Trgovinski rat između SAD i Kine: Pozadina sukoba u kojem jedna bez druge ne mogu, a možda i ne žele
Komentari
07/06/2025
-17:12
Trgovinski odnosi između Sjedinjenih Američkih Država i Kine decenijama su bili ključni za globalnu ekonomiju. Da bi iz "odnosa" prerasli u "rat", bilo je potrebno uvođenje visokih carina na kinesku robu. Tim potezom SAD su želele da smanje trgovinski deficit, zaštite domaću industriju i ograniče kineski uticaj u ključnim sektorima. Kina je uzvratila sličnim merama.
Zaoštravanje odnosa dostiglo je maksimum kada su uvedene i carine iznad 100 odsto vrednosti proizvoda, a odmah zatim se pristupilo pregovorima.
Sredinom maja u Ženevi je postignut trgovinski dogovor između SAD i Kine, koji je imao za cilj privremeno smirivanje tenzija. Prema ovom dogovoru strana, SAD su smanjile carine na kinesku robu sa 145 na 30 odsto, a Kina je smanjila carine na američku robu sa 125 na 10 odsto.
Takođe, Kina se obavezala da će ukinuti ili suspendovati netarifne mere, uključujući ograničenja na izvoz retkih minerala ključnih za američku industriju (poluprovodnici, elektronika, odbrana).
Osim toga, dogovor je predvideo 90-dnevni period, do početka jula 2025. godine, za pregovore o širem trgovinskom sporazumu.
Optužbe za kršenje praktično odmah po potpisivanju sporazuma
Međutim, da sve neće ići tako lako, bilo je jasno već 20-ak dana nakon pregovora u Ženevi. Naime, krajem maja je Tramp optužio Kinu za kršenje sporazuma o zajedničkom ukidanju carina i trgovinskih ograničenja za ključne minerale.
On je u svom obraćanju naveo i da je Kina bila u "ozbiljnoj ekonomskoj opasnosti" dok nije pristao na sklapanje dogovora početkom ovog meseca.
Povezane vesti
Objavljujući na svojoj platformi "Truth Social", Tramp je rekao da je sklopio "brz dogovor" s Kinom da obe zemlje odustanu od trocifrenih carina na 90 dana kako bi "spasao" Peking od "veoma loše situacije".
"Kina, možda ne iznenađujuće za neke, POTPUNO JE PREKRŠILA SVOJ SPORAZUM SA NAMA. Toliko o tome da budem gospodin DOBRICA!" dodao je Tramp.
Tramp u svojoj objavi nije precizirao kako je Kina prekršila sporazum – postignut nakon trgovinskih pregovora u Ženevi, Švajcarska, sredinom maja – niti kakve mere planira da preduzme zbog njihovog navodnog nepoštovanja uslova sporazuma, javila je "Al Jazeera".
Ministar finansija SAD Skot Besent opisao je kinesko-američke pregovore kao "pomalo zaglavljene".
"Ono što Kina radi je da zadržava proizvode koji su ključni za industrijske lance snabdevanja Indije, Evrope, a to nije ono što radi pouzdan partner", rekao je Besent tokom intervjua u nedelju za emisiju "Face the Nation" na CBS-u.
profimedia
Besent je na CBS-u izjavio i da je uveren da će problemi između dve strane biti razrešeni nakon razgovora Trampa i predsednika Kine Si Đinpinga.
S druge strane, samo nekoliko dana kasnije stigle su vesti o tome da je i Kina optužila SAD za kršenje trgovinskog sporazuma i zaklela se da će preduzeti "odlučne i snažne mere", rečeno je na brifingu, preneo je "Axios".
Povezane vesti
Portparol kineskog Ministarstva trgovine izjavio je da Peking "odlučno odbacuje Trampove neosnovane optužbe".
On je tvrdio da su SAD "ozbiljno potkopale" i "prekršile" trgovinski sporazum izdavanjem smernica za kontrolu izvoza AI čipova, zaustavljanjem prodaje softvera za dizajn čipova (EDA) Kini i najavom ukidanja viza za kineske studente.
"Ako SAD nastave svojim putem i nastave da nanose štetu interesima Kine, Kina će nastaviti da preduzima odlučne i snažne mere kako bi zaštitila svoja legitimna prava i interese", dodao je portparol, bez daljeg obrazloženja.
Povezane vesti
O trgovinskim politikama SAD i Kine i mogućim rešenjima krize u odnosima, za Euronews Srbija je govorio Dimitrije Milić iz Novog Trećeg puta.
Milić: Dugoročne carinske politike mogu da funkcionišu, ali uz podršku Kongresa
On je naglasio, pre svega, složenost usklađivanja trgovinskih politika između dve zemlje zbog suprotstavljenih interesa.
"Što se tiče usklađivanja trgovinske politike Sjedinjenih Američkih Država i Kine, to je teško očekivati, s obzirom da postoji više faktora. Ako bismo gledali neke prakse koje Sjedinjene Američke Države smatraju kao nefer, teško je očekivati da će ih Kina izmeniti, sada bez većeg političkog pritiska, i drugih država. To je pitanje intelektualne svojine, manipulacije valutom kako bi to Sjedinjene Američke Države definisale ili podrška subvencijama različitim industrijama koje u SAD-u smatraju da nije tržišna praksa", kaže Milić.
On dalje objašnjava da Kina neće lako odustati od svojih prednosti na globalnom tržištu.
"Teško je da će se kineska država tako lako odreći svih tih benefita koji imaju i koji omogućavaju prednosti na tržištu", dodaje Milić.
