Fokus

ISIS nikada nije nestao: Džihadistička grupa želi da pokaže da je i dalje relevantna, a neprijatelji su im praktično svi

Komentari

Autor: Euronews Srbija

25/03/2024

-

16:00

ISIS nikada nije nestao: Džihadistička grupa želi da pokaže da je i dalje relevantna, a neprijatelji su im praktično svi
ISIS nikada nije nestao: Džihadistička grupa želi da pokaže da je i dalje relevantna, a neprijatelji su im praktično svi - Copyright EPA-EFE/SAMIULLAH POPAL

veličina teksta

Aa Aa

Iako Islamska država nije toliko moćna kao nekada, reč je i dalje o "relativno jakom brendu", upozorili su stručnjaci koji su govorili za Euronews u januaru ove godine posle nekoliko hapšenja zbog planiranih napada u Evropi tokom novogodišnjih i božićnih praznika. Tada je naročito istaknuta podružnica Islamske države u Avganistanu, a direktor Programa za ekstremizam na Univerzitetu Drordž Vašington Lorenco Vidino je zaključio: "Nema sumnje da Islamska država ima i sposobnost i nameru da izvodi napade u Evropi". Napad u Moskvi koji se dogodio u petak, i u kojem je ubijeno najmanje 137 osoba, a povređeno više od 180, ponovo baca svetlo na džihadističku organizaciju koja je godinama bila u senci.

Islamska država je požurila da preuzme odgovornost za smrtonosni napad u Moskvi koji je šokirao Evropu i svet, a zvaičnici SAD su naveli da je reč o ISIS-K (Islamska država Korasan), podružnici grupe koja deluje u Avganistanu i u susednim zemljama.

Zanimljivo je i što se dan uoči terorističkog napada, u četvrtak oglasio i zamenik specijalnog izaslanika SAD za globalnu koaliciju protiv Islamske države Jan Mek Keri. On je govorio povodom pet godina od potpunog teritorijalnog poraza Islamske države (23. marta 2019. godine), a u svom obraćanju je istakao da grupa i dalje predstavlja pretnju.

Naveo je da je oslobođenje Baguza u Siriji, što je bila poslednja teritorija pod kontrolom ISIS-a, predstavljalo prekretnicu. Mađutim, rekao je i sledeće: "Naglasio bih da smo mi, kao lideri koalicije protiv ISIS-a, jasni u pogledu kontinuirane pretnje koju grupa predstavlja i ostajemo veoma angažovani u ovom poduhvatu. Nastavljamo da vidimo stvarnu pretnju u Iraku i Siriji gde je ISIS u jednom trenutku kontrolisao region sa populacijom od oko 10 miliona ljudi. Videli smo i pojavu ISIS filijala kao što je ISIS Korasan unutar Avganistana koji predstavlja jasnu spoljnu pretnju, ali se nekoliko podružnica pojavilo i u podsaharskoj Africi".

Mek Keri je poručio da je posebno važan front u borbi protiv ISIS-a onaj u informcionom prostoru.

Kakve su mogućnosti ISIS-a danas?

Samo dan posle njegovog govora dogodio se napad u Moskvi, a Amerika je preko svoje ambasade upozorila građane ranije ovog meseca da izbegavaju veća okupljanja u tom gradu. To je mnoge navelo na pitanje da li Islamska država i dalje ima sposobnost da izvodi velike napade? 

Za stručnjaka za bezbednost Brusa Hofmana odgovor je: "Aposlutno da". On u tekstu koji je objavljen na sajtu Centra za spoljne poslove ističe da je ISIS izveo mnogo napada u Rusiji od 2016. godine, kao i da je ta organizacija smatrala Rusiju jednako velikim neprijateljem muslimanskog naroda kao i SAD.

"Preuzimajući odgovornost za napad od 22. marta, ISIS je poručio 'krstaškoj Rusiji' i njenim saveznicima da mudžahedini ne zaboravljaju da se osvete", napisao je Hofman.

Tanjug/Aamaq News Agency via AP, File

 

Podseća da je u svom prvom govoru kada je proglađen kalifat Islamske države u julu 2014. godine vođa Abu Bakr el Bagdadi kao mete izdvojio "Jevreje, krstaše i njihove saveznike" i da je naveo da ih "predovde Amerika i Rusija koji su mobilisani od strane Jevreja".

