolitičku krizu i najavu još jednog protesta opozicije, ali i pored svega toga se čini da će poigravanje sa idejom da izbori budu do kraja godine ostati samo poigravanje. Jedan od razloga za takav zaključak je i činjenica da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić "odložio" formiranje takozvanog Narodnog pokreta za državu.

Nakon dve masovne pucnjave početkom maja, društvo se našlo u stanju šoka, a iz pravca vlasti i opozicije zaduvali su takvi vetrovi koji su političku scenu učinili nepredvidivom. Deo opozicionih stranaka organizovao je ubrzo proteste pod parolom "Srbija protiv nasilja", na kojima su izneli listu zahteva, ali oni do danas nisu ispunjeni.

U okolnostima opštih tenzija u društvu, vrlo brzo se od opcije "rekonstrukcija ili izbori" došlo do "izbori najkasnije u septembru". Međutim, takve najave su utihnule, a na Vidovdan, kada je bilo najavljeno formiranje Narodnog pokreta čiju bi srž činila Srpska napredna stranka, od Vučića je stigla najava da će se ovim pitanjem baviti u narednom periodu, kao i da će zbog toga ići na konsultacije sa narodom.

Programski direktor Demostata Zoran Panović kaže za Euronews Srbija da je taj pokret pokušaj pravljenja nove osvežene izborne koalicije. Međutim, ističe da SNS bolje stoji kao brend od tog pokreta i da oko njega "nema euforije".

Jedno od ključnih pitanja je i ko bi sve ušao u njega, a u tom kontekstu najčešće se spominje Socijalistička partija Srbije, kao i da li bi ulaskom u ovaj pokret SPS izgubila identitet. Kako je za Euronews Srbija rekao istoričar Predrag Marković, članstvo SPS bi uglavnom volelo da zadrži jednu vrstu posebnosti u tom pokretu, kao i da bi bila "šteta da se uništi najstariji politički brend u Srbiji".

A istovremeno sa Vučićevim najavama, opozicija najavljuje nove korake kada je reč o protestima. U petak će biti organzovana blokada auto-puta u vidu spore vožnje od naplatnih rampi do Sava centra, a u subotu će biti održana i protestna šetnja. Ipak, iako Panović ističe da su protesti pokazali potencijal, pitanje je koliko će to moći da se artikuliše u političkoj sferi.

Parlamentarni izbori ne pre proleća

Gledano strogo po rokovima, građani Srbije moraju na birališta 2024. godine kada na red dolaze redovni lokalni i pokrajinski izbori. Da će sa njima biti spojeni vanredni parlementarni i gradski izbori u Beogradu mnogo je spekulisano u javnosti praktično odmah nakon što je priča oko izbora održanih aprila 2022. zatvorena.

Pričalo se o tome i zato što je i sam Vučić, saopštavajući ko će činiti novu vladu, na neki način oročio njen mandat na dve godine, posle kojih je ostalo nedorečeno da li bi se išlo na rekonstrukciju vlade i novog premijera ili na vanredne izbore, ali i zbog zahteva opozicije da se izbori u Beogradu ponove zbog bezmalo "pata karata" kada je reč o rezultatima glasanja u glavnom gradu.

U takvim okolnostima analitičari su naginjali raspletu koji bi uključivao sve izbore sem predsedničkih na proleće 2024. godine, kada bi se redovnim loklanim i pokrajinskim, pridodali i vanredni parlamentarni i beogradski. Taj scenario je i dalje izvestan.

"Verujem da će parlamentarni pre biti na proleće, da će se vezivati za lokalne i pokrajinske", rekao je Panović.

A da izbori svakako neće biti ove godine upravo govori i odlaganje formiranja Narodnog pokreta, kaže za Euronews Srbija politički analitičar Dragomir Anđelković.