Euronews
SAD, s druge strane, koriste svoj položaj najvećeg svetskog uvoznika robe kao polugu za pritisak.
"Sjedinjene Američke Države generišu najviše kupovine u svetu, samim tim što su najveći uvoznik kao ekonomija, pa samim tim i kineske robe. Donald Tramp, pretpostavljam, pokušava kroz zakrčenje pristupa američkom tržištu da vrši i pritisak na druge partnere da usklade svoje prakse, da bi imali pristup u tom tržištu", objašnjava Milić.
Pitanje carina igra ključnu ulogu u trgovinskom ratu, posebno kada je reč o industrijama važnim za nacionalnu bezbednost SAD. Milić ističe da američki predsednici imaju ovlašćenja da uvode carine na osnovu zakona iz 60-ih i 70-ih godina.
"Američki predsednici mogu da koriste izvršno vlašćenje, da uvode carine, na osnovu nekoliko zakona, uglavnom većina tih zakona doneta je 60-ih i 70-ih godina, jedan od njih se tiče nacionalne bezbednosti u kontekstu da kada se radi o određenim industrijama koje su važne ne samo za ekonomiju kao takvu, nego su važnije za pitanje bezbednosti, osnovno, prema vojnoj proizvodnji", rekao je Milić.
Povećanje carina na čelik i aluminijum i nacionalna bezbednost
Industrije poput proizvodnje čelika i aluminijuma ključne su za vojnu i avio-industriju.
"Čelik ima široku primenu u vojnoj industriji, aluminijum ima dominantnu primenu u avionskoj industriji, i ukoliko potpuno zavisite od uvoza, onda je u pitanju vaša nacionalna bezbednost", objašnjava Milić.
Međutim, dugoročne carinske politike zahtevaju podršku Kongresa.
"Dugoročne carinske politike mogle bi da funkcionišu, one ne mogu da funkcionišu na osnovu predsednikovih izvršnih ovlašćenja, nego moraju u nekom trenutku da budu kodifikovane u zakon, a to podrazumeva glasanje oba doma Kongresa", kaže Milić.
Euronews
Trampova odluka o povećanju carina na čelik i aluminijum iz Kine, sa 25 na 50%, dodatno eskalira tenzije. Milić naglašava da ova odluka ima za cilj smirivanje tržišta, ali i zaštitu američkih interesa.
"Jedan element je poslati pozitivnu poruku ka tržištima. Jer kada dolazi do eskalacije trgovinskog rata imate naravno uvek posledice kao što su pad dolara, pad akcija, sumnja privrednih subjekata kako će izgledati buduća trgovinska politika, neko drugačije ponašanje koje može biti panično", rekao je Milić.
Kina je treći najveći dobavljač aluminijuma za SAD, ali američka proizvodnja ovih materijala suočava se s brojnim preprekama.
"Aluminijum i čelik su bitni za Sjedinjene Američke Države zbog bezbednosnog elementa, a ono što otežava da se ta politika realizuje u kontekstu da Amerika bude mnogo veći proizvođač čelika i aluminijuma, postoji više faktora. Amerika nema najjeftiniju cenu struje, sa obzirom recimo proizvodnja aluminijuma generiše ogromnu potrošnju struje. Ima ekološke regulacije koje stavljaju barijeru. Takva strujna proizvodnja je dominantno iz fosilnih goriva, prvenstveno uglja", objašnjava Milić.
Uprkos tenzijama, SAD i Kina ostaju međusobno zavisne
Milić primećuje i to da uprkos svemu, SAD i Kina imaju odnos koji je mnogo dublji od onoga što se na površini vidi.
"Te dve zemlje su jedno drugoj najvažniji ekonomski partneri. I bez obzira što oni imaju velika politička neslaganja, neslaganja koje se tiču međusobnih trgovinskih odnosa, gde Amerika napada Kinu vezano za različite nefer prakse iz njihovog ugla, i dalje je ta međuzavisnost vrlo visoka", rekao je Milić.
Kina zavisi od američkih tehnologija, dok SAD oslanjaju na kinesku industrijsku proizvodnju.
"Prvenstveno kada se radi o industrijskim proizvodima, s jedne strane i komponentama koje su bitne za američku industriju, a sa druge strane, i kada se radi o visokim tehnologijama, gde Kina zavisi od cene američkih država, kada se govori o najnaprednijim čipovima", objašnjava Milić.
AP Photo/Ng Han Guan
Milić naglašava kinesku konkurenciju u industrijskoj proizvodnji.
"Niko nije konkurent, trenutno, kada se govori o industrijskoj proizvodnji, jer udeo Kine u svetskoj industrijskoj proizvodnji iz godine u godinu raste, kao i njeni trgovinski suficiti u toj sferi", kaže Milić.
On zaključuje da je trgovinski rat deo šireg preoblikovanja globalnih ekonomskih odnosa. "Kina je samo jedan element najvažniji, ali videćemo šta je Trumpova vizija oko generalnog prekomponovanja ekonomskih odnosa", rekao je Milić.
Tramp, prema Miliću, ruši sistem slobodne trgovine uspostavljen nakon Drugog svetskog rata.
"Tramp očigledno ruši sistem koji su Sjedinjene Američke Države uspostavljale nakon Drugog svetskog rata kada se radi o slobodnoj trgovini sa spuštanjem carina na trgovinskim sporazumima, međunarodnim trgovinskim konferencijama kroz GATT i Svetsku trgovinsku organizaciju", objašnjava Milić.
Komentari (0)