"Dakle, motiv i namera su jasni. Što se tiče sposobnosti, ISIS je očigledno već imao utvrđeno prisustvo u Rusiji, s obzirom na hapšenje 20 operativaca te grupe u prošloj godini", rekao je i naveo da je Rusija nedavno saopštila da je sprečila napad avganistanske podružnice ISIS u Moskvi.

Ukazuje i na svedočenje pred Kongresom američkog generala Majkla Kurile od pre godinu dana. On je upozorio da bi ISIS-K mogao da izvede spoljne operacije protiv američkih ili zapadnih interesa i to za manje od šest meseci i bez upozorenja. Takođe, u januaru 2023. godine je direktorka Nacionalnog centra za borbu protiv terorizma Kristin Abizaid navela da je ISIS-K zapravo pretnja zbog koje je najviše zabrinuta.

"Vidimo zabrinjavajuće indikacije o ISIS-K u Avganistanu i njene ambciije koje bi mogle da prevaziđu tu teritoriju", rekla je.  

Hofman napominje i da je sposobnost grupe za napad čak i u veoma obezbeđenim sredinama dokazana prošlog januara kada su u dvostrukom napadu bombaša samoubica nastradale 84 osobe u Kermanu u Iranu, tokom obeležavanja četvrte godišnjice ubistva generala Kasema Sulejmanija. Kao i u slučaju poslednjeg incidenta u Moskvi, SAD su upozorile Iran na ono za šta se veruje da bi mogao da bude teroristički napad.

Kako džihadisti danas deluju?

ISIS-K zapravo oslikava strategiju regionalizacije koju je ovaj međunarodni džihadistički pokret sledio od kako je izgubio svoju bazu u Iraku i Siriji. Taj posao im je inače olakšan nestabilnošču avganistansko-pakistanskog područja, piše Le Mond.

U izveštaju tima Ujedinjenih nazija za nadzor je istaknuto da je ISIS-K usvojio sistem baziran na mreži, umesto prethodnog, koji je bio hijrarhijski. Veruje se da je to grupi omogućilo veću fleksibilnost. Broj boraca ISIS-K je procenjen na između 4.000 i 6.000 i to ne samo u Avganistanu i Paksitanu, već i u Azrbejdžanu, Iranu, Turskoj, ali i u Rusiji i nekoliko drugih država.

Prisustvo ruskih boraca u redovima ISIS-a, njihovo znanje i operativni pristup, verovatno su poboljšali sposobnost grupe za napad u toj zemlji, piše na sajtu Centra za spoljne poslove.

EPA-EFE/SAMIULLAH POPAL

 

Već je pomenuto da su SAD ranije ovog meseca upozorile Rusiju da ekstremisti imaju neposredne planove za napad na velika okupljanja u Moskvi. Međutim, nisu date konkretne informacije o meti, vremenu ili vrsti napada, bar prema izveštajima koji su objavljeni. Zbog toga je obaveštenje bilo lišeno obaveštajnih podataka na osnovu kojih bi moglo da se deluje.

To još jednom pokazuje prednost elemenata šoka i izneađenja koje teroristi imaju u odnosu na džavne protivnike. Mogu da napadnu bilo gde, u bilo koje vreme, da koriste taktiku i oružje koji su im dostupni. Zato nije lako vladama da, čak i uz prethodno upozorenje, brane svaku eventualnu metu.  

Inače, eksperti UN su utvrdili da je povratkom Talibana na vlast u Avganistanu smanjen obim delovanja Islamske države, ali ne i njen kapacitet za akciju, zato što je ISIS-K ponovo uspotavio baze u zemljama Centralne Azije.

Le Modn prenosi i primedbe ruskog predsednika Vladimira Putina koji je još u oktobru 2021. godine bio zabrinut zbog ambicija i snage Islamske države u Avganistanu. On je tada ukazao na borbeno iskustvo koje su njeni pripadnici stekli u Iraku i Siriji.

Šta je zaparavo ISIS-K?

Jedan od pojmova koji se najčešće spominje posle napada u Moskvi jeste ISIS-K ili Islamska država Korasan. ISIS-K se pojavio 2014. i 2015. godine u Avganistanu i susednom Pakistanu, nakon što su se njegove vođe odvojile od Al Kaide i Talibana, piše NPR.  

