100 dana nove američke administracije: Kako je Tramp preokrenuo američku politiku za samo tri meseca

Nakon povratka u Belu kuću 20. januara, Donald Tramp je preokrenuo američku spoljnu politiku, izazvao turbulencije na tržištima i pretvorio Ovalni kabnet u pozornicu stalnih dešavanja.

U nastavku pročitajte 10 ključnih trenutaka koji su obeležili prvih 100 dana drugog mandata Donalda Trampa.

Teške odluke već prvog dana

AP Photo/Evan Vucci

Na dan svoje inauguracije, Tramp se pojavio sa markerom u ruci u Ovalnom kabinetu spreman da potpiše 26 izvršnih predsedničkih uredbi - što je bio istorijski rekord za prvi dan na funkciji bilo kod predsednika SAD-a.

Povlačenje iz Pariskog sporazuma o klimi, napuštanje Svetske zdravstvene organizacije, osporavanje prava na državljanstvo osobama rođenim na američkom tlu, pomilovanje lica koja su počinila napad na Kapitol 6. januara 2021... Svime time je dat potpuno novi ton predsedništvu koje teži ukidanju prethodnog poretka.

Rivijera Bliskog istoka

Prinskrin/@realDonaldTrump

Na zajedničkoj konferenciji za štampu u Beloj kući sa izraelskim premijerom Benjaminom Netanjahuom, Donald Tramp je izajvio da će SAD preuzeti kontrolu nad Pojasom Gaze, proterati Palestince iz okopljene enklave i obnoviti je, pretvarajući je u “rivijeru Bliskog istoka”.

Međunarodna zajednica osudila je ovakvu izjavu, ali to njega nije sprečilo da nekoliko nedelja kasnije na mrežama podeli video napravljen uz pomoć veštačke inteligencije koji prikazuje Gazu koja je postala mediteransko letovalište.

Maskov sin "ukrao šou"

Fotografija Džona Kenedija sa sinom u Ovalnom kabinetu ostala je zapisana u istoriji. U novijoj istoriji pak, pamtiće se jedna druga slika. Naime, šef Tesle Ilon Mask koji je postao bliski savetnik predsednika, pojavio se u “svetinji” američke vlasti sa svojim četvorogodišnjim sinom na ramenima kako bi objasnio aktivnosti svog odbora zaduženog za ogromne rezove u javnoj potrošnji.

Od tada se Ilon Mask i njegov sin, koga je nazvao X često pojavljuju u društvu Donalda Trampa, a čak su išli zajedno i na rvački meč.

Podgrevanje odnosa sa Rusijom

profimedia

Tramp je takođe 12. februara prekinuo diplomatsku izolaciju ruskog predsednika Vladimira Putina 90-minutnim telefonskim razgovorom.

Usledio je drugi razgovor 28. februara i niz rusko-američkih kontakata na visokom nivou, bez Evropljana. Ali do danas, očekivanje američkog predsednika da će biti proglašen prekid vatre u Ukrajini ostaje mrtvo slovo na papiru. Ipak, približavanje Moskve i Vašingtona omogućilo je dve razmene zarobljenika od februara.

Evropa na meti

Tanjug AP/Thomas Padilla

Na godišnjoj Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji, potpredsednik Džej Di Vans šokirao je Evropljane tvrdeći, između ostalog, da se sloboda izražavanja ograničava na Starom kontintentu i da ga to “više brine” od pretnje Rusije ili Kine. Od tada, Trampova vlada nastavlja da umnožava kritike na račun Evropljana, optužujući ih ni manje ni više nego da “iskorišćavaju SAD”.

Neprijatan susret u Beloj kući

Čak i pre posete Beloj kući, odnosi između Volodimira Zelenskog i Donalda Trampa bili su napeti.

U Ovalnom kabinetu, iznerviran onim što je govorio potpredsednik Vans, ukrajinski predsednik Zelenski se iznenada našao pod verbalnom "paljbom" i to pred kamerama, a oštre reči koje mu je uputio predsednik Tramp, obišle su svet. U tom trenutku se činilo da američka vojna podrška ukrajinskim oružanim snagama visi o koncu.

Atak na univerzitete

AP Photo

Trampova vlada, glavni saveznik Izraela na međunarodnom nivou, optužila je velike američke univerzitete da su dozvolili cvetanje antisemitizma tokom demonstracija protiv rata u Pojasu Gaze. 

Stoga, Trampova administracija 7. marta, objavljuje zamrzavanje finansiranja od 400 miliona dolara za Kolumbiju, nakon čega je uhapšen i preti mu se deportacijom, uprkos zelenoj karti, palestinski imigrant, organizator i vođa studentskih mobilizacija. Zatim predsednik Tramp objavljuje da zamrzava finansiranje od 2,2 milijarde dolara za Harvard, optužujući ga za širenje "mržnje" i "gluposti".

Masovne deportacije

AP Photo/Jose Diaz

Na osnovu zakona iz 18. veka koji je korišćen samo u ratno vreme, Trampova vlada u martu deportuje više od 200 imigranata - koje optužuje bez dokaza da su članovi bande osnovane u Venecueli i u El Salvadoru, gde su smešteni u zatvor maksimalne bezbednosti.

Suočena sa pravosudnim izazovima, vlada ih ignoriše i pitanje stiže do Vrhovnog suda, posebno slučaj salvadorskog imigranta koji je deportovan "greškom". Čak i danas, Trampova administracija odbija da se povinuje sudskim odlukama o ovim deportacijama.

Ekspanzionističke ambicije

Tanjug/AP/Rick Scuteri/Profimedia

Nakon povratka na vlast, Donald Tramp izražava ekspanzionističke ambicije: želi da SAD povrate kontrolu nad Panamskim kanalom, da Kanada postane 51. američka država, da se pripoji Grenland - zbog čega tenzije sa Danskom, kojoj pripada ova arktička oblast, drastično rastu.

26. marta, dva dana pre planirane posete potpredsednika Vansa, predsednik Tramp ponavlja da Grenland "mora dobiti". U međuvremenu, Vans se na Grenlandu nije susreo ni sa jednim lokalnim zvaničnickom i samo je posetio američku bazu u Tuuleu. 

Carine kao odmazda

Tanjug/Arne Dedert/dpa via AP

Donald Tramp je 2. aprila sproveo svoju pretnju o uvođenju carina desetinama zemalja koje optužuje da "iskorišćavaju" SAD, proširujući trgovinski rat koji je pokrenuo.

Prikazao je i tabele sa dodatnim carinskim stopama po zemljama: minimum 10 odsto, 20 odsto za EU, 34 odsto za Kinu. Na međunarodnim berzama zavladala je panika.

Devetog aprila, na dan kada je očekivano da stupe na snagu, američki predsednik objavljuje suspenziju njihovog uvođenja na 90 dana - osim za Kinu, za koju ih povećava na 145 odsto. Tržišta su odahnula, ali neizvesnost se nastavlja.