"Vučić i pravi pokret da ne bi prošao gore nego na prethodnim izborima ako ne može bolje. Zbog nekoliko faktora izbori nisu realni. Mislim da spoljni zapadni faktor je protiv izbora jer očekuje da vlast isporuči ono što je verovatno obećao oko Kosova, opet vlast ima problem da to uradi zbog protivljenja javnosti, ali stranci ne žele izbore. Što se tiče opozicije, ona je spremna da ide na izbore, ako se prihvate zahtevi koji su građani na protestima izneli. Treća stvar je rejting, SNS nema pozitivne trendove, tako da sve to ukazuje da izbora ove godine neće biti.

Kako je naglasio Panović, postoje nejasnoće kada je reč o pokretu, a njegovo odlaganje dalo je opoziciji mogućnost da proba da se organizaciono malo stabilizuje jer jednostavno tu postoji mnoštvo organizacija, partija, a istraživanja pokazuju da ljudi ne povezuju dovoljno političare sa određenim partijama.

"Ono što je vrlo interesantno jeste da bi pokret u nekoj normalnoj političkoj praksi trebalo da bude prva faza ka pravljenju partije. Ovde kod SNS idemo u kontra smeru, od izgrađene dominantne partije idemo ka izgradnji pokreta. To je neobično, jer Vučić kaže da je to pokret za stabilnost, slobodnu i suverenu državu, on ne kaže da je to pokret za evropsku Srbiju, a evropska Srbija i ubrzanje evropske integracije bio je osnovna ideja vodilja SNS 2012. godine", rekao je Panović.

Faktor SPS

Na pitanje da li je za SPS bilo zvaničnih poziva za pridruživanju Narodnom pokretu i da li postoji spremnost, Predrag Marković ističe da postoji, ali da to najbolje zna Ivica Dačić.

"Ne valjda da se pokret pretvori u riblju čorbu, vi ne možete da povratite ribu iz riblje čorbe, nego bih voleo da bude kao salata iz koje možete da izvadite list. Riblja čorba ne, salata zašto da ne", rekao je Marković i dodao da misli da će se sačekati nekoliko meseci kako bi se videlo šta će biti od inicijative.

Kako ističe Panović, sve dok SPS ima svoju izbornu listu to ipak znači neki integritet te partije.

"Dačić kaže da je SPS spreman da razgovara o Narodnom pokretu, kao da do sada nisu razgovarali. Ili su razgovarali pa su razgovori propali ili nisu uopšte razgovarali, a ja mislim da su razgovarali. Ta formulacija je vrlo interesantna. SPS je vrlo vešto uspeo da se izmigolji iz jedne vrlo opasne situacije, a to je takozvana jedinstvena lista sa SNS", rekao je Panović i dodao da je kod SPS pomalo iznenađujuće da stranka uspeva da se generacijski obavlja.

Budućnost protesta

Istovremeno sa najavama formiranja novog pokreta, na drugoj strani političkog spektra takođe bi moglo da dođe do "prestrojavanja" i to zahvaljujući protestima. Panović kaže da će se videti ko će iz njih izaći možda kao novi lideri opozicije.

"Neki političari pokazuju da su prisutniji, da ih više ima, dok su neki jednostavno sa strane. Opozicija možda ima previše partija. Opozicija ne treba da se iscrpljuje oko podele koja je apsolutno nerazumevanje politike - građansko i partijsko", rekao je on.

Kako je dodao, protesti su pokazali veliki potencijal i brojnost antivučićevog raspoloženja u Srbiji.

"Pitanje je koliko će to moći da artikulišu, a da ne ponove grešku sa prošlih izbora kada je opozicija na tacni imala Beograd, ali nije mogla da ga uzme. Nije imala snage da iskontroliše izbore, čak ni u centralnim beogradskim opštinama, a faktički je dobila Beograd", dodao je.

Sa druge strane, Marković ističe da nisu jasni ciljevi protesta.

"Zahtevi su 1996. i 2000. bili dosta jednostavni - priznavanje izbornih rezultata. Neki od zahteva su problematični sa zakonske strane i strane demokratičnosti, kao što je zabrana medija, to je neobičan zahtev u jednom demokratskom društvu", rekao je on i dodao da očekuje da će se ovi protesti tokom leta ugasiti.