Borci ove organizacije su se zakleli na lojalnost Islamskoj državi koja je tada sticala uticaj izvodeći napade u Iraku i Siriji, kao i na mete u zapadnim državama.

"ISIS Korasan je bila jedna od prvih podružnica (u centralnoj Aziji ) koja se zaklela na vernost Islamskoj državi", rekao je za NPR Asfandiar Mir, viši istraživač na Institutu za mir SAD.

Ističe da je ta grupa nastojala da se istakne među džihadističkim borcima tako što je usvojila radikalni islamski pogled na svet koji je borbeniji i beskompromisniji u odnosu na onaj koji su imale Al Kaida i Talibani.

U avgustu 2021. godine ISIS-K je izveo smrtonosni napad na aerodromu u Kabulu u kojem je ubijeno više od 150 avganistanskih civila i više od 10 pripadnika američkih službi. Vođe grupe su stacionirane u istočnom Avganistanu i Pakistanu. Ali, prema podacima stručnjaka iz Centra za strateške i međunrodne studije (CSIS), grupa nastoji da proširi svoje operacije širom regiona Korasana, istorijskog pojma koji obuhvata delove centralne Azije, Avganistana, Irana i Pakistana.

"Rusija je nekada jednak, ili čak veći neprijatelj za ISIS-K od SAD", rekao je Danijel Bajman, viši saradnik na CSIS-u i provfoesor na Džordžtaun univerzitetu koji se dugo bavi proučavanjem Islamse države. 

EPA-EFE/SAMIULLAH POPAL

 

Rusija je bila saveznik sirijske vlade u borbi protiv ISIS-a, a takođe je razvila veze sa Talibanima u Avganistanu, što je dodatno razljutilo vođe ISIS-K. Prema Bajmanovim rečima, mržnja prema Rusiji je i dalje intenzivna među džihadistima koji su se borili protiv ruske vojske u Čečeniji.  

Naveo je i da bi vreme napada jednostavno moglo da odažava činejnicu da su se opertivci ISIS našli u određeno vreme na određenom mestu: "Možda je jednostavno napad bio spreman... a ovo je bio dobar trenutak za njih".

NPR u svom tekstu postavlja pitanje i ko su drugi neprijatelji Islamske držve, i daje odgovor: "Praktično svi". ISIS je objavio neprjateljstvo Al Kaidi, Kini, Iranu, Pakistanu, Rusiji, Siriji, Talibanima, Americi...

ISIS-K je pokazao da može da opstane, naveo je Bajman i dodao: "Oni dobijaju podršku i finansijska sredstva od bogatih pojedinaca u muslimanskom svetu". 

Asfandiar Mir dodaje da postoje izveštaji o osujećenim zaverama ISIS-a u Evropi.

"Organizacija zaista ima globalnu misiju da progoni sve subjekte za koje smatra da su suprotstvljeni njenoj vrsti islamizma", rekao je. 

Rat između Izraela i Hamasa - prekretnica za ISIS

U već pomenutom tekstu Euronewsa navedeno je da Islamska država nikada nije nestala i da se za tu organizaciju mnogo toga promenilo od kada je izbio rat između Izraela i Hamasa.

"Islamska država nikada nije nestala, ali od 7. oktobra je postala relevantnija kao izazov", rekao je Lorenco Vidino i dodao da je napad palestinskih militanata bio "blagoslov" za Islamsku državu.

"Istorijski posmatrano, imali smo mehurove pristalica džihadizma kao ideologije u poslednje tri do četiri decenije u Evropi. Ti mehuri rastu i menjaju pravac kada nastupe veliki geopolitički događaji", naveo je. 

Kako je istakao, takvi tektonski poremećaji su često povezani sa tim da više ljudi usvoji džihadističku ideologiju, što proizvodi i promene u mestima gde se izvršavaju napadi. 

"Ono što mnogi eksperti misle i čega se plaše, to je da bi događaji u Gazi mogli da budu okidač za novi talas džihadizma", rekao je Vidino u januaru ove godine.  

Naveo je i da, ukoliko se to dogodi, nema sumnje da će Islamska država želeti i nastojati da ima veliku ulogu zato što grupa mora da pokaže da je još uvek relevantna, i da svi udarci koje je pretprela u poslednjim godinama ne znače da su ispali iz igre.  

Komentari (0)

Svet