Gde je nestao iranski uranijum? Bombardovanje je možda izazvalo suprotan efekat
Komentari
24/06/2025
-15:28
Sudbina iranskog nuklearnog programa, i pokušaja SAD i Izraela da ga unište, možda zavise od oko 400 kg uranijuma obogaćenog na nivo neposredno ispod onog za atomsku bombu. Nakon što su američki stelt bombarderi B-2 bacili bombe GBU-57 teške 13.600 kg za razbijanje bunkera na glavne iranske nuklearne lokacije, predsednik SAD Donald Tramp je izjavio da su "ključni objekti za obogaćivanje nuklearnog materijala potpuno uništeni“.
Nema mnogo sumnje da su lokacije koje Teheran koristi za proizvodnju visoko obogaćenog uranijuma Natanz i Fordo ozbiljno oštećene. Treći objekat u Isfahanu koji se koristi u ciklusu proizvodnje goriva, ali i za skladištenje, pogođen je američkim krstarećim raketama Tomahawk ispaljenim sa podmornice.
profimedia
Međutim, dok administracija Donalda Trampa procenjuje štetu, ključno pitanje je da li je iranski program uništen ili je jednostavno premešten u manje, tajne objekte koje je teže otkriti. Odgovor u velikoj meri zavisi od toga šta se dogodilo sa iranskom zalihom od 408 kg uranijuma obogaćenog na 60 odsto, što je blizu 90 odsto, koliko je potrebno za nuklearno oružje, piše Financial Times.
"Sve zavisi od materijala i toga gde se nalazi. Na osnovu onoga što trenutno znamo, nemamo pojma gde je taj materijal. Ne uzdamo se da ćemo uskoro doći do njega“, kaže Ričard Nefju, bivši visoki američki zvaničnik koji je radio na "iranskom pitanju" u administracijama demokrata Baraka Obame i Džozefa Bajdena.
Po njemu bi bilo "glupo" reči da je nuklearni program unazađen za više od nekoliko meseci.
Američki državni sekretar Marko Rubio rekao je da se "danima neće znati“ da li je Iran pokušao ili uspeo da premesti visoko obogaćeni uranijum.
"Sumnjam da su ga premestili, jer ništa sada ne može da se pomeri. U trenutku kad kamion krene, Izraelci to vide, gađaju ga i unište“, rekao je za CBS.
Povezane vesti
Međutim, jedan izvor iz iranske vlade izjavio je da bi bilo "veoma naivno da smo držali obogaćeni uranijum na tim lokacijama“, dodajući da je on za sada "netaknut“.
Takođe je rekao da Iran, koji uporno tvrdi da je njegov nuklearni program isključivo u mirnodopske, civilne svrhe, ne želi da ga militarizuje.
Međutim, kako neprijateljstvo sa Izraelom eskalira, drugi iranski zvaničnici su nagovestili da Teheran može da promeni svoju nuklearnu doktrinu.
Analitičari upozoravaju da bi Teheran mogao da ubrza razvoj nuklearne bombe putem tajnih objekata ako bude očajan i poželi da stvori efekat odvraćanja od daljih napada.
Visoki savetnik vrhovnog lidera Irana Ali Šamkani izjavio je da su nuklearne sposobnosti zemlje još uvek očuvane.
"Čak i ako se nuklearne lokacije unište, igra nije gotova. Obogaćeni materijali, domaće znanje i politička volja ostaju“, napisao je zvaničnik, koji je navodno ranjen u prvom napadu Izraela, na mreži X.
Prema Nefjuu, visoko obogaćeni uranijum se nalazio u Natanzu, u centralnom Iranu, zatim u Fordou, glavnoj fabrici za obogaćivanje ukopanoj duboko u planinu kod svetog grada Koma, kao i u tunelima postrojenja u Isfahanu.
Povezane vesti
Nakon hlađenja, uranijum se skladišti u prahu, u velikim cilindrima sličnim bojlerima za vodu.
Zaliha uranijuma obogaćenog na 60 odsto, deo ukupne zalihe od preko 8.400 kg, većinom niskog stepena čistoće, značila je da Teheran ima kapacitet da proizvede dovoljno fisilnog materijala za nekoliko nuklearnih bombi u roku od nekoliko dana ako to poželi.
Međutim, sam proces izrade oružja trajao bi mesecima ili godinu dana, prema mišljenju stručnjaka.
Povezane vesti
Rizik je oduvek bio da će, nakon što Izrael pokrene bombardovanje pod izgovorom uništenja nuklearnog programa, Iran u tajnosti premestiti zalihe u skrivene lokacije, gde su već bile postavljene napredne centrifuge.
"Nepoznanice nas ovde ubijaju. Ako su uspeli da uspostave liniju za konverziju uranijuma... i ako su mogli da obogate do 90 odsto u Fordou pre nego što je pogođen, a imali su osam ili devet dana, to je potencijalno dovoljno za dve bombe“, rekao je Nefju.
Indija, Pakistan i Severna Koreja su sve uspele da razviju tajne nuklearne programe uprkos strogom nadzoru i ograničenjima SAD.
Sima Šajn, bivši stručnjak za Iran u izraelskoj obaveštajnoj službi Mosad, rekla je da je uverena da je Iran premestio obogaćeni materijal.
"Negde imaju dovoljno obogaćenog uranijuma, i negde su prebacili napredne centrifuge, kako bi jednog dana mogli da naprave nuklearni uređaj. Program nije potpuno uništen, bez obzira na to šta Amerikanci govore“, rekla je.
Jedan izraelski zvaničnik rekao je da bi, ako Teheran i Vašington nastave razgovore o dozvoli Iranu da ima miroljubivi nuklearni program, Netanjahu mogao da insistira da Teheran preda visoko obogaćeni uranijum kako bi bio odnesen i skladišten van zemlje.
Drugi zvaničnik je priznao da je Iran možda uspeo da ukloni barem deo visoko obogaćene zalihe. Ali su dodali da će, nakon što je Izrael prošle nedelje ubio najmanje 11 iranskih nuklearnih naučnika, režimu biti teško da stvori "efikasno, minijaturizovano nuklearno oružje“.
Iranski program postaje tajna, IAEA više ne može da ga kontroliše
Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) ima inspektore u Iranu koji redovno posećuju Fordo, Natanz i druge prijavljene objekte. Međutim, izraelsko bombardovanje zaustavilo je te inspekcije.
Čak i pre napada, nadzor UN-a nad hiljadama naprednih centrifuga koje je Iran razvio nakon što je Tramp tokom prvog mandata povukao SAD iz nuklearnog sporazuma iz 2015, bio je nedovoljan.
Saradnja Irana sa IAEA je u poslednjim godinama značajno pogoršana, što je oslabilo sposobnost agencije da vrši inspekcije u skladu sa dogovorom iz 2015.
Nakon što je Iran prekoren rezolucijom IAEA-e da se ne pridržava Sporazum o neširenju nuklearnog oružja (NPT), nekoliko dana pre izraelskog napada, Teheran je otkrio da je izgradio ranije neprijavljeni pogon za obogaćivanje, treći po redu u zemlji.
Izrael je gađao objekat u Natanzu prvog dana svojih udara i pogodio ga ponovo, uzrokujući štetu na nadzemnim i podzemnim delovima, saopštila je IAEA prošle nedelje. Takođe je dvaput napadnut i objekat u Isfahanu.
Međutim, Izrael nije imao kapacitet da značajno ošteti Fordo i čekao je intervenciju SAD.
"Ovo je sigurno kraj iranskog nuklearnog programa kakvog smo ga poznavali. Ako program preživi, postaće ili tajni vojni program, ili, u slučaju novog dogovora, oslabljeni civilni program bez pristupa tehnologiji nuklearnog goriva“, rekao je Ali Vaez, stručnjak za Iran iz organizacije "Krajsis Grup".
Komentari (0)